22 Jun 2017, 09:00

Komentari (0)

Ministarstvo pravde odlaže usvajanje Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije

Iako je nacrt novog zakona završen još u jesen prošle godine, iz Ministarstva pravde navode da pre sledećeg koraka žele saglasnost novog rukovodioca Agencije – koji još nije izabran. Sagovornici CINS-a, među kojima i predstavnici Agencije, kažu da je reč o bespotrebnom odlaganju


Pišu: Milica Šarić, Ivana Jeremić

Ilustracija: Đorđe Matić

Ilustracija: Đorđe Matić

Usvajanje novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije još je na čekanju – do izbora novog direktora Agencije. Ovo antikorupciono telo ostalo je bez direktora u decembru 2016. godine, nakon čega je usledio neuspeli pokušaj Odbora Agencije da izabere novog.


U međuvremenu je za četiri člana Odbora prestao mandat, što znači da ih sada ima samo dvoje od devetoro. Pošto je za odlučivanje potrebna većina, odnosno pet glasova, Odbor do izbora novih članova ne može da donosi odluke.


Rokovi za usvajanje Zakona su odlagani u više navrata u protekle tri godine , a trenutni nacrt je stigao na javnu raspravu u oktobru 2016. godine.


Agencija ima važnu ulogu u borbi protiv korupcije jer kontroliše finansiranje političkih stranaka, imovinu funkcionera, njihovo vlasništvo u privatnim firmama, kao i sukob interesa pri obavljanju javne funkcije.


Iz ove institucije novinarima Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) kažu da je ideja novog Zakona da ojača njihovu efikasnost i nezavisnost, ali i da uvede jasnija i stroža pravila u odgovornosti funkcionera. Kašnjenje vide kao „odsustvo volje da se ubrza proces“.

 

Iz Ministarstva pravde navode da pre sledećeg koraka žele saglasnost novog rukovodioca i dodaju da bez mišljenja direktora Agencije ne mogu da formiraju finalni tekst Nacrta, koji može biti u velikoj meri drugačiji od sadašnjeg.

 

Verka Atanasković, vršilac dužnosti direktora Agencije i Jovan Nicić, viši savetnik u Sektoru za prevenciju kašnjenje u donošenju Zakona vide kao „odsustvo volje da se ubrza proces“.

Foto: CINS

Pripremu novog zakona su od početka pratila kašnjenja - najpre u formiranju radne grupe, čiji su sastanci potom često odlagani zbog velikog broja članova koji je bio potreban za konsenzus. Rad grupe usporen je i uvođenjem predloga za drugačijim rešenjima od onih koje je predložila Agencija.


Prema rečima CINS-ovih sagovornika, tokom sastanaka je nedostajala opšta saglasnost za mnoge odredbe novog zakona, a zbog svega toga je i rad na Nacrtu bio neefikasan.


Donošenje unapređenog Zakona o Agenciji predviđeno je kroz više strateških dokumenata: Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine, akcioni plan za sprovođenje Strategije, kao i Akcioni plan za poglavlje 23 u pristupnim pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji.


U Izveštaju o napretku Srbije za 2016. godinu Evropska komisija je konstatovala veliko kašnjenje sa izmenama ovog Zakona i ponovila isto što i prethodne godine – da je potrebno da Srbija brzo usvoji novi Zakon o Agenciji „sa ciljem da ojača njenu ulogu kao ključne institucije za efikasniju borbu protiv korupcije“.


Bez intervjua sa predstavnicima Ministarstva


Nacrt zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije rezultat je oko 20 sastanaka predstavnika Agencije, Ministarstva pravde, drugih državnih institucija i civilnog sektora, koji su kroz radnu grupu radili na poboljšanju aktuelnog Zakona. Kada je radna grupa završila sa pisanjem Nacrta, Ministarstvo pravde je od 1. oktobra do 15. novembra 2016. godine sprovelo javnu raspravu.


Verka Atanasković, vršilac dužnosti direktora Agencije i Jovan Nicić, viši savetnik u Sektoru za prevenciju, su u intervjuu za CINS kao primedbu naveli činjenicu da Ministarstvo u tom periodu nije organizovalo nijedan skup na kom bi javnosti predstavili Nacrt zakona, te je Agencija naknadno organizovala javne debate u tri grada u Srbiji.


