Novinari CINS-a u Janukovičevoj vili

Dan novinara u Ukrajini, 6. jun, prethodnih godina bio je obeležavan protestima ispred kapije koja je čuvala raskošno imanje ukrajinskog predsednika. Nikome nije bilo dozvoljeno da uđe na Janukovičev velelepni posed Mežihirija (Mezhyhirya), desetak kilometara udaljen od centra Kijeva. Niko nije ni znao šta to imanje krije, zabrana ulaska je plela misteriju, a time i veću znatiželju ukrajinskih novinara.

Sve se menja 22. februara ove godine. To je bio četvrti dan najžešćih oružanih sukoba vlasti i opozicije u prestonici Kijevu, kada su demonstranti čak ubijani snajperima, a žrtve brojane u desetinama. Viktor Janukovič je pobegao iz zemlje, a njegov posed i palata u kojoj je živeo ostali su bez čuvara.

Ukrajinski novinari su to odmah iskoristili, istog dana su otišli u Mežihiriju. U akumulacionom jezeru reke Dnjepar, tj. u “kijevskom moru”, koje okružuje deo ovog imanja, novinari su pronašli više od 170 bačenih fascikli sa dokumentima. Usledilo je spašavanje informacija koje je neko pokušao da uništi. Nekoliko novinara i desetine volontera provelo je osam dana i noći na Janukovičevom imanju, vadili su dokumenta iz vode, potom ih sušili, skenirali i fotografisali. Spasili su oko 25 hiljada dokumenata. Uspeli su i da ponovo sastave papire koji su bili delom spaljeni ili čak potpuno iseckani. Uz mnogo kreativnosti u sušenju i klasifikovanju vrednog materijala novinari su sačuvali delove istorije, koje je potom preuzelo javno tužilaštvo.

Ubrzo  je kopija svakog “upecanog“ papira objavljena na sajtu Janukovič Liks (YanukovychLeaks). Ovaj sajt pokrenula je regionalna novinarska mreža Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) omogućujući novinarima da pregledaju dokumenta i na osnovu njih istražuju i pišu priče o različitim poslovima Viktora Janukoviča. (Više o projektu Yanukovych Leaks možete pročitati ovde.)

Zahvaljujući svim ovim događajima  6. jun na Janukovičevom imanju izgledao je mnogo drugačije. To je bio prvi dan međunarodne konferencije pod nazivom “Mežihirija festival“ (Mezhyhirya festival), koja je okupila novinare i aktiviste iz nekoliko zemalja. Skup je sa razlogom održan u Janukovičevom hangaru za jahte. Upravo su tu prve noći nakon bekstva predsednika novinari skladištili dokumenta koja je Dnjepar izbacio.

Početak „Mežihirija festivala“, predstavljanje projekta Yanukovych Leaks u hangaru za jahte (foto: Stevan Dojčinović)

Nedovoljno je reći da je “garaža” za jahte samo delić carstva, budući da se celo Janukovičevo imanje proteže na oko 140 hektara. Nama, “običnim smrtnicima”, to nije opipljiva mera. Zato zamislite da je vaše dvorište veliko kao gradski park između Brankovog mosta i hotela “Jugoslavija” u Beogradu.  Janukovičevo “dvorište” Mežihirija je tačno toliko, a u njega su stala veštačka jezera, šume, livade i žitelji privatnog zoo vrta. Šareni zečevi, labudovi, mala stada ovaca i krava, emui i patke, svi deluju naviknuto na posetioce, jer je od kraja februara imanje otvoreno za turiste. Ulaz je jeftin, malo više od jednog evra, a stanovnici Kijeva često dolaze da šetaju do nedavno nepristupačnim vrtom. Ima tu još mnogo da se vidi. Predsednik je na imanje smestio i golf teren, heliodrom, muzej automobila  i nekoliko bogato opremljenih zdanja. Ostalo mu je prostora na Mežihiriji da izgradi još mnogo, ali revolucija je odlučila da mu nije ostalo više vremena.

