Novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) su novoizabranu direktorku Agencije za borbu protiv korupcije, Tatjanu Babić, pitali kako ova institucija reaguje na aktuelne afere: da li se Agencija zanima za razloge sastanka Ivice Dačića i Rodoljuba Radulovića, dokle se stiglo u postupcima pokrenutim protiv Ivice Tončeva, Dragana Đilasa i Milice Delević, ko je Tomislavu Nikoliću poklonio automobil, ali i o tome koji su nedostaci postojećeg Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije?
Tatjana Babić je na mesto direktorke izabrana sredinom januara ove godine, a pre toga je bila rukovodilac stručne službe odbora Agencije. Nekoliko dana pre nego što je izabrana, zajedno sa drugim predstavnicima Agencije, imala je sastanak sa potpredsednikom vlade, Aleksandrom Vučićem, pa smo je pitali kako je taj sastanak protekao?
Tatjana Babić: To je bio sastanak u cilju uspostavljanja saradnje. Protekao uspešno, u smislu da smo dobili uveravanja da ćemo imati punu podršku da radimo neometano i da će nas podržati u svemu što su naše zakonske nadležnosti, odnosno da nas pusti da radimo svoj posao kako treba.
CINS: Koliko ste kao Agencija zainteresovani za razloge sastanka Ivice Dačića i Rodoljuba Radulovića?
Samo u okviru naših nadležnosti. Mi za sada nemamo nikakav niti dokaz niti obraćanje od strane bilo koga da nešto od toga spada u našu nadležnost. Dok god je tako, nismo zainteresovani. Ukoliko bismo dobili neku vrstu prijave i ukoliko procenimo da tu ima mesta za naš posao, naravno da bismo bili zainteresovani.
Da li Agencija može sama da pokrene postupak ili uvek mora neko da prijavi kršenje zakona?
Možemo mi da pokrećemo postupke po službenoj dužnosti ali moramo imati neku vrstu indicije, neki nagoveštaj da je tu došlo do prekršaja.
Premijer je priznao da je imao sastanak sa Radulovićem.
Dobro, ali šta više od toga? Ništa što bi moglo biti u našoj nadležnosti. Mi kontrolišemo da li je on imao neki privatni interes koji je uticao na to kako on obavlja svoju javnu funkciju.
Na tom sastanku je mogao da postoji neki uticaj na tadašnjeg ministra policije.
Mogao je. Teoretski je moglo da dođe do toga ali opet nam niko nije rekao da je vršen nedozvoljeni uticaj. Mi to ne možemo znati samo na osnovu činjenice da se neko sa nekim sastao.
Šta možete da kažete o postupku koji ste pokrenuli protiv Ivice Tončeva?
Ono što smo i rekli. Naravno da rad Agencije treba da bude transparentan ali u meri u kojoj to neće ugroziti vođenje postupka. Ni pred Agencijom ni eventualno nekih daljih postupaka. Tako da je taj postupak vanredne kontrole u toku.
Šta to podrazumeva?
To je provera tačnosti i potpunosti podataka iz izveštaja o imovini (koji je podneo Ivica Tončev). Agencija svake godine pravi godišnji plan programa provere i po njemu proverava funkcionere. U slučaju sumnje da postoji neka nesaglasnot između stvarnog stanja i onoga što je funkcioner prijavio, koja može nastati na osnovu raznih saznanja ili tako što nam neko nešto prijavi, pa čak i na osnovu medijskih sadržaja, mi pokrećemo postupak vanredne kontole koji je praktično isto što i ova redovna samo što funkcioner nije bio obuhvaćen godišnjim planom. Tražimo od funkcionera izjašnjenje, obraćamo se svim organima koji mogu da nam daju podatke, upoređujemo.
Interesuje nas taj slučaj jer smo mi objavili priču o Tončevu. On je direktor predstavništva firme iz Beča. Da li funkcioneri moraju da prijave te direktorske pozicije ili samo vlasništvo nad firmama?
On je dužan da prijavi imovinu i prihode. Dakle dužan je da prijavi ako ostvaruje prihode po osnovu te funkcije.
Ukoliko nema prihode kao direktor, mora li vam prijaviti da vrši tu funkciju?
