31 Decembar 2014, 13:30

Komentari (1)

Ko obezbeđuje državne institucije

Državne institucije u Srbiji obezbeđuju međunarodne FTO kompanije, ali i one povezane sa političkim partijama, kao i kompanije u vlasništvu ljudi koji se nalaze pod istragama za privredni kriminal. Iz budžeta se troše milioni na privatno obezbeđenje

Pišu: Anđela Milivojević, Bojana Jovanović, Ivana Jeremić

CINS

Poslednjih dana u javnosti је pokrenuto pitanje uključenosti privatnih kompanija za fizičko-tehničko obezbeđenje (FTO) u obezbeđivanju javnih institucija. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) otkriva da je samo za čuvanje zgrada republičkih institucija od 2010. godine do novembra ove godine potrošeno više od 4 miliona evra. Ovu sumu deli nekoliko kompanija koje su najjače u ovom biznisu.


Istraživanje CINS-a pokazuje da se grupa firmi koje obezbeđuju javne institucije periodično menja. Jedine dve kompanije koje se u posednjih 5 godina nalaze u vrhu po broju sklopljenih ugovora s državom jesu međunarodne firme: G4S i Securitas. G4S je srpski ogranak britanske istoimene firme, jedne od najvećih svetskih FTO kompanija, a Securitas je najveća švedska kompanija, koja je u poslovanje s državom ušla kroz vlasništvo nad kompanijama Gordon i Sistem FTO.
Ostale kompanije su lokalnog vlasništva i imale su uspone i padove u poslovnim odnosima s državom ili su propale zbog finansijskih problema. Često su vlasnici ovih firmi bliski političkim partijama.


Tako, na kraju 2009. godine, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa imala je zaključene ugovore sa kompanijama G4S, Sigurnost Vračar, Stracon, Progard Securitas (u vlasništvu G4S), Sistem FTO, Gordon (u vlasništvu švedskog Securitas) i Insert iz Subotice.


Vlasnici dve uspešne kompanije u tom periodu bili su povezani sa Demokratskom strankom Srbije (DSS), partijom koja se na vlasti nalazila do leta 2008. godine – Stracon i Sistem FTO. Stracon je bio u vlasništvu bivšeg ambasadora USA u Srbiji Vilijema Montgomerija i Gradimira Nalića, bivšeg savetnika predsednika DSS-a Vojislava Koštunice. Sistem FTO se nalazio u vlasništvu Milovana Miloševića, nekadašnjeg visokog funkcionera DSS-a, a kompaniju je 2012. godine prodao kompaniji Securitas iz Švedske.


Najveći akcionari Sigurnosti Vračar, preko kompanije Sigurnost AS, su Mirko Đurović i Milan Nikolić. Oni se od 2012. godine nalaze pod istragom za zloupotrebu u preprodaji akcija ove firme. Protiv Đurovića je vođen još jedan krivični postupak 1999. godine. U međuvremenu je kompanija Sigurnost Vračar zapala u finansijske probleme i 2013. godinu je završila gubitkom od oko 300 hiljada evra i blokadom računa zbog duga većeg od 400 hiljada evra. Ipak, kompanija je obezbeđivala državne ustanove sve do avgusta ove godine, kada je zbog finansijskog stanja izgubila poslove.


Insert iz Subotice, koji je do 2009. godine sarađivao s državom, ugašen je 2012. godine.


Prema podacima Uprave za zajedničke poslove za period 2010-2014. godine, pojavili su se novi igrači i najviše poslova su dobile firme Sigurnost Vračar, Dobergard, G4S i Securitas.

 


U tom periodu poslove sa državom sklapala je i kompanija Protecta Group u vlasništvu Dragana Trivana, bivšeg supruga Jelene Trivan, koja je bila potpredsednica Demokratske stranke (DS). Podaci sa portala javnih nabavki pokazuju da se Protecta od 2013. godine više ne nalazi u vrhu i da je tokom ove godine zaključila samo jedan ugovor velike vrednosti - sa Upravom za trezor Ministarstva finansija.