Posledica  te odluke bio je i “Mežihirija festival“, prvi takav događaj na ovom imanju. Deo konferencije bio je posvećen prikazivanju dosadašnjih rezultata projekta Yanukovych Leaks.

“Ovaj festival je korak ka jačanju pobede demokratije u Ukrajini, a mesto je podsetnik na činjenicu da su se stvari promenile. Divno je što je moguće ovde održati manifestaciju“, rekla je Ana Babinec, jedna od novinarki koja je oživela Yanukovych Leaks. Taj projekat je razotkrio poslovne kontakte, ali i privatne navike bivšeg predsednika Ukrajine. U neke od njih smo se i lično uverili kada smo posetili sada već čuvenu Janukovičevu palatu „Honka“. Takav je slučaj sa „upecanim“ dokumentom koji prikazuje dnevne obaveze nekadašnjeg predsednika. Većina se odnosi na tretmane nege tela.

Poseta njegovoj rezidenciji je ovo potvrdila, bilo nam je jasno koliko je vremena posvećivao održavanju zdravlja i fizičkog izgleda. O tome glasno svedoče njegov salon za masažu, solarijum, kao i privatna hiperbarična komora i slana soba. Mnogi od nas su tu prvi put uživo videli komoru za osvežavanje organizma, kao i sobu sa čijih zidova vise kupole soli. Odmah pored je i frizerski i kozmetički salon,  pa se na prvi mah činilo da smo u kući neke razmažene i pomalo hipohondrične holivudske dive, a ne u rezidenciji nekog, bilo kog predsednika republike.

Organizatori ove konferencije, udruženja Share Foundation i OCCRP, predvideli su šok koji prizori Mežihirije ostavljaju na posetioce. Zato su osmislili da nas efikasno vrate u stvarnost i preostala dva dana seminara bila su posvećena predavanjima i radionicama. Teme su bile pretnje i prednosti internet komunikacije, te načini na koje istraživački novinari mogu zaštiti svoj rad i bezbedno izveštavati u kriznim situacijama.  

Predavanja su takođe održana na imanju, u  gostinjskoj kući u Mežihiriji, koju svi zovu “Putinova kuća”. Navodno je baš u njoj Vladimir Putin boravio jednom prilikom kada je svratio do Janukoviča. 

Ironija je bila očigledna. Na mestu gde su čuveni “vladari istoka” razmenjivali ideje, grupa novinara je učila nove tehnike razotrkivanja zloupotrebe vlasti, kao i kako se zaštiti od iste.

Stevan Dojčinović, glavni urednik CINS-a, tokom predavanja novinarima na Janukovičevom imanju (foto: Anastasia Vlasova)

Oko 20 stručnjaka iz oblasti informacionih tehnologija i istraživačkog novinarstva podelilo je svoje znanje sa učesnicima manifestacije. Stevan Dojčinović, glavni urednik CINS-a, održao je trening  o tome kako intervjuisati pripadnike kriminalnog sveta. Konferenciji su prisustvovale i novinarke CINS-a Bojana Jovanović i Jelena Vasić. Jedan od najistaknutijih predavača bio je Smari Mek Karti (Smari McCarthy), direktor Internacionalnog instituta za moderne medije (The International Modern Media Institute) i jedan od osnivača islandske Piratske partije.

U podrumu “Putinove kuće” je mala, ali poznata sauna. U njoj su ukrajinski novinari sušili deo mokre dokumentacije pronađene u jezeru na dugom kraju imanja. Možda je baš u toj sauni spašen neki od papira koje trenutno pregleda ukrajinsko tužilaštvo. Ironija, drugi naziv za Mežihiriju.

“Putinov” gostinjski letnjikovac, bez obzira na kožni nameštaj i zavese od teške svile, deluje kao kuća za poslugu kada se uporedi sa Janukovičevom palatom. Celo imanje Mežihirija i čuvena vila nacionalizovani su odmah nakon odlaska predsednika. Zato su nam vodiči kroz oduzete Janukovičeve odaje bili ukrajinski aktivisti, koji kažu da su vilu oslobodili i da je čuvaju skoro četiri meseca.

