Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) u današnjoj akciji je uhapsilo ukupno 53 osobe, zbog više krivičnih dela za zloupotrebe u državnim organima, dok su protiv još 25 ljudi podnete krivične prijave.
Sedam osoba je osumnjičeno za zloupotrebu službenog položaja u Veterinarskom zavodu Zemun, čime je preduzeće navodno oštećeno za preko 45 miliona dinara. Prijave su podnete protiv odgovornog lica, predsednika i članova Upravnog odbora Veterinarskog zavoda.
Oni se sumnjiče da su tokom 2005. godine na sednici Upravnog odbora odlučili da potpišu Predugovor o kupoprodaji nepokretnosti sa pravom korišćenja zemljišta površine oko 12 ari za 2,98 miliona evra.
Predugovor je potpisan iako su znali da javni poziv za prikupljanje ponuda nikada nije bio raspisan, da ponude za prodaju nepokretnosti nikada nisu dostavljene, kao i da Komisija za izbor lokacije i objekta nikada nije razmatrala ponude.
Pored toga, osumnjičeni su tokom 2006. godine bez odluke Upravnog odbora Veterinarskog zavoda zaključili Aneks 2 ugovora, čime je omogućeno da se novac isplati na druge račune koje je član Upravnog odbora otvorio na lično ime.
Osumnjičeni su izdavali naloge knjigovođi da se izvrši isplata navodne kupoprodajne cene na navedeni račun u ugovorenom iznosu, a koje je vlasnik računa podizao i bez sačinjavanja priznanica predavao predsedniku Upravnog odbora u gotovini, navodi se u saopštenju MUP-a.
O privatizaciji Veterinarskog zavoda Zemun Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je pisao još 2013. godine.
Đurić nije uhapšen
Mediji su danas najpre objavili da je među uhapšenima Dragan Đurić, vlasnik modnog brenda Zekstra i bivši predsednik Fudbalskog kluba Partizan. Đurić je to demantovao za Insajder. Agencija Beta objavila je da je protiv njega podneta krivična prijava, ali iz MUP-a nisu želeli da potvrde ovu informaciju.
Đurić je zbog navodnih malverzacija u vezi sa Veterinarskim zavodom Zemun hapšen dva puta 2014. godine.
U decembru 2013. protiv njega je podneta krivična prijava zbog sumnje da je zloupotrebio položaj tokom privatizacije Veterinarskog zavoda.
Mesec dana kasnije, u januaru 2014, Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je istragu protiv njega, a određen mu je i pritvor zbog sumnje da je zloupotrebio položaj kada je, tokom privatizacije Veterinarskog zavoda za konzorcijum kompanija Zekstra i Bankom pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu većem od 207 miliona dinara.
Nakon podnošenja kaucije od 2 miliona evra Đurić je pušten da se brani sa slobode. Međutim, u julu iste godine ponovo je uhapšen zbog sumnje da je oštetio budžet Republike Srbije za 52.447.000 dinara.
Đurić je u 2010. godini nabavio subvencionisano đubrivo od HIP Azotare u količini od 5.744,75 tona, po ceni nižoj ceni od tržišne, iako njegovo preduzeće Veterinarski zavod Zemun nije imalo pravo na to.
Takođe, Veterinarski zavod nije isplatio novac za preuzeto đubrivo čime je HIP Azotara oštećena za iznos od 131.753.640 dinara.
Nekada jedan od najvećih proizvođača hrane i lekova za životinje u Srbiji, Veterinarski zavod Zemun danas je u stečaju. Privredni sud u Beogradu krajem avgusta 2016. godine doneo je rešenje o pokretanju stečajnog postupka na predlog Banke Intese.
U predlogu je navedeno da Zavod ne postupa po usvojenom planu reorganizacije i da je preduzeće u blokadi od aprila 2016. godine u iznosu od 32 miliona dinara.
