20 Decembar 2018, 08:55

Komentari (2)

Porodično nasilje u Srbiji: male kazne, slobodni vikendi i ponovo nasilje

Osuđeni za nasilje u porodici u zatvorima dobijaju izlaske u grad i slobodne vikende. Deo njih je u protekle dve godine pušten na uslovni otpust, među kojima i Milan Lovrić koji je svoju suprugu usmrtio nekoliko meseci po izlasku iz zatvora. Lovrić je prethodno slobodno vreme van zatvora koristio za zastrašivanje supruge

Piše: Milica Stojanović

Ilustracija: Đorđe Matić

Ilustracija: Đorđe Matić

Olga Lovrić je tog julskog dana 2017. dovela trojicu sinova u Centar za socijalni rad na Novom Beogradu kako bi se videli sa ocem Milanom. Njih dvoje su bili u postupku razvoda, a Milan, osuđivan za nasilje u porodici, tri meseca ranije izašao je na uslovni otpust. Kako bi se deca osećala sigurno, bilo je najbolje da oca viđaju u kontrolisanim uslovima, utvrdili su nadležni.

Dečaci su sa ocem proveli sat vremena u prostoriji u Centru: igrali su se, pričali sa njim i jeli slatkiše. Nakon toga majka je decu povela kući. Dok su ulazili u automobil, Milan Lovrić je pritrčao Olgi i počeo da joj preti. Ona je otrčala ka zgradi Centra, a Milan za njom. Najstariji i srednji sin krenuli su za roditeljima. Na ulasku u zgradu zatekli su oca kako ciglom udara majku. Onda ih je, kako su sami rekli policiji, žena koju nisu poznavali sklonila. 

 

Nekoliko minuta kasnije ovaj događaj postao je vest dana: žena koja je godinama trpela porodično nasilje ubijena je u Centru za socijalni rad u sred dana. Ubio ju je suprug, dvaput osuđeni nasilnik na uslovnom otpustu.

Milan Lovrić osuđen je 2016. na dve godine zatvora zbog nasilja nad najstarijim sinom. Tokom boravka u zatvoru dobijao je slobodne vikende, kada bi Olgu zvao telefonom, a jednom prilikom je i otišao u stan u kom je živela sa decom. U aprilu 2017. pušten je na uslovni otpust. U maju iste godine Lovrić je ponovo pretio Olgi, koja je sve ove događaje prijavila policiji.

Ove vanzavodske pogodnosti Lovrić je dobio u Okružnom zatvoru u Beogradu, jer je, prema mišljenju nadležnih, održavao radne navike i korigovao „odnos prema učinjenom krivičnom delu“. Iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) navode da je ovo zaključeno na osnovu njegovog ponašanja u zatvoru.

 

Okružni zatvor, u kom je u prethodne dve godine 70 ljudi izdržavalo kaznu zbog nasilja u porodici, CINS-u nije dostavio podatke o pogodnostima koje su ovi zatvorenici koristili, pravdajući to zaštitom podataka o ličnosti.

 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, kaznena politika prema učiniocima ovog krivičnog dela je veoma blaga: otprilike svaki treći nasilnik je osuđen na zatvorske kazne u rasponu od zakonskog minimuma od tri meseca pa do šest meseci zatvora.

Milena Vasić, Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM

Foto: Medija centar Beograd

 

 

Čak i sa takvim kaznama, osuđenim nasilnicima sloboda je učinjena još i bližom – pored izlazaka za vikende i u grad, neki od njih dobiju i uslovni otpust na slobodu posle dve trećine odslužene kazne.  

 

Milena Vasić, advokatica iz Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, rekla je za CINS da blagonaklona kaznena politika prema osuđenicima za nasilje u porodici govori o normalizaciji nasilja u društvu.

„Nasilju u porodici kao društvenom problemu ne prilazi se sistematski, nego ad hoc, po pravilu samo sa jedne strane, tek kada se ono dogodi“, rekla je Vasić i objasnila da je još važnije da se reši ekonomski položaj žrtava, kako ne bi zavisile od potencijalnih nasilnika.

 

Nagrađen za dobro vladanje
 

Milan i Olga bili su u braku od 2007. godine i, prema Olginim svedočenjima, ona je sve vreme trpela nasilje. U evidenciju Centra za socijalni rad porodica Lovrić dospela je u junu 2010. godine.

Petog juna oko ponoći Milan je Olgu izvukao iz kreveta i naredio joj da spava u drugoj sobi, a potom u toaletu. Zatim ju je izbacio iz stana, u bademantilu. Nešto kasnije Milan ju je zvao da dođe po decu i kada je Olga, sa još jednom ženom, došla, Milan joj je jedno po jedno dete bacio u naručje. Ona je potom tražila i svoju torbu, ali je umesto toga dobila batine – nakon što ju je gurnuo, sa sinom kog je držala u rukama, Olga je pala i Milan je počeo oboje da ih šutira i udara rukama. Uz batine ju je uvukao u stan, ali je uz pomoć osobe koja je bila sa njom uspela da izađe i ode u Urgentni centar. 


Lovrić je zbog ovoga 2011. osuđen na pet meseci zatvora, uslovno tri godine.

Četiri godine kasnije, u junu 2015. godine, Milan je najstarijeg, tada osmogodišnjeg sina, izbacio iz stana. Dete je otišlo kod bake, ali ga je Lovrić tamo našao, isterao iz stana u pidžami, bosog, a onda ga u hodniku zgrade uhvatio za ramena i bacio na pod.

Olga je tada nadležnim u Centru rekla da je, nakon isteka Lovrićeve prve uslovne kazne, nasilje „dobilo na intenzitetu i okrutnosti“. Nasilje nije prijavila jer se plašila, a strahovala je i za živote svoje dece. Događaj je policiji prijavila dečakova baka, Olgina majka.

 

Skoro godinu dana kasnije, Lovrić je ponovo osuđen za nasilje u porodici, ovog puta na kaznu zatvora.
 

 

 

Kako su za CINS naveli u pisanom odgovoru iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Lovrić je poštovao kućni red i nije imao probleme sa drugim zatvorenicima ili zaposlenima u zatvoru.

 

„Kod realizacije drugog individualnog cilja, a to je ‘korigovanje odnosa prema počinjenom krivičnom delu’, evidentirani su pomaci, a oni su se odnosili na priznanje izvršenja krivičnog dela, stabilno ponašanje u penalnoj sredini uz prisutnu samokontrolu i toleranciju“, piše u odgovoru Uprave.

Po tom osnovu, Lovrić je već od decembra imao pravo da izlazi iz zatvora jednom mesečno.


Ispostavilo se, međutim, da zbog toga Olga Lovrić i troje dece nisu bili bezbedni.

 

Prilikom narednog preispitivanja Uprave, Lovrić je u februaru 2017. godine dobio i slobodne vikende i praznike. Kad je izlazio vikendima, Milan je zvao Olgu telefonom, a onda je, 1. aprila 2017. – dan nakon što mu je istekla zabrana prilaska i uznemiravanja Olge i dece – otišao u stan u kom su živeli.

Prema navodima policije, Olga ga je svoljevoljno pustila u stan. „Tom prilikom joj nije pretio i nije je tukao, ali je povišenim tonom tražio da mu potpiše kod notara da će mu omogućiti da viđa decu svake druge nedelje.“

Prema dokumentaciji Centra za socijalni rad, Milan je u stanu proveo tri sata, prema deci nije bio nasilan, ali je Olgi otvoreno pretio:

„Živeo sam za dan kada ću izaći i suočiti se s tobom, nemoj da si nešto loše rekla o meni, vratiću ti; ti si me poslala u zatvor, izgubio sam dve godine života zbog tebe“.
 

Policija je o ovome obavestila zamenika tužioca u Trećem osnovnom tužilaštvu u Beogradu, koji je konstatovao da nema elemenata krivičnog dela. Na pitanje novinarke da li je to bila pretnja i da li je moglo sa zatvorom da se komunicira ponašanje Lovrića tokom korišćenja vanzavodskih pogodnosti, Ivan Marković, portparol u Trećem tužilaštvu rekao je da su smatrali da je reč o porodičnoj svađi, te da nije bilo indicija da može doći do većeg incidenta.

„Sama oštećena u tom trenutku je izjavila da nije bilo pretnji, da nije bilo fizičkog napada, a povišen ton među bivšim supružnicima nije neka stvar koja naročito privlači pažnju. Bez obzira što se radilo o nasilju u porodici ranije, ne predstavlja krivično delo.”

Pre presude, Lovrić je u pritvoru proveo 15 meseci, dok u septembru 2016. nije počeo da služi kaznu. U februaru 2017. je podneo molbu za uslovni otpust.

Tri dana nakon incidenta i dan nakon što je Olga incident prijavila policiji, Lovriću je otpust odobren. Tužilaštvo se sa time saglasilo.

U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija naglašavaju da je Lovrić, dok je služio kaznu, dodeljene pogodnosti „koristio bez zloupotrebe“, odnosno da ih o suprotnom MUP nije obavestio. Međutim, iz dokumenata Centra je očigledno da je zatvor bio obavešten o onome što se dogodilo 1. aprila, ali i da je taj dopis stigao na dan kad je sudsko rešenje o uslovnom otpustu postalo pravosnažno*. 

Marković je za CINS rekao da je Tužilaštvo u ovoj, kao i u svim sličnim situacijama, postupilo na osnovu mišljenja Okružnog zatvora, koji je konstatovao značajan napredak u odnosu prema krivičnom delu. 

 

„Imali su jedno mišljenje da taj napredak nije u potpunosti ostvaren, da je ostvaren samo delimično, ali, prema njihovom mišljenju, u zavodskim uslovima dalji napredak nije ni bio moguć“, navodi Marković i dodaje da je „sve ukazivalo na to da je to osoba koja će se resocijalizovati“.

Prema dokumentaciji Centra, iz Savetovališta za brak i porodicu su pokušali da zakažu termin za razgovor sa Lovrićem, jer je bio upućen na tretman za nasilnike u partnerskim odnosima, ali je Milan rekao da ga „tretman uopšte ne zanima kao i ništa na tu temu“.

Lovrić je nastavio da maltretira Olgu i kad je izašao iz zatvora. Krajem maja 2017. joj je, prema navodima njene prijave, autom preprečio put, izašao iz kola i rekao joj da ima sedam dana da „reši stvari“, a zatim joj je zapretio prešavši prstom preko svog vrata.

Dan kasnije Lovrić je u policiji negirao ove navode.

Petog jula Milan Lovrić je ubio Olgu, a narednog dana i sebe.

 

Odmor od porodičnog nasilja

 

Za prvih šest meseci 2018. godine u Srbiji je u porodičnom ili partnerskom nasilju ubijeno najmanje 20 žena, pokazuju podaci Mreže „Žene protiv nasilja“, koalicije nevladinih organizacija koje pružaju podršku ženama žrtvama nasilja. Statistiku prikupljaju na osnovu navoda iz medija, jer država do sada nije objavljivala zvanične podatke o broju ubijenih u porodičnom nasilju.

Prema njihovim nalazima, od 2010. do 2017. usmrćena je 251 žena, u proseku 31 godišnje. To znači da na svake dve nedelje jednu ženu ubije član porodice ili partner. Nema podataka o tome koliko žena umre od posledica dugogodišnjeg nasilja, kao ni koliko njih je do sada povređeno.

Svaku povredu sud može kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine, odnosno do deset godina u slučajevima nasilja nad detetom.
 

Prema podacima Zavoda za statistiku za 2016, kazne za ovo krivično delo su na zakonskom minimumu. Od ukupno osuđenih 2.065 ljudi, među njima 100 žena, na zatvorsku kaznu osuđeno je manje od trećine – 620 osoba. Najveći deo, njih 223, kažnjeno je zatvorom od tri do šest meseci. Robiju od pola godine do godinu dana dobilo je 169 nasilnika.

 

 

 

 

Svega osmoro ljudi osuđeno je na kaznu od tri do pet godina zatvora, dok je jedna osoba kažnjena zatvorom između 15 i 20 godina.

U zatvoru svi imaju pravo na pogodnosti.

 

Osuđenici su razvrstani u nekoliko grupa, na osnovu dužine kazne, vrste i težine krivičnog dela, „odnosa prema krivičnom delu“, bezbednosnim rizicima i drugim kriterijumima.


U zavisnosti od grupe u koju je raspoređen, zatvorenik dobija bolje uslove, u šta spadaju i pogodnosti van zatvora: slobodan izlazak u grad, poseta porodici i srodnicima o vikendu i praznicima, a može dobiti i nagradno odsustvo iz zavoda do sedam dana u toku godine i korišćenje godišnjeg odmora izvan zavoda.

Iz Okružnog zatvora nisu dostavili podatke o broju osuđenika koji su koristili pogodnosti. Prema podacima zatvora u Padinskoj skeli, u protekle dve godine proširena prava i pogodnosti van zavoda dobilo je ukupno sedmoro osuđenih nasilnika.

 

Nekontrolisano nasilje

Još jedno ubistvo ispred Centra za socijalni rad dogodilo se samo sedam dana nakon ubistva Olge Lovrić. Marko Nikolić je 12. jula 2017. u Rakovici ubio nevenčanu suprugu Maju Đorđević i petogodišnjeg sina.

Maja je u Centar došla na poziv nadležnih da bi sa njima razgovarala o svojoj bezbednosti, kako je kasnije u emisiji Život priča objasnila njena sestra, upravo povodom događaja na Novom Beogradu, sedam dana ranije. Bila je sreda, a sredom je Marko imao prava da provodi vreme sa sinom od pola devet ujutru do pola četiri popodne – dok se ne reši spor o starateljstvu.

Naime, nakon prijave za nasilje, Nikoliću je 2013. godine određena mera da dete viđa u kontrolisanim uslovima, sat vremena svakog petka, što je od 2015. preinačeno u mogućnost da ga svake srede ujutru uzima iz vrtića i posle podne vraća u prostorije Centra.

U toku spora, Nikolića je 2016. godine veštačila komisija lekara iz klinike „Dr Laza Lazarević“. U izveštaju objavljenom u navedenoj emisiji, pisalo je da Nikolić „ne pokazuje znake privremene ili trajne duševne poremećenosti“ kao i da je „struktura ličnosti koja ne izlazi iz okvira normalnog, ali koja je u stresnim situacijama sklona slabijoj kontroli impulsa i modulacije afekta“.

Preporuka komisije bila je još blaža po Nikolića – predložili su sudu da dozvoli Nikoliću da dete viđa dva puta nedeljno, po tri sata, van kontrolisanih uslova.

Komisijom je predsedavala tadašnja direktorka klinike, a aktuelna ministarka za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović. Ona za CINS kaže da je uobičajena praksa da direktor klinike bude u komisiji za veštačenje, ukoliko je, kao što je ona, na spisku stalnih sudskih veštaka.

Nikolić je nakon ubistva Maje Đorđević završio u zatvoru, gde je krajem 2017. izvršio samoubistvo.

Dvojica osuđenika su tokom 2017. šest puta izlazili u posete van zatvora, pet puta u grad, dvanaest puta su koristili slobodne vikende, dva puta dobili i nagradni vikend, a jedan od njih je koristio godišnji odmor. U 2018-oj, do kraja novembra, pogodnosti su koristila petorica osuđenika – ukupno dvanaest puta posete van zatvora, osam puta izlazak u grad, 23 slobodna vikenda, tri nagradna vikenda i tri godišnja odmora.


