14 Januar 2014, 14:22

Komentari (0)

Kako se primenjuje Zakon o pristupu informacijama

Kao rezultat višemesečnog istraživanja, novinari CINS-a i istraživači Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) objavili su publikaciju o primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kod nas. Ovim izdanjem su obuhvaćene manjkavosti zakona, preporuke za njegovu efikasniju primenu, kao i načini na koje građani, mediji, organizacije građanskog društva i državni organi koriste svoje pravo i obaveze stečene ovim zakonom

Publikacija je deo projekta „Slobodan pristup informacijama od javnog značaja: teorija i praksa“ koji su realizovali Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).


Slanjem neformalnih upitnika i zvaničnih zahteva državnim organima i javnim preduzećima, kao i anketiranjem građana i medijskih organizacija koji su slali zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, kao i kasnijom analizom dobijenih odgovora, došli smo do rezultata predstavljenih u ovoj knjizi.


Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja usvojen je 2004. godine, a od tada je nekoliko puta dorađivan izmenama i dopunama (uz usvojenu neophodnu podzakonsku regulativu). Srbija je 2013. godine dobila međunarodno priznanje za najbolje propise na svetu u oblasti slobode pristupa informacijama od javnog značaja, ali u Srbiji do sada nije rađena nijedna sveobuhvatna analiza primene tog zakona u praksi.


U godišnjim izveštajima Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti uočen je porast poštovanja prava na pristup informacijama, kao i porast građanske svesti o značaju korišćenja ovog prava, o čemu govori povećan broj zahteva za pristup informacijama, kao i sve delikatnijih upita. Ipak, praksa pokazuje da postoje problematične zone, kako u zakonskim odredbama (u manjoj meri), tako i u praksi (u većoj meri). Tek četvrtina državnih organa podnosi redovne izveštaje Povereniku, obim i kvalitet Informatora državnih organa variraju, ali ipak najveća odstupanja od zakona postoje u odgovaranju državnih organa na upite građana. Drugi važan pokazatelj lošeg sprovođenja zakona jeste taj što Vlada uopšte ne podržava primenu zakona: Vlada do sada nije reagovala ni na jedan zahtev za izvršenje Poverenikovih naloga iako je po zakonu dužna da obezbedi njihovo izvršenje.

 

Rezultate istraživanja (publikaciju „Slobodan pristup informacijama od javnog značaja: teorija i praksa“) možete preuzeti ovde.

Projekat je finansijski podržao Fond za otvoreno društvo Srbije u okviru programa „Transparentnost, odgovornost i javni integritet“. Sadržaj publikacije je stav autora utemeljen na istraživačkim podacima i ne predstavlja stanovište Fonda za otvoreno društvo.


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite