14 Mart 2016, 13:23

Komentari (1)

Obezbeđenje divlja, građani stradaju, država posmatra

Novi zakon o privatnom obezbeđenju nije doneo očekivane efekte – napadi sa smrtnim posledicama i dalje se dešavaju, a od ukupno procenjenih 40.000 radnika obezbeđenja do sada je licencirano samo 136. Već prolongirani rok za dobijanje licence ističe za deset meseci.

 

Pišu: Ivana Jeremić i Milica Stojanović

Privatno obezbeđenje - ilustracija (Foto: flickr.comjohnloo)

Privatno obezbeđenje - ilustracija (Foto: flickr.comjohnloo)

Slobodan Vukić bio je u komi dve nedelje. Početkom 2016. godine podlegao je povredama zadobijenim u tuči u beogradskom klubu Tilt, a okolnosti njegove smrti još nisu u potpunosti razjašnjene.

 

Vukićev prijatelj Miroslav Basta rekao je u iskazu tužilaštvu da su te večeri dosta popili i nehotice prosuli nekoliko čaša pića, nakon čega su im prišli radnici obezbeđenja. Objašnjava da je krenuo prema izlazu i zamolio obezbeđenje da izvede Vukića. 

 

Kako kaže, blizu izlaza se okrenuo i primetio da Vukić već ima povrede po licu i da krvari iz nosa. Iza njih su izašli i pripadnici obezbeđenja - jedan je Vukića udario nogom u stomak.
 

Parking ispred kluba Tilt, gde se dogodio sukob Vukića i obezbeđenja (Foto: CINS)

Policija je saslušala Milovana Tadića, zbog sumnje za nanošenje teških telesnih povreda. Pustili su ga nakon što je dao izjavu.

 

Istragu o ovom slučaju trenutno vodi Više javno tužilaštvo u Beogradu. U istoj zgradi, u prostorijama Višeg suda, odvija se suđenje učesnicima u napadu u kome je život izgubio Fedor Frimerman. Obezbeđenje kluba Sound optuženo je da je pretuklo Frimermana i njegove prijatelje u julu 2013.

 

Frimerman je nastradao nekoliko meseci pre, a Vukić dve godine posle donošenja Zakona o privatnom obezbeđenju koji je trebalo da profesionalizuje ovu oblast, prvenstveno kroz obuke i licenciranje firmi i radnika. Adekvatna priprema trebalo je da spreči prekomernu upotrebu sile osoba od kojih mnoge treniraju borilačke veštine i u stanju su da nanesu ozbiljne povrede.

 

Ipak, u Srbiji još ne postoji evidencija svih preduzeća niti zaposlenika privatnog obezbeđenja. U javnosti se često govori o broju od oko 40.000 radnika. Od donošenja zakona do kraja januara 2016. godine licencu je dobilo samo 136 radnika i dve firme.

 

Istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje da će rok za licenciranje – 1. januar 2017. godine – teško biti ispunjen zbog prethodnih pomeranja rokova, kasnog formiranja ispitne komisije, nerešenog načina testiranja radnika van Beograda, kao i neuređenog pitanja finansiranja.

 

Predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) odbili su da razgovaraju sa novinarima CINS-a o ovoj temi.

 

Problemi sa licencama

 

Skupština Srbije usvojila je Zakon o privatnom obezbeđenju u novembru 2013. godine - do tada nije postojala regulativa koja bi odredila pravila pod kojim ove firme i pojedinci rade. CINS je već tada pisao o manjkavostima zakona.

 

Jedan od većih problema bilo je nedonošenje podzakonskih akata koji bi omogućili potpunu primenu zakona. Tako većina podzakonskih akata nije usvojena do maja 2014. godine, a prvi rok za obuku je pomeren sa 5. juna 2015. na januar 2017. godine.

 

Nebojša Stefanović, ministar policije, rekao je tokom skupštinske rasprave o usvajanju zakona, da očekuje da se licenciranje završi do kraja novog roka.

