Poplava u Obrenovcu mogla je biti najavljena tako da stanovništvo ima dovoljno vremena da spasi bar pokretnu imovinu ili stoku u selima, da tu ogromnu vodu sačeka na bezbednom mestu i bude pošteđeno trauma. Poplavni talas i bujice bile su snažne, ali predvidive. Najmanje šest sati, a u nekim slučajevima i čitav dan ranije bilo je moguće znati da će doći do vodenog udara.

Četvoromesečno istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje da je sistem odbrane od poplava funkcionisao ili nedovoljno efikasno ili ga nije uopšte bilo: i pored toga što su postojale tačne prognoze količine padavina koje će se sručiti na taj deo Srbije i alarmantne informacije o količini vode koja se niz Kolubaru, Tamnavu i od površinskih kopova Kolubare sliva ka Obrenovcu, institucije sistema – od republike, preko Beograda do Obrenovca – pretvorile su se ili u neme posmatrače katastrofe ili je njihova reakcija bila mlaka i neadekvatna.

Sve nadležne institucije mogle su znati da će poplave od 15. maja preplaviti sela sa južne strane Obrenovca i sam grad, ali su se njihove aktivnosti – sve dok talas vode nije uleteo u grad – uglavnom svodile na dopisivanja među institucijama i televizijski marketing.

Tako velike poplave bile su posledica jakih trodnevnih kiša, koje su dovele do bujica. Ali, one nisu jedine odgovorne za pustoš koji su iza sebe ostavile u obrenovačkoj opštini: tome su isto toliko doprineli i nejasni zakoni, nedostatak informacija, odsustvo odgovornosti i nemar prema stanovništvu kome je trebalo pomoći u spasavanju života i imovine.

Osim što nije najavljena građanima, opasnost od vode sa Kolubare i Tamnave nije najavljena ni možda najvažnijem objektu u zemlji: termoelektrani Nikola Tesla. Zbog odsustva informacija TENT je bio u tolikoj opasnosti da je postojala mogućnost da u naredne dve godine ostane bez celog bloka A1. Da se to dogodilo ne bi mogao da ponovo počne sa proizvodnjom struje dve i po godine, a uz to bi saniranje štete koštalo oko 30 miliona evra.

Istraživanje CINS-a pokazuje da se Obrenovac od ove poplave nije mogao odbraniti uobičajenim sredstvima “oruk” odbrane, poput džakova sa peskom. A upravo je na taj način, mada i tada potpuno neadekvatno, bez ikakve šanse na uspeh, opština branjena. 

HRONOLOGIJA: Ključni događaji koji su prethodili poplavi Obrenovca

KORAK 1: “Angažovati kapacitete” i “sprovoditi mere”

 

Ponosan sam na državno rukovodstvo koje je bilo uz svoj narod i neću dozvoliti nekima da prirodnu katastrofu predstave kao krivicu nekoga iz države, neka to predstavljaju kao moju krivicu, verovatno sam kriv za takve kiše koje nikada u istoriji nisu bile…

(Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Srbije, 17. maj)

“Kiše koje nikada u istoriji nisu bile” zaista su rekordne količine padavina: od 12. do 18. maja u najvećem delu zemlje palo je između 50 i 100, u zapadnoj Srbiji od 170 do 220, a u okolini Valjeva i više od 300 litara po kvadratnom metru.

Ove kiše Republički hidrometeorološki zavod prvi put je najavio još 9. maja, objavivši da će od 14. do 16. maja padati od 40 do 60 litara kiše po kvadratnom metru – za 24 sata. Posle ove prognoze, RHMZ je podatke o količinama padavina nekoliko puta dnevno slao Sektoru za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova.

U ponedeljak, 12. maja, RHMZ je upozorio da će na Ljigu, Tamnavi i Ubu – sve tri reke se ulivaju u Kolubaru – 14. i 15. biti prevaziđen upozoravajući nivo vodostaja. Tog dana, Sektor za vanredne situacije naređuje okružnim, gradskim i opštinskim štabovima da uvedu mere pripravnosti. Direkcija za vode (pri Ministarstvu poljoprivrede) javnim preduzećima Srbijavode, Beogradvode i Vode Vojvodine naređuje da “angažuju sve svoje kapacitete” i “sprovedu mere” za pripremu odbrane od poplava.

Država je, dakle, već u ponedeljak, 12. maja, trebalo da bude svesna da će narednih dana pasti količine kiša koje bi mogle da izazovu velike probleme, posebno u Obrenovcu.

A nezabeležene količine kiša, uzrokuju nezabeležene nivoe voda u rekama i potocima. Odnosno – rekordne poplave.

Istraživanje CINS-a pokazuje da se iskazana spremnost državnih organa, opisana u depešama, na terenu pretvorila ili u nemo posmatranje ili u neodgovorno i prekasno reagovanje.

Odbrana, uzbunjivanje i evakuacija stanovništva u opštini Obrenovac, odnosno sela u njegovom južnom zaleđu, koja su potopljena pre nego što je voda ušla u centar opštine, a koje je CINS detaljno istražio, pokazuju da je državni aparat malo toga korisnog uradio.

“Probudio” se kada je za uzbunjivanje i evakuaciju bilo kasno, odnosno kada je počelo spašavanje života ljudi čije su kuće i stanovi bili u vodi i kada su Obrenovčanima uglavnom mogli da pomognu samo helikopteri i amfibije.

KORAK 2: Neuspehe na terenu pravdati podivljalim zmijama

 

Reke su se pokazale kao zmije. Probudile su se, ujele, pustile otrov. I ponovo se pritajile. A nikad ne znate kad će se ponovo probuditi i podivljati.

(Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, Kurir, 24. maj)

 

Institucije Srbije još uvek, početkom novembra, ne znaju šta se u maju zaista dogodilo u Obrenovcu. Nikakva stručna studija poplava nije napravljena.

Sve što, za sada, znamo je da se nisu probudile i ujedale “zmije”, već da su se dogodile poplave čija se razornost mogla predvideti, kako bi se efikasnije pomoglo onima koje su ugrozile vode koje su završile u Obrenovcu.

– Bujične poplave su potpuno predvidive. U Obrenovcu je to bilo moguće najmanje šest sati ranije – tvrdi Milutin Stefanović, predsednik Udruženja bujičara Srbije i direktor Zavoda za zaštitu od bujica i erozije u Institutu Jaroslav Černi. “Kada za jedan sat padne više od 50 litara kiše po kvadratnom metru javlja se razorni efekat bujične poplave, a kada takva kiša pada dva, tri ili više sati rezultat je katastrofalna bujična poplava”.

Reka Tamnava, u blizini Obrenovca, nekoliko meseci posle poplave. Foto: CINS

I pored toga što još uvek nema analize majskih kiša i poplava, na osnovu njenih efekata Stefanović zaključuje da je razorni bujični talas, takozvana “bujična pesnica”, nastao na gornjim tokovima Kolubare, Ubače i Tamnave, a da je najveći problem u Obrenovcu došao od Kolubare. Pritoke Kolubare su, tvrdi on, bujičnim pesnicama razorile regulacije i udružene nastavile nizvodno.

Tvrdnje stručnjaka da su bujične poplave predvidive, odnosno da nema mesta pričama o “božjoj volji” ili “vodenim zmijama”, kojima zvaničnici odgovornih institucija obrenovačke poplave uvode u red mitoloških, šaljući poruku kako država tu nije mogla ništa da uradi, potvrđuje čak i Nacionalna strategija zaštite i spasavanja u u vanrednim situacijama, u kojoj piše:

“Bujične poplave (…) spadaju u grupu predvidivih pojava, koje brzo nastaju i kratko traju, a iza sebe ostavljaju ruševine (…) Jedini način za smanjivanje šteta je organizovanje pravovremene najave mogućih bujičnih poplava i uklanjanje ljudi i pokretnih dobara sa puta bujične poplave”.

Pored Strategije, i udžbenik Prirodni uslovi i nepogode u planiranju i zaštiti prostora (izdavač Geografski fakultet u Beogradu), vreme koje vlast ima na raspolaganju da uzbuni stanovništvo zbog poplava računa od trenutka uočavanja kišnih oblaka do fomiranja “udarnog” talasa“.

U slučaju Obrenovca, to je bilo nekoliko dana ranije. 

Pravovremena najava mogućih poplava obuhvata ceo sistem institucija, od Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) do lokalnih kriznih štabova, čiji je posao da osmatraju, na vreme upozore i uzbune građane ugrožene poplavama.

 

U sredu i četvrtak lokalno se očekuju obilne padavine, od 40 do 60 litara po kvadratnom metru.

(10. maj 2014, deo vremenske prognoze RHMZ)

 

Lokalno se očekuju obilnije padavine od 40 litara po kvadratnom metru.

(11. maj 2014, deo vremenske prognoze RHMZ za četvrtak, 15. maj)

 

RHMZ je najavio tri dana pre poplava tačnu količinu padavina za Obrenovac. Imate površinu sliva, imate količinu padavina – neko je trebalo da pomnoži to i da kaže da ta voda ne može da prođe kroz takvo korito Kolubare. Da negde moraju da se vrše intervencije. Morao je da se napravi scenario odbrane, gde se otvaraju nasipi, kako se upravlja tom vodom. Realno je bilo dosta vremena, praktično tri dana za intervenciju!