On mora da prijavi sve podatke koji su bitni za primenu zakona. Ja ne mogu da zamislim situaciju u kojoj neko podatak da je direktor neke firme može smatrati nebitnim za primenu zakona. Po meni, mora da prijavi. Ali kažem, ako on ne bi ostvarivao prihode po osnovu te funkcije, ne bi bio dužan da prijavi.
Kako vi proveravate da li on ima prihode na osnovu te funkcije?
Obraćamo se banci da nam dostavi podatke.
Ali po trenutno važećem zakonu banke nisu dužne da vam ih dostave, zar ne?
Jedan broj banaka se poziva na obavezu čuvanja bankarske tajne ali većina ipak dostavlja. Mi možemo po ovom zakonu i preko drugih organa da pribavljamo takve podatke. Možemo da se obratimo tužilaštvu i kažemo da imamo sumnju da se radi o prikrivanju imovine, pa da ih zamolimo da oni to zatraže.
Dokle je stigao postupak u vezi sa Draganom Đilasom, odnosno njegovom direktorskom funkcijom u firmi u Češkoj koju nije prijavio?
Radi se. Reč je o vanrednoj kontroli. Upravo smo na osnovu prijave jednog novinara i pokrenuli taj postupak i tražili smo pre svega od funkcionera da se izjasni, što je on i učinio.
Možemo li da znamo kako se tačno izjasnio?
Biće obaveštena javnost. Prvo mi moramo da pogledamo to izjašnjenje i vidimo koji su dalji koraci.
A da li se vodi postupak protiv Milice Delević jer je ona bila jedan od vlasnika te firme?
Da, eto mogu reći da se i protiv nje vodi postupak.
Da li je i u njenom slučaju postupak došao do izjašnjenja?
Jeste, izjasnila se. Čim budemo okončali postupak, javnost će biti obaveštena.
Da li se zna otprilike kada će to biti?
Pre neki dan je stiglo izjašnjenje, sada treba da se napravi izveštaj pa ćemo da vidimo. Prosto treba da vidimo kako su se izjasnili i šta su od dokaza dostavili. Neću da prejudiciram bilo kakvu vrstu odluke.
Da li je Agencija znala od koga je predsednik Tomislav Nikolić dobio automobil?
Ne. Prijavio ga je, a kao osnov sticanja je napisao „ugovor o poklonu“.
Da li je dostavio Ugovor?
Ne, jer nije dužan, sem u slučaju vanredne kontrole ili redovne ukoliko mi utvrdimo da ima nekih sumnji.
Dakle, sve se svodi na ono što Nikolić sam kaže?
Pa ne svodi se kada radimo kontrolu. Tada je dužan da dostavi.
Po kom principu se biraju funkcioneri koji će biti obuhvaćeni godišnjim planom kontrole?
To Agencija procenjuje. Prošle godine koliko se sećam, bili su poslanici i gradonačelnici. Uvek se nekako gleda da su to funkcioneri najvišeg prioriteta. Tako će biti i ove godine. Sada ćemo možda obuhvatiti neki krug funkcionera koje do sada nismo kontrolisali.
Da li to znači da pošto su prošle godine bili proveravani poslanici, ove godine neće biti?
Ne. Ipak smo imali izbore. Razgovarali smo na tu temu i sigurna sam da će narodni poslanici biti obuhvaćeni.
Funkcioner treba, po zakonu, da prenese upravljačka prava nad preduzećem na nepovezano lice, ali mu ostaje pravo na dobit. Ukoliko njegova firma sklapa poslove sa državom, zar to nije neka vrsta zloupotrebe? On ima interes da utiče na zakone i na neki drugi način kako bi svojoj firmi obezbedio bolji položaj i više novca za sebe.
To je jedna od situacija u kojoj u najmanju ruku izgleda kao da je funkcioner u sukobu interesa. Ako već ne može da se dokaže da on utiče na poslovanje svoje firme, bar izgleda kao da utiče. Često se dešava da funkcionerovo preduzeće ima brojne takve ugovore, a nema praktično dokaza da je na to uticao. Ono što bi Agencija ipak mogla da proveri je kako su sprovedeni ti postupci javnih nabavki. Da li je poštovana procedura, da li su korišćene rupe u zakonu. Tu već može da postoji indicija da nešto nije u redu.