Kako je modni brend kupio Veterinarski zavod
Istraživanje CINS-a je pokazalo da je Dragan Đurić, vlasnik firme Zekstra Grupa – Zekstra iz Beograda, postao većinski vlasnik Veterinarskog zavoda Zemun, mada na tenderu nije ispunjavao uslove za privatizaciju ovog preduzeća.
U tome mu je pomogao Milan Pešut, vlasnik firme Bankom iz Zemuna, koji je s njim ušao u partnerski odnos kako bi formalno zadovoljili postavljene uslove.
Đurić je kroz firmu Zekstra Grupa – Zekstra za oko 9 miliona evra postao većinski vlasnik Veterinarskog zavoda Zemun februara 2005.
Zekstri je „Bankom“ dao legitimitet za kupovinu Veterinarskog zavoda, a Pešut je, tako, bez ijednog uloženog dinara dobio oko jedan odsto vlasništva nad preduzećem koje je kupljeno za više od devet miliona evra.
Pešut je novinarima CINS-a priznao da je pristao na konzorcijum samo da bi omogućio Zekstri da kupi firmu.
Agencija za privatizaciju je 2003. uputila javni poziv za prodaju 70 odsto preduzeća putem tendera, nakon neuspele prodaje u julu 2002.
Zekstra se bavi proizvodnjom i prodajom tekstila, a Bankom trgovinom žitom, sirovim duvanom, semenjem i hranom za životinje. Konkurencija na tenderu im je bio konzorcijum zaposlenih u Veterinarskom zavodu. Tenderska komisija, na čijem je čelu, kao predstavnik Vlade Srbije, bio Čedomir Jovanović (danas predsednik Liberalno-demokratske partije), u decembru 2003. je ocenila ponudu ovog konzorcijuma boljom od radničke.
Prema podacima Saveta za borbu protiv korupcije, konzorcijum zaposlenih u Veterinarskom zavodu uputio je Agenciji za privatizaciju prigovor zbog „pristrasnosti državnih organa“ u postupku privatizacije tog preduzeća. Deo prigovora bilo je i mišljenje pomoćnika ministra za privredu i privatizaciju koji je izrazio sumnju u bonitet konzorcijuma Zekstra i Bankom, koji je, navodno, zatražio da kupovinu Zavoda plati u ratama.
Prigovor je, krajem 2003, više od godinu dana pre konačne prodaje preduzeća, podnet i Ministarstvu za privredu i privatizaciju, koje je nadležno za rad Agencije, ali je odbijen kao neosnovan.
Radnici su 2004. pokrenuli i spor pred Vrhovnim sudom Srbije, koji je početkom 2004. godine poništio rešenje Ministarstva. Agencija i Ministarstvo su, ipak, zaključili ugovor o prodaji Zavoda sa konzorcijumom dve firme – uprkos odluci suda. Ministar za privredu i privatizaciju je tada bio Predrag Bubalo, a direktor Agencije za privatizaciju Mirko Cvetković.
Hapšenja bez rezultata
Među 53 uhapšene osobe su i inspektori Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, zaposleni u saobraćajnom preduzeću Lasta Beograd, policijski službenici i odgovorne osobe u javno-komunalnim preduzećima.
Ministar policije Nebojša Stefanović rekao je da MUP procenjuje kako su uhapšeni od 2005. godine budžetima javnih organa i institucija naneli štetu veću od deset miliona evra.
CINS je pisao o velikim policijskim akcijama koje na kraju često ne rezultiraju osuđujućim presudama. Visoki funkcioneri, uključujući i ministra Stefanovića, i ranije su često najavljivali hapšenja, prejudicirali ishode istraga i davali ocene da je učinjen veliki korak u borbi protiv korupcije i kriminala. U realnosti, hapšenja prati veliku broj krivičnih prijava, znatno manje optužnica i još manje osuđujućih presuda, koje su obično uslovne. Češće se procesuira „sitna“ korupcija.
Ostavi komentar