(Slavoljub Dragićević, profesor Geografskog fakulteta u Beogradu)

 

 

KORAK 3: Ne reagovati na ogromne skokove vodostaja

Na slivovima reka koje su tri dana valjale vodu ka Obrenovcu, međutim, beogradske institucije zadužene za odbranu od poplava skoro da nisu reagovale u pokušaju da upravljaju vodom koja je dolazila. Samo je put u Koceljevi probijen (opširnije o tome kasnije). Izveštaji nadležnih institucija ne navode da li su oštećene nasipe probile reke ili je bila reč o planiranim probijanjima. Istraživanje CINS-a na terenu, tokom kog smo obišli sve najvažnije nasipe u okolini Obrenovca, nije utvrdilo da je bilo više namernih probijanja nasipa.

Prema podacima RHMZ-a o vodostaju, Kolubara je počela da raste u noći između utorka 13. i srede 14. maja, od kada je za 24 sata, dakle do ponoći – 15. maja, porasla sedam metara (merna stanica Beli Brod, blizu Lajkovca). Bilo je to 39,2 kilometra pre ušća Kolubare u Savu, oko 29 sati pre nego što je poplavljen Obrenovac, odnosno 12 sati pre nego što je poplavljeno Veliko Polje.

Tamnava je žestoko skočila sutradan, 15. maja, kada je od sedam do jedanaest sati ujutro kod Ćemanovog mosta, pre ušća u Kolubaru, porasla metar. Bilo je to 18 sati pre nego što je poplavljen Obrenovac.

Još je dramatičniji podatak o ogromnom povećanju protoka vode, čak 11 puta u roku od samo 24 sata: sa 84,5 kubnih metara po sekundi, koliki je bio protok Kolubare u sredu 14. maja u osam ujutru, na 932 kubna santimetra – u četvrtak u osam ujutru.

O iznenađenju toliko.

 

Teoretski sve možete da sračunate, ali vi ne možete da znate da će da se desi prolom nasipa, i da ćete tu vodu da dobijete iz zaleđa. Razumete? Vi dobijate vodu ne kroz korito, nego s leđa, između Valjevskog puta i vodotoka. To niko ne može da predvidi, ne postoji taj ko će da kaže “e, sad će da pukne nasip”.

(Dejan Vasić, Beogradvode, pomoćnik rukovodioca odbrane od poplava na teritoriji Beograda)

 

 

KORAK 4: “Uočiti probleme” i napisati mejlove

Situacija u gradu nije nimalo naivna i jednostavna(…) Da se lokalizuju problemi koje imamo, a problemi su veliki.

(Siniša Mali, gradonačelnik Beograda, sednica gradskog Štaba za vanredne situacije, sreda, 14. maj 21:00)

 

Moramo izdržati još jedan ceo dan.

(Miloš Milovanović, tadašnji direktor Beogradvoda, sednica gradskog Štaba za vanredne situacije, sreda, 14. maj 21:00)

 

Sistem odbrane od poplava radi tako što Republički hidrometeorološki zavod, između ostalog, dobija podatke o vremenu, pravi prognozu padavina i vodostaja. Tu prognozu šalje najpre Sektoru za vanredne situacije MUP-a, Direkciji za vode, vodoprivrednim preduzećima Srbijavode, Beogradvode i Vode Vojvodine, kao i lokalnim štabovima za vanredne situacije.

(Ovaj put opisan je u Operativnom planu odbrane od poplava za 2014, izveštaju RHMZ-a i u dopisu koji je CINS-u dostavio Sektor za vanredne situacije.)

Usled velikih kiša, kakve su bile polovinom maja, ova komunikacija postala je intenzivnija: pojedini podaci šalju se i na sat vremena, na mejlove i na mobilne telefone onih koji vode institucije sistema (u boksu desno možete videti kako su tekle informacije neposredno pred poplave). 

Sava, Kolubara, Tamnava i deo njihovih pritoka podeljene su “administrativno”: o Kolubari i Tamnavi do granice Uba i Obrenovca staraju se Srbijavode, a od granice – Beogradvode.

Kako je za CINS objasnio Dejan Vasić iz Beogradvoda, razmena informacija među ovim preduzećima funkcioniše samo na nivou direktora.

Rad ovih vodoprivrednih preduzeća koordinira Direkcija za vode, odnosno njen direktor Miodrag Pješčić. Jedno od njegovih zaduženja jeste i da u slučaju da mu neko preduzeće javi da nema dovoljno kapaciteta za borbu sa vodom (džakove, mehanizaciju i sl), drugom preduzeću naredi da “pozajmi” resurse.

Pješčić je novinarima CINS-a rekao tokom poplava iz Beogradvoda Direkciji nije stigao nijedan ovakvav zahtev.

KORAK 5: Ne javiti ništa direktoru TENT-a

Deo haosa koji je tih dana postojao i u sistemu odbrane i u sistemu uzbunjivanja ugrozio je i rad Termoelektrane Nikola Tesla. Rad TENT-a najpre je ugrozilo potapanje površinskih kopova Kolubare (o čemu je CINS sproveo posebno istraživanje), a potom i prodor vode u Obrenovac.

Direktor ove institucije od najvećeg nacionalnog značaja Čedomir Ponoćko, novinarima CINS-a rekao je da je za razmere poplave u Obrenovcu, odnosno moguću opasnost po TENT, saznao tek u petak, 16. maja, u rano jutro. Bio je iznenađen kada mu policija nije dozvolila da uđe u poplavljeni Obrenovac kada je iz Beograda krenuo u TENT A na posao. On kaže da ga niko pre toga nije upozorio da postoji opasnost po TENT, kao i da treba da termoelektranu pripremi za odbranu od poplava.

Koliko su poplave mogle da koštaju TENT – odnosno građane Srbije – najbolje ilustruje svedočenje Ponoćka o tome kako je na svoju ruku isključio blok A1 u TENT-u A. Takvu odluku doneo je, kako je ispričao novinarima CINS-a, u trenutku kada je vodi nedostajalo još desetak centimetara da izazove kratak spoj na trafostanici. Samo mali talas je tada bio dovoljan da ugrozi blok A1, u kom se nalazi turbina koja bi, u slučaju isključenja, postala neupotrebljiva. Turbina košta oko 30 miliona evra i za koju je rok isporuke dve godine. Prošlo bi najmanje dve i po godine pre nego što nova turbina proradi, kaže Ponoćko, kada se u obzir uzme i vreme potrebno da se takva turbina naruči, isporuči i ugradi.

KORAK 6: Ne razgovarati o probijanju puta

O tome da je probijen put Valjevo-Šabac nije bilo reči na sednici Kriznog štaba Beograda, niti je o tome obavešten predsednik opštine Obrenovac

U noći između srede i četvrtka (14. i 15. maj) Kolubara je ušla u delove Valjeva, a nešto kasnije umalo da “padne” i Koceljeva – od Tamnave. Potapanje čitavog dela Koceljeva sprečeno je odlukom o probijanju puta Šabac-Valjevo, koji prolazi kroz ovo mesto. Probijanje je naredio predsednik opštine i komandant Kriznog štaba Veroljub Matić, nakon što je voda srušila most na ovom putu i počela da ulazi u kuće.

Ovaj događaj u pojedinim medijima je, ubrzo po poplavi, označen kao krivac za “potapanje” Obrenovca. Sagovornici CINS-a, međutim, saglasni su u proceni da probijanje puta, u kome je napravljena rupa širine desetak metara, nije imalo presudan uticaj na nivo vode koja je završila u Obrenovcu.

 

Mislim da je to bio odličan potez. A to što su pisali mediji, to su gluposti, put je probijen sa desne strane a Obrenovac je na levoj obali.

(Miodrag Pješčić, direktor Direkcije za vode, objašnjava novinarima CINS-a pokazujući na mapi)

 

To nije količina vode koja je mogla da pogorša ovo što se desilo u Obrenovcu.

(dr Slavoljub Dragićević, profesor Geografskog fakulteta)

 

Put u Koceljevi, gradiću udaljenom 49 kilometara jugozapadno od Obrenovca, probijen je oko tri ujutro 15. maja. Predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković, u razgovoru sa novinarima CINS-a tvrdi da ga niko nije obavestio da je put kod Koceljeva probijen i da ta voda kreće ka njegovoj opštini:

– Nas niko nije upozorio. Ja nisam do pre 15 dana ni znao za to… Za sve činjenice vezane za neplansko dimenzionisanje vode i za te događaje koji su bili iznad nas po drugim opštinama, to saznajemo sad onako, kako bih rekao… Nema njih nigde na zvaničnim sednicama Štaba, niti bilo gde drugde.

Samo tri sata po probijanju nasipa, u zgradi Skupštine Beograda održana je sednica gradskog Štaba za vanredne situacije (iako je dan ranije sednica zakazana za 10, počela je u šest ujutro). Sastanku su, osim članova gradskog Štaba, prisustvovali i predsednici skoro svih beogradskih opština, pa i Miroslav Čučković, pukovnik Vojske Srbije Zvonimir Pešić, direktor policije Milorad Veljović i premijer Aleksandar Vučić.

Prema zapisniku sa ove sednice, događaj u Koceljevi nije spomenut nijednom rečju.

Novinari CINS-a pokušali su da o ovome, kao i drugim detaljima u vezi sa radom gradskog Štaba tokom poplava, razgovaraju sa gradonačelnikom Beograda Sinišom Malim – koji je istovremeno bio komandant Štaba. On je tražio da mu pitanja dostavimo na mejl, ali na njih, i pored nekoliko naših molbi, nije odgovorio.

KORAK 7: Ne znati ništa

Kad je ušla na teritoriju Obrenovca, voda je prvo poplavila sela Poljane i Veliko Polje. Kroz Veliko Polje, selo od Obrenovca udaljeno sedam kilometara, prolazi nasip na levoj obali Kolubare, napravljen šezdesetih godina, a obnovljen 1981. godine.

Prema svedočenjima seljana, u vreme SFRJ je tu bio zaposlen dolmar koji je čuvao nasip do te mere da je bila zabranjena čak i ispaša ovaca. Prelazak preko nasipa je i peške bio zabranjen, a motornim vozilima nezamisliv. Danas nasip više nema dolmara, a seljaci preko njega traktorima idu do njiva.

Taj nasip je Kolubara počela da preliva u četvrtak, 15. maja, oko podneva.

Drugi problem napravila je reka Tamnava, čiji je nasip probijen u Ubu na jednom mestu, a onda i na samoj granici Uba i Obrenovca, nedaleko od Ćemanovog mosta, u četvrtak 15. maja, oko 17:30. I pored nepostojanja zvaničnih analiza, terenska istraživanja CINS-a govore da su vode izlivene iz Kolubare i Tamnave udružene završile u Obrenovcu.

Kada je reč o prelivanju nasipa na Kolubari, obrenovačka vlast je – tu su svi saglasni – za to saznala i, u saradnji sa Beogradvodama, pokušala da spreči izlivanje u Velikom i Belom Polju postavljanjem džakova na nasipe.

Dok u Beogradvodama kažu da su članovi obrenovačkog Štaba sve vreme bili na terenu i znali šta se na Tamnavi događa, Krizni štab Obrenovca tvrdi da nije znao kolika voda ide iz ove reke.

 

Mi nismo znali da ide ogromna voda. Apsolutno nismo znali.

(Dragoslav Mršević, bivši zamenik predsednika opštine Obrenovac, na pitanje CINS-a zašto stanovnicima Velikog Polja nije rekao da ide velika voda iz Tamnave dok je bio u tom selu 15. maja, neposredno pre nego što je poplavljeno)

 

Nije se znalo da će u tom obimu biti. Mi smo njih upozoravali na Kolubaru. Ne, kako da ih upozoravam (na Tamnavu)? Da sam znao, ja bih upozorio ceo grad.

(Miroslav Čučković, predsednik opštine Obrenovac)

 

To što u nekom momentu počne da se preliva nasip ne znači da će biti poplavljen grad, jer (u Velikom Polju) ima ta druga odbrambena linija, taj Čikovački nasip. Tamnava je prelivala kod ušća sa Kolubarom, ali nije samo to uzrok poplave. Dešavalo se i 2010. da na delu nasipa dođe do prelivanja, nisu to takve stvari koje bi napravile problem u ovom obimu. Sve vreme su ljudi iz Štaba bili na terenu, sve što se desilo oni su znali. Jedino što se desilo a da niko nije znao to je to Kladničko jezero gore.

(Dejan Vasić, Beogradvode pomoćnik rukovodioca odbrane od poplava)

 

 

KORAK 8: Nemati informaciju

Na pitanje CINS-a da li je, ako se znaju najavljene količine padavina i dimenzije korita reka, bilo moguće predvideti šta će se dogoditi, Vasić kaže da niko ne može da zna gde će pući nasip i dodaje:

– Mi u tom momentu nismo uopšte imali informaciju o tome da je došlo do proboja Kladničkog jezera gore u Radljevu (kod kopova Kolubare). To je voda koja je došla van korita Kolubare. To jezero Kladnica služi za zaštitu kopova i pod ingerencijom je Elektroprivrede Srbije.

Retenzija na reci Kladnici je probijena, kako je CINS-u rečeno u pres službi RB Kolubara, u sredu, 14. maja uveče.

Više od 24 sata pre ulaska vode u Obrenovac.

Na naše pitanje koga su o ovim događajima oko kopova Kolubara obavestili, informativna služba RB odgovara:

“Po poplavnom talasu formirani su operativni štabovi i timovi na nivou RB Kolubara, EPS i resornog ministarstva” koji su “zasedali svakodnevno i razmenjivali sve relevantne informacije”, a u kojima su bili i predstavnici Srbijavoda, Beogradvoda, EPS-a, RB Kolubara, Sektora za vanredne situacije MUP Srbije, Hidrometeorološkog zavoda Srbije, pa su svi na vreme bili informisani”.

Na pomenutoj sednici beogradskog Štaba u četvrtak 15. maja – kojoj su prisustvovali i tadašnji direktor Beogradvoda Miloš Milovanović i tehnički direktor Vladimir Batalović – informisani su i o problemima oko kopova Kolubare: zamenik predsednika opštine Lazarevac Bojan Stević rekao je da “reci Kolubari fali 20 santimetara kod protočnog jezera na Tamnavi kako bi se voda prelila da uđe u kop”.

KORAK 9: Konstatovati probleme

Zapisnik sa ove sednice, održane nešto manje od 24 sata pre nego što je poplavljen Obrenovac, kojoj su prisustvovali predsednik Vlade Aleksandar Vučić i prvi čovek policije Milorad Veljović, govori da se radilo o sastanku na kome su se problemi – i to uglavnom Grocke i Lazarevca – više konstatovali, nego što se preventivno reagovalo na opasnost koja u tom trenutku preti Obrenovcu.

Do tog trenutka, vodostaj i brzina protoka reke Kolubare drastično su porasli, kopovi su bili ugroženi, a Tamnava je već napravila haos u Koceljevi. Kako su sednici prisustvovali visoki funkcioneri države i Vojske, moglo se očekivati da i događaji van Obrenovca budu tema razgovora. Prema zapisniku sa sednice beogradskog Štaba, međutim, Siniša Mali i njegove kolege o ovim podacima nisu raspravljali.

U istoj je zgradi u kojoj su tokom poplava održavane sednice gradskog Kriznog štaba, u Starom dvoru, nalazi se i beogradski Centar za obaveštavanje. On je deo Uprave za vanredne situacije u Beogradu, čiji je načelnik, Rade Milošević, istovremeno i načelnik beogradskog Kriznog štaba. MUP novinarima CINS-a nije dao odobrenje za intervju sa Miloševićem, već je odgovore na okvirne teme poslao putem imejla.

U tom trenutku, opasnost je bila je čak i veća od katastrofe koja se na kraju dogodila. Dva događaja koja su se, navodno, zbila slučajno, nepredvidivo i nezavisno od ljudi – a koja niko u javnosti ne pominje od poplava do danas – spasila su Obrenovac od još veće katastrofe, odnosno od još višeg nivoa vode u gradu.

Prvi je probijanje nasipa na Savi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a drugi pucanje nasipa na Savi kod Obrenovca gde je voda probila sa unutrašnje strane, što je dovelo do odlivanja vode iz tog dela Obrenovca u Savu. Ako tome dodamo i zadržavanje oko 240 miliona kubika vode u kopovima Kolubare, jasno je da je Obrenovac još i dobro prošao u odnosu na opasnost koja je pretila.

Ova opasnost još više ističe značaj ranog uzbunjivanja i evakuacije. 

KORAK 10: Postaviti pred bujicu džakove s peskom

Kako je za CINS objasnilo nekoliko stručnjaka za poplave i bujice, problem sa odbranom od bujica je u tome što tu džakovi sa peskom nisu od velike pomoći. To ne znači da odbrana nije moguća. To samo znači da ona mora da bude trajna i drugačije organizovana. Jedino sredstvo odbrane su kvalitetni nasipi pored obala reke, eventualno ojačani džakovima sa peskom. Plus kasete, napravljene da prime vodu koja se izliva iz korita.

Pored “glavnog” nasipa – dolme uz levu obalu Kolubare, odnosno dela koji počinje od ušća Tamnave u Kolubaru a završava kod mosta na putu Beograd-Obrenovac – u selu Veliko Polje postoji Čikovački nasip, koji predstavlja takozvanu drugu liniju odbrane Obrenovca, odnosno sprečava izlivenu vodu da dođe do grada.

U razgovoru sa novinarima CINS-a, uprava Mesne zajednice i meštani Velikog Polja tvrde da su na glavnu dolmu sami ređali džakove sa peskom, od onoga što su imali u zalihama. Prema njihovim rečima, kada je vozilo Beogradvoda došlo na ovo mesto, već je bilo kasno. Iz Beogradvoda su nas za sve informacije o dešavanjima tog dana uputili na gradski Štab za vanredne situacije.

 

Nama je kao laicima bilo logično da je u toj zoni, gde se Kolubara bliži tom bedemu, trebalo da bude nekih džakova, kakvih je bilo u Šapcu, da se to podigne za jedno pola metra, metar. Mi smo to komentarisali i u međuvremenu videli Beogradvode sa dva vozila, što znači da su oni tu, što na neki način znači da je stvar pod kontrolom.

(Dragoslav Mršević, bivši zamenik predsednika opštine Obrenovac)

 

Evo vidite, to su ti džakovi, koje smo mi skupljali iz sela, ovo nije dala opština, ovo smo doneli mi… Evo, vidite, to je odnela voda. To je sve bio džak do džaka i sve je tako bilo isparkirano da bismo zabranili da pređe. Međutim, kad je počelo da preliva, mi se povučemo tamo, kad smo stigli tamo već gotovo, rekoh “daj da bežimo”.

(Zoran Stanković, meštanin sela Veliko Polje)

 

Dejan Vasić iz Beogradvoda je sa kolegom u Veliko Polje stigao u četvrtak 15. maja oko jedan popodne, kada je Kolubara već počela da preliva. Tada su Beogradvode predložile delimičnu evakuaciju sela, koja nije sprovedena. 

Dejan Vasić iz Beogradvoda tokom intervjua sa novinarima CINS-a na mapi, u prostorijama tog preduzeća, pokazuje proboje nasipa tokom majske poplave. Foto: Perica Gunjić / CINS

Petnaesti, četvrtak, oko pola dva. Počelo je prelivanjem levog kolubarskog nasipa nizvodno od uliva Tamnave u Kolubaru, negde na nekih 200-300 metara od uliva počinje prelivanje u dužini od oko 600 metara, u tom momentu smo ja i Ivan tamo sa članom opštinskog štaba, ovim Draganom Nešićem, tu je neka patrola milicije, ja kažem “slušajte, trebalo bi da ove ljude uz nasip i tamo sve do puta onog da se evakuišu”.

(Dejan Vasić, Beogradvode)

 

 

KORAK 11: Reagovati instinktivno

Nakon prelivanja Kolubare i proboja Tamnave u Veliko Polje, u četvrtak 15. maja oko devet uveče obrenovački Krizni štab odlučio je da džakovima peska gradi nasip kod Javnog komunalnog preduzeća Obrenovac, u naselju Belo Polje (južni deo opštine).

Odbranom od poplave – na primer, ređanjem džakova – bave se vodoprivredna preduzeća. Kako je za CINS nekoliko puta rekao direktor Beogradvoda u vreme poplava Miloš Milovanović, pošto je proglašena vanredna situacija taj posao preuzimaju krizni štabovi, koji naređuju aktivnosti u odbrani.

Ipak, Beogradvode su obrenovačkom Štabu preporučivale aktivnosti tokom odbrane od poplava.

U zapisniku sa sednice Gradskog štaba od 14. maja u devet uveče piše da je član gradskog veća Slobodan Šolević rekao: “Beogradvode da kažu lokacije gde se mogu postavljati džakovi sa peskom”.

Oko 24 sata kasnije predstavnici Beogradvoda bili su u Obrenovcu i, prema rečima predsednika opštine Čučkovića, pomenuti nasip pravljen je prema njihovim uputstvima. 

Staro korito Tamnave u Belom Polju, mesto na kom su Obrenovčani pravili nasip od džakova sa peskom. Foto: CINS

Radovi na nasipu počeli su u četvrtak 15. maja oko 10 uveče.

Mi smo bili totalno zbunjeni onu noć, to je sad već bio petak, kad je nadirala voda ka Obrenovcu. Nama su rekli iz Beogradvoda, direktor i njegova inženjerka, da pravimo branu kod komunalnog preduzeća u Belom Polju. Tu je neki stari tok Tamnave. To je bila radna akcija, hiljadu ljudi, mašine, džakovi, pesak, sve smo tu natrpali. Ali, voda se dizala, nije mogla da se zaustavi. Ja sam oko četiri ujutru pitao i njega i nju: “Gde će ova voda ako ovo probije? Gde ide ova voda”. Oni su mi odgovorili da ne znaju, seli u kola i otišli. Ja sam, onako zapanjen, ostao. Posle nekog vremena vrlo brzo je voda probila i mi smo krenuli u evakuaciju Belog Polja, nekim kamionima, što smo uspeli da potrpamo ljudi…

(Ivan Jegorović, pomoćnik predsednika opštine i član štaba za VS Obrenovca)

 

Mi u tom trenutku još nemamo informaciju da nailazi bujica i koliki je talas a imamo zahtev opštine, a i po službenoj dužnosti moramo da pomognemo. Mi reagujemo onako, da kažem, instiktivno, u smislu da ako negde počinje da preliva, ako je nasip niži, mi na tom mestu postavljamo džakove kako bismo sprečili prelivanje. To se radilo dokle je moglo da se radi, u trenutku kad više nije moglo da se radi, onda je bilo stajanje.

(Vladimir Batalović, Beogradvode, rukovodilac odbrane od poplava u Beogradu)

 

Šta je trebalo, da ne rade ništa?