 

Sa njim se tada nisu složile neke od organizacija koje prate ovu oblast, poput predstavnika Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
 

Predrag Petrović, izvršni direktor BCPB-a, kaže da ukoliko bi značajno veći broj ljudi u kratkom vremenskom periodu bio licenciran, to bi značilo da nešto nije u redu. (Foto: BCBP)

“Sa ovim brojem ljudi koje treba licencirati realno je da tek 2018. godine licenciranje bude završeno”, kaže Predrag Petrović, izvršni direktor BCBP-a.

 

Licenciranje se sastoji iz nekoliko segmenata. MUP najpre izdaje dozvole za rad centrima za obuku, u skladu sa njihovom ekspertizom. Tako obuku u pružanju prve pomoći mogu da vrše samo osobe sa visokim medicinskim obrazovanjem ili predavači Crvenog krsta, dok treninge primene fizičke snage - samoodbrane obavljaju sportski treneri.

 

Posle obuke, radnici polažu stručni ispit pred komisijom koju formira MUP i prolaze bezbedonosnu proveru. Ukoliko su uspešno obavili sve provere dobijaju licencu. Firma za privatno obezbeđenje dozvolu može da dobije ako je licenciran određeni broj njenih radnika, što zavisi od vrste licence koju žele.

Prve dozvole centrima za obuku izdate su u februaru 2015. godine. Do kraja januara ove godine bila su 63 takva pravna lica, uz još 21 ogranak koji je takođe dobio dozvolu. Ipak, prema podacima MUP-a, svega 11 centara je svoje polaznike prijavilo za polaganje ispita. Do februara 2016. godine ispit je položilo 489 kandidata, a MUP je izdao 136 licenci.

 

Novinari CINS-a razgovarali su sa predstavnicima više od 30 centara i većina ih je tek počela ili još nije ni počela proces obuke. Kao razloge navode slabo interesovanje radnika, visoku cenu, kašnjenje sa donošenjem podzakonskih akata, kao i brojne druge nepoznanice koje su pratile proces. Prema mišljenju mnogih, ispunjenje trenutnih rokova nije moguće.

 

Osim toga, neki radnici obezbeđenja su završili obuku ali još nisu dobili licencu niti su polagali test u MUP-u. Komisija koja radi proveru znanja i fizičke spremnosti nalazi se u Beogradu, a do sada nije izlazila na teren, što za ljude koji žive u drugim mestima predstavlja problem.

 

Andrija Mumović iz Bodyguard Centra u Sremskoj Kamenici, koja ima ovlašćenje da obučava kandidate, navodi da bi za ljude bilo mnogo lakše i jeftinije da Komisija izlazi na teren, makar u veće gradove.

 

 

Duga i skupa obuka

 

Period od početka obuke do dobijanja licence može da traje oko tri meseca. Kandidati odlučuju da li će da prođu obuku za procenu rizika, fizičku ili tehničku zaštitu. Pripadnici fizičkog obezbeđenja moraju da odslušaju 101 čas, što bi značilo da obuka ne može da traje manje od 17 dana. Planirano je da se radi u grupama od 15-40 ljudi.
 

“Malo-malo pa neko obezbeđenje pretuklo, prebilo, ubilo nekoga. Konstatujete da to nije faktički obezbeđenje, da su to tamo neki momci koji rade te poslove”

Mladen Kuribak

Profesor Branislav Simonović iz Centra za bezbednost Pravnog fakulteta u Kragujevcu, koji ima licencu da obučava radnike, kaže da se nije dovoljno insistiralo na poštovanju rokova.

“Može lako da se izračuna da nije moguće da svi ti ljudi dobiju licencu do kraja ove godine”, kaže Simonović.

 


Predrag Petrović iz BCBP-a objašnjava da su obuke osmišljene sa ambicioznim programom, gde niko ne sme da odsustvuje, a pošto svi ti ljudi već rade „zaista je teško poverovati da će neki značajniji broj ljudi završiti obuku.”

 

Interesovanje za licenciranje delom je slabo i zbog visokih troškova – cene obuke, ispita i takse za licencu se kreću od oko 20.000 do 40.000 dinara. Predstavnici centara za obuku kažu da iznos zavisi od veličine grupe, ali i toga da li obučavaju svoje ili tuđe radnike.

 

Firme poput GM Security odlučile su da dobiju dozvolu za obuku kako bi obučile svoje zaposlene. Ovaj potez za njih je, kako navode, najisplativiji, s obzirom na cenu.

 

“Ja sam najviše zbog svojih ljudi uzeo licencu tako da ne verujem da ću raditi za druga lica…jer em je mala zarada, em su jako velike obaveze oko obuke tih ljudi”, objasnio je Milan Stojadinović, vlasnik ove firme.

 

Prema Zakonu o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom omogući stručno usavršavanje, ali preduzeća koja se bave obezbeđenjem nisu saglasna da to čine zbog velikih troškova ali i mogućnosti da radnik kojem plate obuku ode i radi za drugu agenciju. Zakon o radu, međutim, omogućava da obuku mogu da plate i sami radnici.

 

Ko su momci u Security majicama?

 

S obzirom na to da licenciranje još nije obavljeno, nastavljen je trend da ljudi različitih profila, neretko sa kriminalnom prošlošću i sklonošću ka nasilju, mogu da rade kao obezbeđenje. Do sada je problem bio i što firme za obezbeđenje ponekad prijavljuju samo nekoliko radnika, dok ostali rade na crno.

 

Max BS Team malo je poznata firma koja se bavi privatnim obezbeđenjem. Njeni radnici dospeli su u javnost 2013. godine kada se ispred splava Sound dogodio incident u kojem je život izgubio Fedor Frimerman.

 

Slučaj Frimerman: Žrtva nasilja privatnog obezbeđenja (Produkcija: CINS)
 

Od dvadesetak ljudi koliko je učestvovalo u tuči, otpužena su četiri radnika ove firme – Denis Pavlov, Negomir Urošević, Dušan Davidović i Dejan Mihajlović. Mihajlović, koga su ostali smatrali „šefom obezbeđenja“, brani se sa slobode i prema iskazu pred sudskim većem trenutno je nezaposlen. Ostala trojica u pritvoru su od jula 2013. godine.

 

Jedan od optuženih, Davidović, je i ranije osuđivan na uslovnu kaznu jer je naneo teške telesne povrede tadašnjem komšiji. Optuženi Pavlov i Mihajlović su na suđenju objasnili da su godinama obezbeđivali različite objekte, od Vojnomedicinske akademije do splavova.

 

Saša Bucalo, vlasnik Max BS Team-a, rekao je novinarima CINS-a da su učesnici incidenta radili za njega, iako prema podacima registra za privredne subjekte nisu svi bili prijavljeni. Bucalo nikada nije saslušan niti procesuiran, a njegova firma Max BS Team i dalje radi.

 

Suđenje u ovom slučaju pred Višim sudom u Beogradu konačno je pri kraju nakon više od dve godine i nekoliko vraćanja na početak zbog promene članova sudskog veća. Proces su dodatno usporile nepravilnosti poput izostanka veštaka ili odlaganje početka suđenja jer je pozvan pogrešan veštak da svedoči u predmetu.

 

Mnogo je sličnosti u slučajevima Frimerman i Vukić – pored toga što imaju smrtni ishod, učesnici incidenta su pripadnici obezbeđenja za koje se ne zna pod kojim uslovima rade i da li bi prošli proces licenciranja.
 

Porodica i prijatelji pale sveće ispred splava Sound gde je ubijen Fedor Frimerman (Foto: svismomifedor.rs)

Optuženi u slučaju Frimerman u svojoj odbrani navode da je među dvadesetak ljudi koji su tukli Frimermana i njegove drugove bilo i pripadnika obezbeđenja splava Freestyler. Klub Tilt u kome se desila tuča nakon koje je nastradao Vukić zapravo je zimski Freestyler – praksa pomeranja klubova i splavova sa reke na druge lokacije tokom zimskih meseci uobičajena je za Beograd.
 

Policija je zbog slučaja Vukić privela Milovana Tadića za koga su novinari CINS-a utvrdili da radi na obezbeđenju zgrade Radio-televizije Srbije.

 

Advokat Vladimir Šoškić potvrdio je u razgovoru sa novinarima CINS-a da je njegov branjenik Tadić te večeri radio kao obezbeđenje Tilt-a, ali da bi dalji razgovor o tome mogao da ugrozi istragu. Dodaje da postoje video snimci koji će pokazati šta se tačno dogodilo.

 

U klubu Tilt su odbili da razgovaraju sa novinarima CINS-a dok traje istraga.

 

Mladen Kuribak, bivši načelnik policije, a sada vlasnik Edukator MK centra za obuku, kaže da je oblast privatnog obezbeđenja i dalje dosta neuređena, a da među radnicima ima konobara, varilaca, ljudi koji se nikada nisu bavili tim poslom, a dobijaju ovlašćenja.

 

“Malo-malo pa neko obezbeđenje pretuklo, prebilo, ubilo nekoga. Konstatujete da to nije faktički obezbeđenje, da su to tamo neki momci koji rade te poslove”, dodaje Kuribak.


 

U istraživanju učestvovala Bojana Bosanac.


Tekst je nastao u okviru institucionalne podrške Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu koaliciji prEUgovor i u okviru granta koji finansira Evropska unija, dodeljenog u okviru Medijskog programa 2014.
Sadržaj teksta je isključiva odgovornost CINS-a i ni u kom slučaju ne odražava stavove Ambasade Kraljevine Norveške i Evropske unije.

                


Komentari (1)
Napiši komentar
Jovica
10 Maj 2016, 14:10
To je u pitanju samo da se uzme lova ,šta da rade oni koji imaju 7-8 radnika ili a takvih firmica ima dosta po vašem nahođenju oni treba svi svojea preduzeća da pozatvaraju "MOŽDA ZATO ŠTO SMETAJU VELIKIM KOMPANIJAMA ILI AGENCIJAMA" , a sve inostrane firme i firme naših glavešina.Zašto gospoda iz skupštine ne pošalju inspekciske službe noću po "NOĆNIM KLUBOVIMA ,KAFIĆIMA ,KAFANAMA ITD"koji rade preko radnog vremena do zore, što je i normalno da u takvim kasnim časovima se svašta događa i nasilje ,lopovluk ,ubistva ,i ostale loše stvari.A ne draga gospoda sednu u skupštinu i razmišljaju koga će da ojade ,upropaste donesu kao novi zakon koji više njima pogoduje nego građanima Srbije.Problem je što donose zakone a oni sami nebih imali petlju da ga sprovedu nadelu -terenu,ZAŠTO SE REDOVNO U BEOGRADU NA STADIONIMA DEŠAVAJU SKANDALI I PORED POLICISLIH,ŽANDARMERISKIH ,I SLUŽBENIKA OBEZBEĐENJA ?Nemožete da dođete na utakmicu da li fudbal,košarka,itd a kamoli da povedete sa sobom dete, a sve su to veli kompanije koje obezbeđuju utakmice ui glavnom gradu.Treba da povedete gospodo više računa o onim ljudima koji obuku majice gde piše OBEZBEĐENJE ,a takva osoba nije evidentirana nigde i nije prijavljena a ne da donosite zakone po vašim merama a nesmete da rešite probleme koji se dešavaju učestalo na našim stadionima ,splavovima ,noćnim klubovima itd.


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite

Podrzi nas - podrzi CINS