Poslednjih godina se dešava uspon do tada slabo poznate kompanije Dobergard. Iako osnovana 2004. godine, ova kompanija je najveći broj ugovora sa državom sklopila tek početkom 2013. godine. Ubrzo je postala jedna od najuspešnijih FTO firmi prema broju dobijenih javnih nabavki. Ove godine je imala najmanje 50 ugovora sa raznim državnim institucijama, od osnovnih škola, domova zdravlja i muzeja pa do velikih sistema kao što je Poreska Uprava, Elektroprivreda Srbije i Nacionalna služba za zapošljavanje.


Vlasnik kompanije je tridesetjednogodišnji Dušan Đukić, koji osim matične firme Dobergard poseduje i kompaniju za obezbeđenje Dobergard Plus i preduzeće za tehničko ispitivanje i analize KNC Group. U okviru Dobergarda nalazi se i odgajivačnica pasa rase doberman u Ritopeku. Firma ima i ogranke u Crnoj Gori i na Kosovu.


G4S i Securitas su još uvek uspešni i po broju sklopljenih poslova se nalaze uz Dobergard. Često na javnim nabavkama nastupaju zajedno i obezbeđuju zgrade ministarstava, javna preduzeća, opštine i ustanove kulture širom Srbije.


Sigurnost Vračar, koja je na finansijskom izdisaju i čiji su vlasnici i dalje pod istragom, do avgusta ove godine bila je uključena u poslove protivpožarnog obezbeđenja zgrade Vlade u Nemanjinoj 11, nekoliko diplomatskih vila u Beogradu kao i kancelarije nekoliko Ministarstava.


Ovde možete pogledati tabelu (link) državnih institucija i kompanija koje ih obezbeđuju.


Galama oko SIV-a


Iako privatne FTO kompanije već godinama unazad obezbeđuju ministarstva i bitne institucije, debata o tome je ponovo pokrenuta pre dve nedelje. U javnosti je postavljeno pitanje u kojoj meri privatne FTO kompanije treba da obezbeđuju državne institucije. Sve je počelo kada je Sindikat policije i policijskih starešina poslao saopštenje u kojem je ukazao da će od 1. januara sledeće godine policijsko obezbeđenje zgrade SIV 3, u kojoj se nalazi Beogradska berza, mnoge inspekcijske službe i ispostave MUP-a zameniti privatnici, predstavljajući to kao lošu stvar.


Mediji su zatim pisali o tome, a onda je reagovao i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović koji je demantovao da će privatnici obezbeđivati SIV.


Blažo Marković, predsednik Sindikata policije, koji je protiv toga da privatnici obezbeđuju SIV, kaže za CINS da neke najbitnije institucije treba da obezbeđuje policija jer je „policija bolje obučena, ima veća ovlašćenja i bolju disciplinu.“ On tvrdi i da su pojedinci iz privatnih FTO kompanija sa diskutabilnim biografijama i izvršioci krivičnih dela.


S druge strane, Dragiša Jovanović, predsednik komisije za javno-privatno obezbeđenje u Privrednoj komori Srbije, kaže da je sasvim normalno da privatne kompanije obezbeđuju državu, kao i da to rade već godinama. Privatnici danas čuvaju i bitnije institucije od SIV-a, poput trezora Narodne banke Srbije, Zavod za izradu novčanica i BIA, kako kaže Jovanović. On tvrdi da se, zapravo, za državu više isplati da angažuje privatnike umesto da to MUP radi, jer resurse policije pre svega treba usmeriti na kriminal.


Kriminolog Dušan Davidović se slaže s ovim da privatne agencije budu uključene u obezbeđenje državnih institucija i da je tako i u razvijenijim zemljama gde privatne firme obezbeđuju čak i NATO. Međutim, on podseća da srpske FTO nisu tako sjajne kao one u svetu, kao i da se u punoj snazi ne primenjuje zakon.