(Dejan Vasić, Beogradvode, na pitanje CINS-a zašto je građen nasip u Belom Polju, džakovi sa peskom ne mogu odbraniti Obrenovac od vode koja je iz Velikog Polja i iz juga opštine dolazila)

Nekoliko stručnjaka sa kojima su novinari CINS-a razgovarali saglasno je u oceni da nasip od džakova sa peskom ne može da zaštiti od ove vrste poplave i da on tome uopšte i ne služi.

KORAK 12: Uputiti apel

Ad hoc način borbe sa bujicama je nemoguć, kao što se radi u slučaju poplava na velikim rekama. Jedina mogućnost je pravovremeno bežanje van dometa bujične pesnice. Ona nosi drvlje i kamenje i to ne u prenesenom značenju. Borba sa bujicom (u poslednjem trenutku), u najboljem slučaju, znači izgubljena sredstva i mehanizaciju.

(Milutin Stefanović, predsednik Udruženja bujičara Srbije)

Kod nas se nasipi, na područjima duž velikih reka, grade za stogodišnju vodu. Unapred se predviđa da prostor od kote na kojoj će biti stogodišnja voda do krune nasipa treba da bude 1,5 do 1,7 metara. To je zaštitna visina, u slučaju talasa. Džakovi na nasipima se zovu zečiji nasip – a zovu tako jer i zec može da ga preskoči – obično se prave na kruni nasipa. Slažu se dva reda džakova, da spreče da talasi zapljuskuju krunu. Nasip od džakova visok metar i više samo pokazuje da je tu bilo slabo mesto u liniji odbrane. 

(Branislav Đorđević, profesor Građevinskog fakulteta u penziji)

 

Na naše pitanje zašto se u Obrenovcu organizuje ovakva odbrana ukoliko ona i nije bila moguća, umesto da se stanovništvo delova opštine za koje se znalo da će prvi biti poplavljeni evakuiše, direktor Direkcije za vode Miodrag Pješčić kaže:

“Ne znam tačno šta su oni tamo radili, ali onda je jasna priča. Oni su znali da dolazi voda atarom. Čim su oni krenuli da to rade, to je neka odluka Štaba. Odluka da se pravi druga odbrambena linija znači da se znalo da je puklo”.

 

Gradski Štab za vanredne situacije grada Beograda apeluje na građane u ugroženim područjima da zarad lične bezbednosti isključivo postupaju prema naredbama nadležnih državnih organa.

(Siniša Mali, gradonačelnik, sednica gradskog Kriznog štaba 16. maj 10:00, pet sati posle ulaska vode i oglašavanja sirene u Obrenovcu)

 

____________________________________________________________________________

O istraživanju

 

CINS je četiri meseca istraživao poplave u Obrenovcu i okolnim selima. Prikupili smo dostupne podatke, dokumenta i svedočenja od kada su najavljene velike količine padavina, do trenutka kada je u petak, 16. maja u rano jutro poplavljen Obrenovac i utvrdili šta je u tom periodu država uradila za ugroženo stanovništvo.

U našem fokusu bio je način na koji su nadležne institucije i vodoprivredna preduzeća organizovali odbranu od poplava i kako su upozoravale i evakuisale ugrožene pre nego što su sela i grad poplavljeni u petak 16. maja oko pet ujutru. U to vreme država je mogla da pomogne ljudima da prođu kroz poplave sa manje trauma i da spasu deo svoje imovine.

Imali smo 113 sagovornika – građana pogođenih poplavama, predstavnika mesnih zajednica i opštine Obrenovac, stručnjaka za vodoprivredu, direktora najvažnijih institucija koje se bave odbranama od poplava, članove kriznih štabova Beograda i Obrenovca, političare. Pročitali smo oko 1.500 stranica dokumenata, zakona, uredbi, knjiga, stručnih časopisa, planova, nacrta…. Samo smo prema zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja dobili oko 1.000 strana dokumenata – odluka, rešenja, izveštaja, naredbi…

Pored toga, iščitali smo stotine medijskih izveštaja o majskim poplavama, postova i blogova preko društvenih mreža, pregledali desetine televizijskih emisija na tu temu.

I pored (neuspešnog) pokušaja da nam krizni štabovi Beograda i Obrenovca ne dostave zapisnike sa svojih sednica tokom majskih poplava, uz pomoć kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja CINS je uspeo da dođe do najvećeg dela traženih dokumenata. Među retkim sagovornicima koji su odbili intervju za CINS o poplavama bio je gradonačelnik Beograda Siniša Mali, koji je najpre tražio naša pitanja, ali na njih nije odgovorio.

____________________________________________________________________________

Povezane priče

Poplava i suša sve više, država se ne bori protiv klimatskih promena

Obrenovačka nepravda u 5 kategorija

Kopanje šljunka povećalo negativne efekte poplava

Ispumpavanje kopa i budžeta