Ipak, ni nakon više od šest meseci posle javne rasprave i debata, Ministarstvo nije uputilo Nacrt Vladi Srbije na dalje postupanje.

 

Rokovi za usvajanje Zakona su odlagani u više navrata u protekle tri godine.  

Ministarstvo pravde nije CINS-u obezbedilo sagovornika na ovu temu, jer, kako kažu, jedan od tri predstavnika koji su ispred Ministarstva učestvovali u radnoj grupi više ne radi u ovoj instituciji, dok je drugi na odsustvu. Treći član grupe bio je Radomir Ilić, ali ni on nije bio dostupan za razgovor, iako je prošle godine za CINS komentarisao Nacrt zakona o Agenciji i funkcionisanje radne grupe. Umesto intervjua, za koji navode da bi morali da okupe nekoliko stručnjaka, iz Ministarstva su uputili novinare CINS-a da im pošalju pitanja.


U odgovorima su naveli da smatraju kako je neophodna saglasnost budućeg direktora Agencije na Nacrt, a nakon toga i usaglašavanja sa preporukama i komentarima sa javne rasprave, posle čega će formirati finalnu verziju i proslediti je Vladi na usvajanje. Objašnjavaju da postoji mogućnost većih izmena sadašnjeg Nacrta i kao primer navode izradu novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju „čiji je nacrt doživeo više od 60% izmena nakon javne rasprave“.


Iz Agencije se ne slažu da je to adekvatan razlog za zadržavanje Zakona.


“Sve to ukazuje nažalost na jedan pasivan pristup Ministarstva i odsustvo volje da se ubrza sam proces i napokon da dođe do donošenja zakona”, kaže direktorka Atanasković. Dodaje da je osnov za rad radne grupe bio model zakona koji je uradila cela stručna služba Agencije: “Znači ne može da se vezuje za jednog čoveka i jednog direktora, jer je to pre svega stvar institucije“.


Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija i član radne grupe koja je pripremala Nacrt zakona, kaže kako razume želju da se uzme u obzir mišljenje novog direktora i članova Odbora Agencije, ali to nije neophodno:


„Ne mislim da je opravdano da se ta stvar odlaže, kao što nije bilo opravdano ni da se od 2014. do danas odlaže, kada je prvi put bio planiran. (...) Zakon može da se promeni ako se pokaže da je nešto loše, ali sam ovaj zakon donosi poboljšanje u odnosu na postojeći, tako da je pretežni interes da se on donese“.


Problemi u efikasnosti radne grupe

 

Izbor članova Odbora

Kako Odbor Agencije nije u punom sastavu, izboru direktora ove institucije treba da prethodi skupštinsko zasedanje na kom će poslanici izabrati članove Odbora. Trenutno nedostaje sedam od devet članova, a Odbor već dugo ne funkcioniše u punom sastavu.


U utorak 13. juna, skupštinski Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je usvojio tri predloga za članove Odbora Agencije, a da bi bili izabrani potrebno je da prođu glasanje u Narodnoj skupštini. Među tri kandidata je i zajednička kandidatkinja Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koja je predložena 2015. godine, ali se njen izbor tek sada našao na dnevnom redu skupštinskog odbora.


Prema Zakonu o Agenciji, tri člana Odbora predlažu Vlada, Skupština i predsednik Srbije, dok ostalih šest nominuju: Vrhovni kasacioni sud, Državna revizorska institucija, Socijalno-ekonomski savet, Advokatska komora Srbije, Zaštitnik građana i Poverenik, te novinarska udruženja.


Nacrtom novog zakona jesu proširena ovlašćenja Odbora, ali nema promene u načinu predlaganja članova.


Nemanja Nenadić kaže da se radna grupa oko predlagača članova Odbora nije složila: „Nacrt nije doneo poboljšanja u smislu nezavisnosti same agencije, što bi se moglo videti u predlagačima članova Odbora. Nije tu doneo promenu, zadržana je sadašnja situacija, i to je mana. Oko toga nije bilo konsenzusa“.

Još 2013. godine Vlada Srbije je Ministarstvu pravde dala 12 meseci da pripremi Nacrt i pošalje ga na usvajanje. Rok je istekao sredinom 2014, bez da se nešto promenilo, a predstavnici Agencije su u julu te godine sami izradili model zakona i predali ga Ministarstvu pravde.