CINS je objavio više istraživanja o tome da su vlasnici pojednih FTO kompanija povezani sa liderima kriminalnih grupa. Svoje firme su imali stric Darka Šarića, šef Valjevske kriminalne grupe Milan Lazarević, Milorad Ulemek Legija i ostali. Takođe, CINS je analizirao novi zakon koji je usvojen prošle godine, koji ne reguliše ovu oblast do kraja i ne zabranjuje da vlasnici FTO kompanija budu osuđivani kriminalci. Na našem sajtu možete pogledati i bazu slučajeva napada pripadnika privatnog obezbeđenja na građane Srbije.

 

_______________________________________________________________________________

 

Ko šta obezbeđuje

_______________________________________________________________________________

 

 

  Dobergard obezbeđuje Kancelariju za evropske integracije Vlade Srbije, Agenciju za poslovno      planiranje Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, nekoliko objekata Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, kao i pojedine objekte Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Tu je i kancelarija Zaštitnika građana, Zelenilo Beograd, nekoliko bolničkih instituta, javna preduzeća u Obrenovcu, Sremskoj Mitrovici, Subotici, zgrade Elektroprivrede Srbije, zgradu Radio-televizije Srbije, Teniski savez Srbije i još mnoge druge.

 

G4S i Securitas su za posao obezbeđivanja zgrada republičkih organa konkurisale zajedno i trenutno se pod njihovom zaštitom nalaze 17 adresa na kojima su smešteni: Uprava carina, Uprava za slobodne zone i Uprava za igre na sreću u okviru Ministarstva finansija, Uprava za zajedničke poslove, Komisija za hartije od vrednosti, Agencija za zaštitu životne sredine Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ustavni sud, kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Zavod za intelektualnu svojinu, Direkcija za mere i dragocene metale Ministarstva privrede, Uprava za saradnju sa dijasporom, Državna revizorska institucija kao i vila u Užičkoj ulici u Beogradu.

Sigurnost Vračar je do avgusta ove godine obezbeđivala Upravu za duvan Ministarstva finansija, Pravosudnu akademiju, Vilu u Užičkoj ulici i vilu 'Bor' na dedinju, Vile Oplenac i Smederevo, Komisiju za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki, Zavod za unapređenje, obrazovanje i vaspitanje, Republičku direkciju za imovinu, Komeserijat za izbeglice. Usluge protivpožarnog obezbeđenja pružali su zgradi Vlade u Nemanjinoj ulici i zgradi u kojoj su smešteni brojni državni organi u Nemanjinoj ulici br. 22-26. Obezbeđivanje ovih objekata trenutno radi konzorcijum firmi Inter Safe Bussines i Varnost-fitep.
_______________________________________________________________________________

 

 


Komentari (1)
Napiši komentar
sasa predic
21 Avgust 2016, 14:21
Mislim da ste propustili i bezbednosno spijunski problem kada privatna firma iz inostranstva obezbedjuje objekte koji pripadaju republickim organima, ministarstvima... Neko iz BIA treba da leti sa posla ako nisu o tome "naucili" one koji su odlucivali ko ce obezbedjivati zgrade Vlade.
G4S zaposljava ljude koji rade za tajne sluzbe, vojna lica i ostale desnicarske ekstremiste koji napadaju strance na zapadu a nekoliko americkih gradova je odbilo G4S zbog umesanosti u zlocine Izraela protiv Palestinaca. Dakle, radi se o firmi koja krsi ljudska prava, ali za nasu vlast je bitno pre svega da se ne ponasaju amaterski kad je u pitanju obezbedjenje vladinih objekata i svega sto imaju unutar objekata (pa i informacija u kompjuterima). Danska tajna sluzba koristi svoje ljude u G4S da spijunira univerzitet (studente i profesore, itd) kada vlast krese novac za budzet (250 miliona evra manje godisnje) i studenti mogu da se pobune. Zato se tajna sluzba pobrine da G4S dobije ugovor a ne neka druga firma. Tako spijuniraju, ubacuju svoje ljude u G4S i koriste svoje ljude na univerzitetu da G4S dobije ugovor.


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite

Podrzi nas - podrzi CINS