Visoka zelena metalna ograda potpuno skriva zdanje na pet spratova, koje je i spolja, ali i unutra izgrađeno od skupog drveta i mermera. Kuću okružuje ukrasno rastinje, jezerca sa podvodnim osvetljenjem, fontane, uređene staze za šetnju i baštenske skulpture. Jedna od tih skulptura je mermerni  beli konj u prirodnoj veličini. Većina posetilaca je žurila da se fotografiše baš pored njega, kao deca na moru pored magareta. Valjda nisu bili svesni šta ih čeka unutar vile.

A to je priča za sebe. Prvo su nas uveli u neku vrstu ogromnog letnjikovca. On je rezervisan za sportsku rekreaciju ukućana i njihovih gostiju. Zatvoren teniski teren deluje kao ”tek raspakovan”, nekorišćen. Tu  je i kuglana, a u hodniku  koji vodi do bilijar sale je beli klavir i vitraž drečavih boja. Pored stola za bilijar, na šahovskoj tabli, stoji fotografija Viktora Janukoviča sa vaseljenskim patrijarhom.

Predavanje u ‘Putinovoj kući’, gostinjskom letnjikovcu na imanju Mežihirija

(foto: Stevan Dojčinović)

Nedaleko je i ring za boks, spojen sa teretanom, a zidovi te sobe ukrašeni su motivima iz antičkog doba. Možda je dizajner pokušao da dočara atmosferu neke gladijatorske arene, ipak spoj je ispao tragičan. Ljubitelji mačaka se takođe ne bi oduševili stilom tog dizajnera, jer je u blizini teretane veliki preparirani lav, a u jednoj od soba vile večno spava crni, takođe preparirani mačak.

Iz sportskog letnjikovca se podzemnim tunelom ide do rezidencije. Ona je ispunjena raznovrsnim stilskim nameštajem, u naizgled nepotrebnim količinama. Ali valjda se nečim morala “ugrejati” ta petospratnica visokih plafona. Zašto onda na svakom ćošku ne bi bila neka fotelja presučena svilom, komode od rezbarenog drveta ili prozirni stolovi sa visećim kristalima? Keramičke figurice nismo uspeli da prebrojimo, a videli smo i jedan oklop srednjevekovnog viteza, koji kao da je čuva ulaz u Janukovičev privatni bioskop. Razumljivo je „čuvar“ stajao tu, jer je ekran zauzeo skoro ceo zid, a umesto bioskopskih stolica, salu ispunjavaju kožne fotelje za masažu.

Stakleni lift, čija su vrata posuta svetlucavim kamenčićima (možda su to dijamanti, ne znamo, nismo ih ranije viđali), vodi do gornjih spratova. Kristalni luster se proteže kroz čitav treći i četvrti sprat i jasno pokazuje da mu je jedina funkcija da impresionira posetioce. U jednoj od, čini se deset dnevnih soba, nailazimo na još jedan beli klavir, ali ovaj je sa potpisom Džon Lenona. Vodiči su nam rekli da u celom svetu ima samo dvadesetak takvih. U samoj vili je i mala privatna crkva.

Ostale privatne prostorije, poput Janukovičeve spavaće sobe, nisu nam bile dostupne, jer je naša grupa posetilaca bila prevelika.

Teško bi se ova vila mogla detaljnije opisati bez upotrebe reči “kič“. CINS vam zbog toga nudi galeriju fotografija predsedničke rezidencije, koju možete pogledati ovde.

Mežihirija i sve na njoj ostalo je nepromenjeno od trenutka kada je Janukovič otišao. Izgleda kao privatni raj, udaljen od stvarnosti. Samo njeni „čuvari“ u vojnim uniformama podsećaju da ne baš tako daleko, na istoku Ukrajine i dalje traju oružani sukobi.