30 Septembar 2017, 11:40

Komentari (0)

Nedostatak inspektora glavna prepreka u borbi protiv bespravne seče šuma

Okrugli sto o problemima koje prouzrokuje ilegalna seča šuma ali i mogućim rešenjima za ovaj problem održan je u beogradskom Medija centru

Piše: Milica Stojanović

Foto: Medija centar

Foto: Medija centar

Okrugli sto pod nazivom „Krađa i pustošenje šuma: Problemi i rešenja?”, posvećen zaštiti šuma i problem bespravne seče, održan je u petak u beogradskom Medija centru, uz učešće predstavnika nadležnih institucija, zainteresovanih nevladinih organizacija i medija.


Anđela Milivojević, novinarka CINS-a, predstavila je nalaze istraživanja koje je pokazalo da je krivično delo šumska krađa u poslednjih 10 godina ubedljivo najčešće u odnosu na sva ostala dela protiv životne sredine.


„U ovom periodu je u proseku bilo osuđeno oko 400 ljudi, što govori o tome ili da su ove šumokradice nekakvi povratnici ili da se svake godine pojavi nova grupa ljudi koja se bavi ovim poslom“, navela je Milivojević.


Sagovornici panela saglasni su u oceni da je nedostatak inspektora najveća prepreka u borbi protiv bespravne seče šuma. Prema njihovim rečima, u čuvanju šume je stručnjacima iz nadležnih preduzeća neophodna pomoć kako inspektora – pre svega šumarskih, ali i tržišnih, sanitarnih i ekoloških – tako i saobraćajne policije, koja bi mogla da zaustavlja vozila koja prevoze nelegalno stečeno drvo.


Ipak, kako se i same inspekcijske službe bore sa malim kapacitetima, ova pomoć za sada izostaje.


Drugi problem koji su prisutni konstatovali je to što ova delatnost donosi novac siromašnijim građanima – bilo tako što bespravno seku svoju ili tuđu šumu. Međutim, problem je i sa druge strane: građani koji drvo kupuju bez provere da li je ono sertifikovano, odnosno posečeno u legalnom postupku.


Drugi deo panela bio je posvećen mogućim načinima kako da ovaj problem bude rešen. Kao najznačajnije rešenje istaknuto je pretvaranje u šumsko zemljište i pošumljavanje kako onih prostora kojima gazduju javna preduzeća tako i privatnih parcela. Iako javna preduzeća već preduzimaju aktivnosti u toj oblasti, dajući zainteresovanim vlasnicima besplatne sadnice, neophodan je jači podsticaj države odnosno postavljanje očuvanja šuma kao strateški cilj.


Okruglom stolu su prisustvovali Gordana Jančić, izvršni direktor Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine JP "Srbijašume“, Slađana Dabić, referent gajenja i zaštite šuma "Vojvodinašume", Miodrag Perović, član Saveta za prirodne resurse Zelene stranke i Zvezdan Kalmar, Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).

O tome koliko je problem bespravne seče šuma veliki govori i podatak da se broj osoba protiv kojih su podnete krivične prijave za 10 godina gotovo udvostručio, od 1.314 u 2007. godini do 2.007 prijavljenih u 2016. godini. Tekst nastao posle CINS-ovog višemesečnog istraživanja ovog problema možete pročitati na ovom linku.

 



CINS-ovo istraživanje je nastalo kao deo šireg projekta koji se bavi temama iz oblasti zaštite životne sredine, na kome CINS sarađuje sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji, uz podršku Švedske.


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite

Podrzi nas - podrzi CINS