Početkom 2015. godine Ministarstvo je formiralo radnu grupu kojom je predsedavala Tatjana Babić, tadašnja direktorka Agencije.


„Radna grupa se susrela na samom startu sa dosta problema, jer je imala 17 članova i veoma je teško bilo donositi odluke, postizati konsenzus”, kaže Verka Atanasković.


Narednih nekoliko meseci radna grupa je radila na osnovu modela zakona koji je pripremila Agencija, da bi im iz Ministarstva potom dostavili predlog rešenja sastavljenih po ugledu na slovenački Zakon o integritetu i sprečavanju korupcije iz 2011. godine.

 

Iz Agencije kažu da im je tom prilikom rečeno da će to biti polazna osnova za rad – iako su u Sloveniji već planirali izmene zakona.

 

Posle nekog vremena Ministarstvo je odustalo od tog modela, a radna grupa se vratila na pređašnji.


Nemanja Nenadić kaže da je radna grupa bila prevelika zbog čega je bila “krajnje neefikasna”, a problem su bile i razlike u mišljenju između Agencije i Ministarstva: “Bar polovina odredbi nije bila predmet opšte saglasnosti. Ministarstvo sa jedne i Agencija sa druge strane su imali više predstavnika u radnoj grupi i najčešće su imali suprotstavljena stanovišta”.


Na pitanje na kakve probleme su naišli tokom rada na pripremi zakona, iz Ministarstva odgovaraju: „Ukoliko je radna grupa izradila Nacrt zakona i predložila da se on nađe na javnoj raspravi, to nedvosmisleno znači da su članovi radne grupe pronašli zajedničko rešenje, ukoliko su problemi i postojali“.


Dodaju da je ovim nacrtom postignut balans između stavova svih strana, kao i da je „postignuta saglasnost svih članova radne grupe oko suštinski bitnih odredbi“.


Izmene postojećeg Zakona


Ukoliko bi bio usvojen sadašnji Nacrt, ključne promene u odnosu na aktuelnu verziju zakona bile bi bolje uređena pitanja sukoba interesa, akumulacije javnih funkcija, prijavljivanja imovine i prihoda funkcionera, kao i veća ovlašćenja Agencije.

Predviđeno je da se izveštaji o imovini i prihodima, osim za funkcionere, njihove supružnike i maloletnu decu, podnose i za roditelje, usvojitelje i punoletnu decu, kao i za druga povezana lica, gde Agencija bude smatrala potrebnim.

„Iskustvo Agencije pokazuje da važeće zakonsko rešenje ostavlja veliki prostor za zloupotrebe i prikrivanje stvarne vrednosti imovine i prihoda javnih funkcionera“, navodi se u obrazloženju Nacrta.

 

Foto: CINS

Jovan Nicić iz Agencije kaže da su značajna i nova rešenja u različitim segmentima antikoruptivne politike, poput uvođenja analize rizika korupcije u institucijama i obaveznih obuka o etici i integritetu za funkcionere i zaposlene u javnom sektoru.

 

Preporuke za razrešenje funkcionera, ukoliko Agencija, na primer, utvrdi da su istovremeno obavljali dve nespojive funkcije, nisu bile obavezujuće u sadašnjem zakonu, a prema Nicićevim rečima napredak na ovom polju nije postignut:

 

„Onda organ javne vlasti koji je dužan da postupi po toj preporuci može tu preporuku da ignoriše odnosno može da ne postupi po njoj i da ne razreši sa te druge funkcije tog nekog konkretnog funkcionera“.


Novinari CINS-a su ranije analizirali preporuke Agencije i otkrili da se u velikom broju slučajeva institucije odlučuju da ih ne prihvate.


Iako se sagovornici CINS-a slažu da je usvajanje ovog zakona neophodno za napredak u borbi protiv korupcije, smatraju da još ima mesta za njegovo poboljšanje. Kao neke od mogućih poboljšanja navode veću nezavisnost Agencije, razgraničenje javne i političke funkcije da bi se javne funkcije manje zloupotrebljavale, proširenje zakona na ljude koji nisu javni funkcioneri, a utiču na donošenje odluka, poput savetnika, kao i neadekvatno regulisan status Agencijinih službenika. 

 

 


Ovaj tekst je proizveden u okviru granta koji finansira Evropska unija, dodeljenog u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost CINS-a i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

  


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite

Podrzi nas - podrzi CINS