Zbog čega mu se ostavlja mogućnost da i dalje ubira prihode?
Zato što je to pravo vlasništva koje ne može nikome da se oduzme. Ako je on vlasnik i ako uzmemo da je to sve kako treba, da je funkcioner krajnje savestan, ja tu ne vidim ništa sporno. E, sad je problem dokazati to savesno ponašanje, ali to nam ne daje za pravo da nekome ukinemo pravo da bude vlasnik nečega.
U privrednim društvima u vlasništvu funkcionera, njihovi suvlasnici mogu da budu of-šor firme. Iza of-šor firmi, opet, mogu biti kriminalci, ili sam funkcioner. Kako to proveravate?
Pa to je zaista teško. Morali bi da imamo neku vrstu istražnih ovlašćenja.
Dakle Agencija ne bi mogla to da proveri?
Pa mogli bi da pitamo funkcionera, da se on izjasni o tome da li je na bilo koji način povezan sa tim privrednim društvom. Ukoliko on kaže da nije, kako to da se utvrdi? Mi nemamo tu vrstu ovlašćenja.
Kako se vrši povraćaj imovinske koristi u slučaju da funkcioner obavlja dve funkcije?
To će tek da počne da se primenjuje. Do sada Agencija nije imala tu praksu. Funkcioner je dužan da kada Agencija utvrdi da je obavljao drugu funkciju protivno odredbama zakona, imovinsku korist koju je stekao po tom osnovu vrati. Mi predlažemo da se zakon precizira u tom delu. Po meni, Agencija bi trebalo da pita funkcionera da li je tu obavezu izvršio. Ukoliko jeste, trebalo bi da dostavi dokaz, nakon čega ćemo se mi obratiti organu u kojem je korist stekao i proveriti da li je prijavljena suma onolika kolika mu je isplaćena. Ukoliko funkcioner to ne ispuni, mi ćemo utvrditi koliko je dužan i to proslediti nadležnom javnom pravobranilištu. To je dobra vrsta sankcija koja do sada nije bila primenjivana.
Zbog čega se povraćaj imovinske koristi ne vrši ukoliko funkcioner prikriva da je vlasnik privrednog društva? Korist koju dobija od vlasništva u tom privrednom društvu može biti znatno veća nego od obavljanja dve funkcije.
Pretpostavljam da je namera Zakonodavca bila da zaštiti javni interes. Prosto, da ne bude oštećen državni budžet. U ovom drugom slučaju, kod privatnog vlasništva, to nije slučaj pa verovatno zbog toga nema sankcija. Ne znam ni kako bismo mogli da nateramo neko privredno društvo da uplati novac na račun budžeta kao neku vrstu kazne. Namera je da se spreči samo šteta, da neko ko nije smeo da obavlja dve funkcije ne uzima novac iz budžeta.
Kazne predviđene zakonom su poprilično niske. Za većinu prekršaja kazne se kreće u rasponu od 50.000 do 150.000 dinara. Da li će novim izmenama u zakonu i to biti promenjeno?
Koliko ja znam, to su neki uobičajeni iznosi. Dobro je da postoji prekršajna odgovornost, ali bi pre svega trebalo da funkcionerima bude više stalo da ne dobiju meru od Agencije, nego da li će da plate kaznu. Zato ćemo mi i predložiti da ukoliko funkcioneru bude utvrđeno da je povredio zakon pa mu odlukom Agencije bude izrečena mera, organ koji ga ponovo bira mora da se obavesti i da to bude razlog da on ne može da bude ponovo biran.
Primetili smo da su neki od postupaka pred Prekršajnim sudom zastareli pošto nadležni organi nisu uspeli da lociraju funkcionera i uruče mu poziv.
To stvarno jeste problem, ali ćemo novim izmenama predlažiti da se ta dostava smatra urednom i kada mu se dostavi na državni organ u kojem radi. Po zakonu o opštem upravnom postupku koji mi primenjujemo od dostavljanja odluke teče rok koji ne može da se produžava, a odluku moraš lično da mu uručiš. Iskreno, najveći broj funkcionera se ne poziva na to, ali ima i takvih koji se pozivaju. I onda odluka padne pred Upravnim sudom.
Ostavi komentar