26 Jun 2018, 12:35

Komentari (0)

MINUT DO 12: Vremena više nema, lokalni mediji su doslovno u katastrofalnom položaju

Konferencija u organizaciji Slavko Ćuruvija fondacije Minut do dvanaest: Kako do održivog informisanja u javnom interesu u lokalnim zajednicama podsetila je na ogroman značaj lokalnih medija za informisanje građana i istovremeno ukazala na nikad gori položaj u kome se nalaze oni mediji koji još uvek nekako uspevaju da prežive

Piše: Perica Gunjić, Izvor: Slavko Ćuruvija fondacija

Foto: SĆF

Foto: SĆF

Potop koji se u petak ujutro sručio na Beograd bio je više nego simbolički uvod u konferenciju koju je organizovala Slavko Ćuruvija fondacija Minut do dvanaest: Kako do održivog informisanja u javnom interesu u lokalnim zajednicama, na kojoj je istaknut veoma loš položaj u kome se nalaze novinari i mediji u gradovima i opštinama u Srbiji. Konstatovano je da je informisanje na lokalu znatno lošije nego prethodnih godina, da su ogromne zloupotrebe seta medijskih zakona donetih pre nekoliko godina, a da ima i sredina gde se zakoni otvoreno krše bez ikakvih posledica.

Konferencija je tokom uvodnog panela i radom po radnim grupama pokušala da ukaže na te probleme, ali je na njoj pokazana i odlučnost da se od borbe za poboljšanje uslova rada lokalnih medija ne sme odustati, i predložila i konkretna rešenja koja bi do takvog poboljšanja mogla da dovedu.

Konferencija je organizovana na kraju dvogodišnjeg istraživanja Slavko Ćuruvija fondacije, uz pomoć USAID-a, tokom kojeg su u osam gradova – Leskovcu, Novom Pazaru, Užicu, Kragujevcu, Pančevu, Boru, Požarevcu i Subotici – o problemima informisanja u tim sredinama razgovarali sa novinarima, urednicima, direktorima i vlasnicima medija, kao i sa predstavnicima civilnog društva, građana i lokalne samouprave.

Učesnike je pozdravila Laura Pavlović, direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj USAID-a, koja je izrazila nadu da će – bez obzira na to što se ovom konferencijom završava dvogodišnji projekat sa Slavko Ćuruvija fondacijom – ovaj događaj biti povod za početak novog dijaloga o lokalnim medijima u narednom periodu

Jelena Ćuruvija, počasna predsednica Slavko Ćuruvija fondacije, istakla je da je još 2013, kada je odlučila da osnuje Fondaciju, na spisak onoga čime bi ona trebalo da se bavi prvo stavila lokalne medije.

„Naš prvi projekat u Fondaciji bila je podrška lokalnim medijima. Pet godina kasnije vidimo da je situacija sa lokalnim medijima još gora, i ovo je jedan od načina na koji pokušavamo da im pomognemo“, rekla je Ćuruvija.


 

Obradović: Skeptičan prema donošenju nove strategije


Vukašin Obradović, predstavnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije u radnoj grupi za izradu medijske strategije, rekao je da je gušenje medijskog pluralizma deo dominantnog političkog koncepta u ovom trenutku. On je najavio da će u ponedeljak biti prvi sastanak radne grupe za izradu strategije, ali je istakao da nije veliki optimista, pošto rezultati medijskog konkursa Ministarstva kulture i informisanja pokazuju da se „ne vodi računa o javnom interesu, već o političkom“. Skepsu u njemu budi i novi Zakon o lokalnoj samoupravi, koji ne predviđa kazne za gradove i opštine koji medijski konkurs ne raspišu.

Prema Obradovićevom mišljenju, rešenje ipak nije u bojkotu procesa izrade medijske strategije, jer to ne bi popravilo situaciju u medijima. On smatra da je stanje u lokalnim medijima posledica neprimenjivanja postojećih zakonskih rešenja, kršenja zakona, a često i otvorene zloupotrebe.

„Poslovni modeli za lokalne medije danas jesu sistemsko pitanje, koje mora država da reši, pošto nisu ostvarivi tamo gde je tržište kontrolisano i gde postoje pritisci raznih vrsta, pa mediji u toj tržišnoj utakmici nemaju istu startnu poziciju“, primetio je Obradović i ukazao na primere iz Norveške i Danske, koje pomažu medijima, pa i privatnim, pošto dobro razumeju koliko su oni važni za njihove države.


Obrenović: Rad novinara se svodi na entuzijazam


Novinarka kragujevačkog portala Pressek Marija Obrenović ocenila je da do lokalnih medija stiže najmanje novca od oglašavanja i da su plate u tim medijima „nikakve“, tako da se rad novinara često svodi na entuzijazam, a mediji žive od projekta do projekta.

„Komercijalno tržište u lokalu nije veliko, a i kada postoji dobra volja velikih firmi da deo novca preusmere u lokalne medije, taj novac često ne stigne do njih, jer reklamne agencije rade po inerciji“, smatra ona.

Marija Obrenović je ukazala i na to da je javna uprava u Kragujevcu potpuno zatvorena za bilo kakva pitanja novinara, „osim ako to nije heklanje, štrikanje, ili ako to nisu protokolarne vesti“, i da se gradonačelnik pojavljuje samo na jednoj televiziji, sa kojom je raskinuta privatizacija, pa je sada ponovo u gradskom vlasništvu.