Vasić iz YUCOM-a kaže da se vanzavodske pogodnosti odobravaju u svrhu resocijalizacije ljudi čije vladanje prilikom izvršenja kazne ukazuje da bi učinilac mogao da se ,,popravi”, odnosno da ne ponovi delo.

„Naravno da je neophodno da se vrsta dela uzme u obzir prilikom ovih procena i da se svako mišljenje individualizuje u odnosu na konkretnog učinioca, ali morate dati priliku svakom osuđenom licu da se resocijalizuje, u suprotnom svrha krivičnog kažnjavanja gubi svoj smisao. Međutim, kada nemate dovoljan broj zaposlenih koji radi sa osuđenim licima, čitava ideja resocijalizacije se urušava”, navela je Vasić

 

Sledeća zakonska mogućnost da nasilnik bude na slobodi pre isteka dosuđene kazne jeste uslovni otpust koji ima pravo da traži svaki osuđenik nakon dve trećine izdržane kazne. O tome odlučuje sud, na osnovu stava tužilaštva i ocene zatvora u kom osuđenik služi kaznu.

 

Prema podacima koje je CINS prikupio za teritoriju Beograda, Drugi osnovni sud je za poslednje tri godine odobrio pet izlazaka na uslovni otpust, odnosno svakom petom osuđenom nasilniku. Razlozi su slični kao u slučaju Milana Lovrića: prošle su dve trećine kazne, a osuđeni se u zatvoru ponašao u skladu sa kućnim redom i nije kažnjavan.

Od ovog broja troje je pušteno sa izdržavanja kazne zatvora od pet meseci, pola godine i jedne godine, dok su dvojica uslovno otpuštena – iz kućnog zatvora.

Trećem beogradskom osnovnom sudu otpust je tražilo 16 ljudi, od čega je za dve osobe odobren. Tom prilikom sud se oslanjao na izveštaje o ponašanju zatvorenika, objašnjava se u dokumentaciji suda dostavljenoj CINS-u.

Viši sud nije odobrio nijedan uslovni otpust, a Prvi osnovni sud nije dostavio podatke do dana objavljivanja ovog teksta.

Prema rečima Milene Vasić iz YUCOM-a, u ovom procesu problem nije samo u individualnim procenama, već i zakonske prirode.

„Čitav naš krivičnopravni sistem zanemaruje žrtvu i njen položaj, pa tako ni u ovom postupku žrtva ne učestvuje i ne pita se ništa“, navodi Vasić.

 

 

* U ranijoj verziji teksta navedena je rečenica: „Međutim, iz dokumenata Centra je očigledno da je zatvor bio obavešten o onome što se dogodilo 1. aprila“, bez uzimanja u obzir kada je obaveštenje u Okružni zatvor zaprimljeno. Rečenicu smo, zarad preciznosti, izmenili tako da bude jasno da je dopis stigao na dan kad je rešenje o uslovnom otpustu postalo pravosnažno. 

 


Tekst je nastao u okviru projekta “Nadzor javnih politika: prEUgovor prati reforme u poglavljima 23 i 24” koji je podržala Evropska unija. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije.

 

       


Komentari (2)
Napiši komentar
Hogar strasni
23 Decembar 2018, 12:23
Ne razumem, ako ovaj metod nije urodio plodom da se resi nasilje nego ga jos pojacalo, da li treba sad da se ponovi ta greska samo malo jace? Ok ajmo da probamo jos vise zatvorskih kazni, al nemoj da vas posle iznenadi broj ubijenih zena i muskaraca i kao nije vam jasno sto.
Marija
21 Decembar 2018, 18:21
Hvala vam na kvalitetnom izveštavanju o problemu nasilja nad ženama!


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite

Podrzi nas - podrzi CINS