Ona je objasnila da su novinari u Kragujevcu usled takvog stava javne uprave prinuđeni da se isključivo okrenu traganju za podacima iz dokumenata, koja nastoje da dobiju na osnovu zahteva za dobijanje informacija od javnog interesa.

Kao problem pomenula je i to da se novinari u manjim sredinama suočavaju sa većim pritiscima nego njihove kolege u nacionalnim medijima, jer praktično pišu o radu ljudi koje svaki dan sreću na ulici.


Ognjanović: U potrazi za novim poslovnim modelima


Vitomir Ognjanović, koosnivač Južnih vesti u Nišu, smatra da mali, lokalni mediji vrlo teško mogu da dođu do nacionalnih reklamnih kampanja kako bi ostvarili prihod.

„Mi smo Južne vesti osnovali iz postojećeg biznisa i već smo imali neko iskustvo i kontakte“, objasnio je Ognjanović i dodao da Južne vesti koriste sve svoje resurse da ostvare komercijalnu prodaju.

On smatra da razvoj medija na Zapadu pokazuje da i mediji u Srbiji moraju da tragaju za novim poslovnim modelima i da polako postaju neka vrsta poluagencijskih organizacija, u kojima će klijentima nuditi usluge i ostvariti svoje potencijale. Prema njegovom mišljenju, mediji moraju da se trgnu iz navike da se oslanjaju samo na lokalne oglašivače, odnosno da žive od projekta do projekta, te da njihova delatnost mora da se proširi.

Ognjanović kaže da ne postoji jedan model koji mogu svi mediji da koriste, ali da oni sa partnerima pokušavaju da nađu koliko-toliko konstantne prihode koji ne zavise od ljudi o kojima mediji pišu.

 


Gaši: Ako ne pomognemo, lokalni mediji će izumreti


Ilir Gaši, programski direktor SĆF, rekao je da su mediji tačka u kojoj se centralizacija zemlje vidi u svom najgorem obliku.

„Širom zemlje imate milione ljudi koji ostaju bez bazičnih informacija koje su im važne da žive normalan život. Oni će možda znati da je počeo rat, pošto to imaju svaki dan na naslovnim stranama novina, ali neće znati ako su vazduh ili voda zatrovani, kao što se to već događa u nekim gradovima. Ako mi, kao medijska zajednica, ne nađemo načina da pomognemo, i ono malo lokalnih medija što je preostalo – izumreće. Ako postoji jedan zaključak na koji se ceo ovaj projekat može sažeti, to je – vremena više nama, situacija je doslovno katastrofalna“, rekao je Gaši.

On je istakao da se mediji nalaze u gotovo bezizlaznom ekonomskom položaju, da lagano nestaju, da nema novih mladih novinara, pošto novinarstvo „ubrzano ide ka vrhu liste najneperspektivnijih zanimanja“, a da su se konkursi za projektno sufinansiranje medija pretvorili u suprotnost onoga što je bila njihova jedina svrha – da obezbede da u informisanju bude zastupljen javni interes.

I pored toga, Gaši kaže da ne misli da rešenja ne postoje, da ih je možda u ovom trenutku teško videti i da je svrha ovakve debate upravo pokušaj da se o mogućnostima takvih rešenja razgovara.

Prema njegovom mišljenju, neophodno je pre svega da država učini sve što je potrebno da se novinari osećaju bezbedno, dok je drugi korak otvaranje javne uprave prema novinarima, jer je reč o informacijama od javnog interesa.

„Za mene je svaki put frapantno kada čujem da mediji, poput Južnih vesti, preživljavaju zahvaljujući poslu koji uopšte nije medijski“, rekao je Gaši. On smatra i da siromaštvo nije jedini problem zbog kojeg je lokalno medijskog tržište slabo, već da tome doprinosi i država koja favorizuje pojedine medije, te da bi trebalo da prestane to da čini.


Trifunović: Medijska strategija prilika da se svi problemi reše


Slavica Trifunović, pomoćnica ministra kulture i informisanja, koja je ranije u Kragujevcu radila u lokalnim medijima (RTK), rekla je da iznosi lični stav tvrdeći da joj nije blisko to što je država pre nekoliko godina odlučila da potpuno izađe iz finansiranja medija. Prema njenom mišljenju, bilo bi bolje da se našlo neko prelazno rešenje pošto se i tada znalo koliko je medijsko tržište osiromašeno. Podsetila je i na to koliko su ranije državni mediji bili ušuškani, da su bili bez brige o finansijama i da nisu zavisili od tržišta – na kome se na kraju nisu snašli.

„Kada se prešlo na projektno sufinansiranje, od lokalnih samouprava je zavisilo da li će raspisati konkurse i koliko će sredstava za medije izdvojiti“, naglasila je Slavica Trifunović, ali je i podsetila da projektno sufinansiranje nije finansiranje medija, već samo pomoć da se proizvede određeni medijski sadržaj koji je u javnom interesu.

Ona je najavila početak rada na novoj medijskoj strategiji i rekla da je to prilika da se svi nagomilani problemi reše. Ukazala je i na to da je funkcionisanje REM-a gorući problem, koji, prema njenom mišljenju, nema dovoljno mehanizama da ostvaruje nadležnosti koje su mu date po zakonu.

Slavica Trifunović naglašava da je neophodna i izmena zakona, za koje misli da su bili zastareli već u trenutku donošenja, pošto njima nisu bili obuhvaćeni novi mediji, kao ni sve promene koje donosi tehnološka revolucija.


Ceo izveštaj sa konferencije možete pogledati OVDE.


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite