Više od 40 radnika iz Srbije je ostalo bez posla u Danskoj, u julu 2017. godine, kada je firma za koju su radili izbačena iz projekta izgradnje mreže optičkih kablova. Kablove je postavljala danska firma TDC Group, koja se našla na udaru javnosti kada su mediji objavili da jedan od njenih podizvođača krši propise i radnicima ne isplaćuje zarađeni novac.
Sindikat je pokušao da pregovara sa predstavnicima podizvođača, ali pregovori nisu uspeli i firma Roaming Networks iz Kopenhagena je izbačena iz posla. Vlasnik ove firme je zapravo istoimena firma iz Beograda. Ona je deo mreže firmi koje obavljaju razne delatnosti i kojima je, posredno ili neposredno, vlasnik biznismen Nenad Kovač, u javnosti poznat pod nadimkom Neša Roming.
Drugi pokušaj da se problem reši pregovorima između sindikata i organizacije koja zastupa poslodavce takođe je završen neuspehom i ceo slučaj uskoro bi trebalo da se nađe pred Radnim sudom u Danskoj.
„Ovaj slučaj je trenutno u pripremi sa Nacionalnom konfederacijom sindikata. Pripremamo ga zajedno sa našim advokatima, iz sindikata električara i advokatima Konfederacije”, navodi za CINS Peter Koh Palsoj, šef odeljenja za komunikacije u Sindikatu električara Danske.
Problem je ispitivala i tamošnja policija, ali je istraga okončana jer, po proceni policije, ne bi dovela do kažnjavanja.
Deo radnika se vratio u Srbiju, dok je deo našao nove poslove, jer su bili članovi sindikata.
Poslovi Nenada Kovača i njegovih firmi povezani su u značajnom obimu sa državom, sa kojom je u proteklih deset godina potpisivao ugovore ukupne vrednosti oko 145 miliona evra. Sa druge strane, Kovačeve firme su u prethodnih 18 godina napravile više carinskih prekršaja, a protiv njih je vođeno i nekoliko sudskih postupaka.
Kovač je u javnosti postao poznat i po poslu uvođenja Bus Plus sistema u beogradskom gradskom prevozu. Pre nego što je kupio firmu Roaming Electronics, ona je osnovala firmu Lanus. U trenutku kada je Kovač već bio vlasnik Roaming Electronicsa, Lanus je osnovao firmu Apex Solution Technology. Apex je 2010. godine bio deo konzorcijuma koji je u Beogradu dobio unosan posao naplate karata za javni prevoz. U to vreme gradonačelnik Beograda bio je Dragan Đilas. CINS je u julu 2012. godine objavio istraživanje u kome su novinari, uz pomoć stručnjaka, ukazali na probleme poput ograničavanja konkurencije.
Firma u kojoj nema nikoga
„Početkom 2017. Roaming Networks je proširio, u skladu sa kompanijskom vizijom, poslovanje na tržište Danske. U saradnji sa partnerskom kompanijom Huawei, počeli smo projekat modernizacije mreže kablovskog operatera TDC grupe. Ponosno ističemo da je ovo prvi projekat ovakve vrste u Evropi“, navedeno je na sajtu beogradskog Roaming Networksa.
U opisu ovog posla piše i da je na njemu „angažovano preko 60 inženjera i tehničara koje smo iz Srbije zaposlili u našoj kompaniji u Danskoj“.
Početkom oktobra 2018. ovo je i dalje stajalo na sajtu Roaming Networska, u rubrici „Ističemo“, iako je više od godinu dana ranije upravo njihova danska kompanija iz ovog projekta izbačena, a radnici ostali bez posla.
Odgovor Nenada Kovača
CINS je stupio u kontakt sa Nenadom Kovačem koji je odgovorio da je na putu i tražio da pitanja pošaljemo mejlom. Ovo je njegov odgovor:
„Protiv Roaming Networks SpA ne vodi se nikakav sudski postupak u Danskoj. Probleme koji se neminovno javljaju pri ulasku na jedno takvo tržište, poput pregovora sa sindikatima o pravima zaposlenih, rešavamo u konstruktivnom duhu. Naše preduzeće u Danskoj posluje u skladu sa svim važećim zakonima i propisima, kao uostalom i naša preduzeća u SAD, Nemačkoj, Austriji, Sloveniji, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji, u kojima zapošljavamo preko 1.600 ljudi. Ponosni smo na činjenicu da proizvode, usluge i „know-how“ iz Srbije danas nudimo na tržištima nekih od najrazvijenijih zemalja sveta. Profitabilno smo poslovali u svakoj godini od osnivanja, 2004. godine. Sve poreze, uključujući poreze na dividende, plaćamo u Srbiji. Danas naša preduzeća posluju u sektorima distribucije potrošačke elektronike, izgradnji energetske infrastrukture, proizvodnje električne energije, izgradnji informaciono-komunikacione infrastrukture (ICT), izradi softverskih rešenja, integraciji sistema, kao i proizvodnji kompjuterskih igara.
U vezi poreskog postupka u Srbiji koji spominjete, naše poslovanje je bilo potpuno u skladu sa zakonom, o čemu je Upravni sud u Beogradu, po našoj tužbi, u maju 2017. presudio u našu korist. Isti je slučaj i sa carinskim postupkom iz 2013. koji spominjete, a koji je takođe okončan sudskom presudom u našu korist. Carinski postupak iz 2016. na koji se pozivate proistekao je iz nenamerne ljudske greške koju smo priznali: od špeditera smo dobili pogrešne tarfine brojeve za nove proizvode, koji su uneti u carinsku prijavu. Grešku smo ispravili čim smo je uočili. Sa Carinom smo o tome sklopili odgovarajući sporazum, isplatili smo sve zakonske obaveze i time je i ovaj postupak okončan.”
Kako je navedeno u izveštaju jednog od sindikata u Danskoj, Metal Tele Ost, danski Roaming Networks je prekršio odredbe radničkih zakona ove zemlje. Prema navodima P1, radijskog programa danskog javnog servisa, zaposlenici su radili 15 do 17 sati svakog dana u nedelji, a prekovremeni rad im nije bio plaćen. Kako je jedan od njih ispričao za ovaj radio, bili su pod stalnim pritiskom od svojih menadžera koji su im govorili da „posao mora da bude završen inače ne plaćamo za ovaj mesec“.
Danski Roaming Networks se pridružio Konfederaciji danske industrije – organizaciji koja zastupa interese poslodavaca u ovoj zemlji – i tako postao obveznik kolektivnog ugovora koji postoji između ove organizacije i danskih sindikata.
U pokušaju da reše problem bez sudskog spora, sindikati, predstavnici poslodavaca i Roaminga održali su sastanak 23. avgusta 2017. Iz Srbije su došla dva predstavnika beogradskog Roaming Networksa, tadašnji direktor Tomislav Nešovanović i advokat.
Dogovoreno je da Roaming pripremi dokumenta kojima će dokazati da nije kršio zakon. Prema informacijama do kojih je CINS došao, Roaming Networks jeste dao neke podatke o platama radnika ali dalji dogovor nije postignut. Ove godine je održan još jedan sastanak predstavnika sindikata koji zastupa radnike i sindikata koji zastupa firmu, ali kako nije bio uspešan, slučaj je u pripremi za sud.
Iz danske firme TDC Group za CINS su naveli da su tokom leta 2017. godine u medijima čuli optužbe protiv Roaming Networksa: „Pošto ova kompanija nije mogla da opovrgne te optužbe, odmah smo prestali da radimo sa njima.“
Danska agencija za međunarodno zapošljavanje i integraciju izdala je tokom 2017. danskoj firmi Roaming Networks 58 boravišnih dozvola.
U Srbiji je izvođenje radnika iz zemlje ranije moralo biti prijavljeno Ministarstvu rada. Na njihovom sajtu je bilo navedeno da je beogradski Roaming Networks u julu 2017. u Austriju odveo petoro radnika. Nije bilo podataka da je firma ovog naziva radnike vodila u Dansku.
Početkom jula ove godine prestala je zakonska obaveza da se Ministarstvu prijavljuje slanje radnika u inostranstvo, kao i obaveza Ministarstva da na sajtu ima bazu firmi sa ovim podacima.
Ministarstvo rada, odnosno inspektori za rad, bili su ovlašćeni i da kontrolišu firme. Inspektor rada tako je 18. jula 2016. godine poslat u kontrolu u beogradsku firmu Roaming Networks, nakon što je prijavila da radnike šalje u inostranstvo. On je pokušao da izvrši nadzor na adresi firme, koja je u to vreme bila zvanična adresa iz Agencije za privredne registre (APR).
Nadzor nije uspeo – u prostorijama firme nije bilo nikoga.
Ovo je, inače, bio jedini put u poslednje tri i po godine da je Inspekcija rada otišla u Roaming Networks, dok u drugoj Kovačevoj velikoj kompaniji, Roaming Electronics, nije bila nijednom.
Mnogo firmi i mnogo poslova s državom
Početkom maja 2000. godine, tada 29-ogodišnji Nenad Kovač osnovao je firmu Roaming. Preduzeće je bilo registrovano u kući njegovog oca, u beogradskom naselju Žarkovo. Firme danas nema u APR-u jer se nakon osnivanja APR-a nije upisala u registar, niti mu se obraćala.
U međuvremenu, u martu 2004, Marija Simić iz Beograda osniva Roaming Electronics sa 5.000 dolara osnivačkog kapitala. Firma je bila registrovana za proizvodnju velikog broja različitih proizvoda, između ostalog aparata za domaćinstvo, kancelarijskih i računskih mašina, muzičkih instrumenata, bicikli, stolica, sijalica, igrački, kao i za posredovanje u trgovini, trgovinu na veliko i malo i telekomunikacije.
Simićeva je u novembru 2006. prodala Roaming Electronics za 5.000 dolara i oko 28.500 evra – firmi Salveston international LLC iz Njujorka. U maju 2008, za nešto više od četiri miliona evra, novi vlasnik postaje beogradska firma Koefik.
Vlasnik Koefika je Nenad Kovač. Njegovi poslovi, osim rada na telekomunikacionim mrežama, obuhvataju trgovinu mobilnim uređajima, belom tehnikom, ali i izgradnju mini hidroelektrana.
Iako ne tako poznatog naziva, firma Koefik je od 2013. u evidencijama APR-a jedna od najvećih kompanija, gledano po broju povezanih pravnih lica. U grupi sa njom su firme poput Delta holdinga (Miroslav Mišković) i MK komerca (Miodrag Kostić).
Osim Koefika, Kovač je vlasnik, sam ili delimično, još četiri firme: Industrijska logistika, 105paopet, Eco Glotec i Bonea. Koefik, uz Roaming Eletronics, u celosti ili delimično, poseduje još osam firmi. Roaming Eletronics je vlasnik 14 firmi, među kojima su Tehnomanija, Elektromontraža iz Kraljeva, kao i firme koje se bave izgradnjom malih hidroelektrana.
Istraživanja CINS-a pokazala su da u poslu sa hidroelektranama u Srbiji najviše novca od države dobijaju državne i kompanije povezane sa Nikolom Petrovićem, kumom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i njegovim poslovnim partnerima, među kojima je i Kovač.
Roaming Electronics je u septembru 2008. osnovao firmu Roaming Networks, čija će ćerka firma kasnije dobiti, pa izgubiti, posao u Danskoj.
Roaming Networks godinama poslovno sarađuje sa Javnim preduzećem Elektromreža Srbije (EMS). Roaming je tokom prethodnih deset godina za EMS nabavljao telekomunikacionu opremu i delove, ali i radio montažu i građevinske radove. Od 2011. do kraja 2017, ugovori između Roaming Networksa i EMS-a vredeli su gotovo tri miliona evra, bez PDV-a. Bilo ih je 19, od čega je 11 potpisano u vreme dok je direktor EMS-a bio upravo Nikola Petrović.
Odgovor Nikole Petrovića
Dok sam bio na poziciji direktora Elektromreže sprovedeno je (okvirno) preko 1.200 javnih nabavki. Odgovorno tvrdim da su sve sprovedene po zakonu i internim propisima EMS-a i sve su bile potpuno transparentne. Za sve detalje u vezi sa JN koje pominjete moraćete da se obratite EMS-u jer ja nisam direktor te firme već dve godine.
Želim da verujem da niste maliciozno postavili ovo pitanje odnosno da znate da direktori javnih preduzeća nemaju uticaja na proces javnih nabavki, to jest ne utiču na to ko će se javiti na koju javnu nabavku. Ukoliko Vi lično imate bilo kakvu sumnju da nešto nije sprovedeno po zakonu pozivam Vas da se obratite organima nadležnim za to.
U samo jednom od ovih 11 ugovora za posao se, osim Roaming Networksa, prijavio još neki od ponuđača. U objašnjenjima komisija za javne nabavke o tome zbog čega je stigla samo jedna ponuda navođeno je da je to zbog toga što se mali broj firmi bavi traženim uslugama ili zbog toga što su firme ekskluzivni zastupnici određenih rezervnih delova.
Osim sa EMS-om, Roaming Networks je dobijao poslove u PIO fondu, EPS-u i Pošti. Roaming Electroncis je sarađivao sa Aerodromom Nikola Tesla, Bezbednosno-informativnom agencijom i Telekomom Srbija. Telekom, na primer, snabdevaju mobilnim telefonima i tabletima namenjenim daljoj prodaji korisnicima.
Telekom je odbio da CINS-u dostavi ugovore sa Roaming Electronicsom, pravdajući to poslovnom tajnom.
Analizom druge dokumentacije novinari CINS-a utvrdili su da je Roaming Electronics za poslednjih deset godina sa Telekomom ugovorio poslove isporučio robu u vrednosti od oko 140 miliona evra.
Umanjenje poreza i carine
Protiv tri Kovačeve firme od 2000. godine do danas vođeni su sudski i carinski postupci.
Roaming Eletronics i njegova direktorka, Nela Džodan, osumnjičeni su za poreski prekršaj, odnosno da su u poreskim prijavama prikazali oko 15 miliona dinara manje PDV-a. Postupak je u toku pred beogradskim Prekršajnim sudom.
Prema navodima prekršajne prijave Poreske uprave Srbije, Roaming Electronics je od 2010. do 2013. godine sklapao ugovore o kupoprodaji sa nekoliko domaćih firmi, među kojima su Metro, Merkator, Maksi, Idea i druge. Firme su danom preuzimanja robe postajali njeni vlasnici, a ako bi se ispostavilo da roba ima nedostatke, imali su pravo na reklamaciju u roku od 30 dana. O tome su prodavca morali da obaveste pismeno, a on je morao robu da zameni ili da primi vraćenu robu.
U zahtevu Poreske inspekcije za pokretanje prekršajnog postupka, između ostalog je bilo navedeno, da su terenske kontrole trajale od 24. jula do 4. decembra 2015. godine, sa prekidima, te da je ovo ponovljeni postupak, odnosno da je inspekcija već kontrolisala poslovanje Roming Electronicsa. Prema nalazima Inspekcije, Roaming je firmama izdavao odobrenja za povraćaj robe, na osnovu kojih su one smanjivale svoj dug prema Romingu, dok je Roaming plaćao manji PDV nego što je trebalo.
Inspekcija je utvrdila da su firme robom raspolagale kao vlasnici, pošto je istekao rok za reklamacije od 30 dana, te da je nisu vratili zbog nedostataka, već kao neprodatu. Stoga nije bilo razloga za izmenu poreske osnovice, već je reč o novoj prodaji robe – na koju je trebalo obračunati novi PDV.
Druga tačka zahteva za pokretanje postupka odnosila se na to što je Roaming Electronics angažovao firmu koja je trebalo da pronađe radnike za nekoliko menadžerskih pozicija u drugim povezanim firmama, za šta je odbio porez, na šta nije imao pravo.
Prekršajni sud u Beogradu vodio je dva postupka protiv Roaming Networksa, ali su oba obustavljena. Agencija za zaštitu životne sredine ih je prijavila jer nisu dostavili podatke o količini i vrsti uvezenih proizvoda koji posle upotrebe postaju poseban otpad. Sud je utvrdio da Agencija nije bila ovlašćena da podnese prijavu.
Drugi postupak je zastareo, a vođen je zbog toga što je poreska inspekcija utvrdila da Roaming Networks nije zaposlila 3 do 5 osoba sa invaliditetom, što im je bila obaveza. Takođe, nisu u državni budžet uplatili iznos od oko 700.000 dinara, kao kompenzaciju za ljude koje nisu zaposlili.
Sedište firme Roaming Networks u Beogradu
Foto: Aleksandar Sretković
Kada je reč o carinskim prekršajima, protiv Roaming Electronicsa su 2006. godine vođena dva postupka – u jednom su dobili opomenu, dok je drugi obustavljen.
Dve godine kasnije, prilikom carinjenja mobilnih telefona na Terminalu Beograd, carinici su utvrdili da se količina robe koju je Roaming Electronics prijavio za carinjenje i stvarna količina nisu poklapale: nedostajalo je deset Samsung mobilnih telefona. Roaming Electronics je u svojoj odbrani naveo da su telefoni nestali u skladištu u kom su čekali carinu kao i da je firma koja je vlasnik tog skladišta podnela krivičnu prijavu zbog krađe.
Komisija za carinske prekršaje Carinarnice Beograd bila je stava da sve to ne oslobađa Roaming Electronics odgovornosti. Dobili su opomenu zbog toga što „prethodno nisu kažnjavani”, iako ih je ista Komisija 2006. godine takođe kaznila opomenom.
Carinarnica Kruševac je 2013. protiv ove firme podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog sumnje da su tadašnja direktorka i vozač drugog preduzeća iz Kosovske Mitrovice izuzeli 300 telefona iz carinskog nadzora. Reč je bila o robi koja je putovala na Kosovo i čija je vrednost bila blizu 4,5 miliona dinara. Oslobođeni su 2017. godine, a kruševački prekršajni i apelacioni sud u Kragujevcu utvrdili su da je u kombi koji je išao na Kosovo greškom radnika u špediterskoj firmi utovarena količina telefona manja od navedene u carinskim dokumentima.
Na drugom kraju zemlje, Carinarnica Subotica kaznila je Roaming Electronics ukupno 10 puta tokom 2015. i 2017. godine. Firma je kažnjena zbog toga što nije u odgovarajućem roku ponovo uvezla privremeno izvezenu robu.
Pred Prekršajnim sudom u Beogradu trenutno traje još jedan postupak zbog carinskog prekršaja. Roming Electronics i njegov raniji direktor Dejan Stančević osumnjičeni su da su, u aprilu, junu i septembru 2016, prilikom uvoza veš mašina, pogrešno upisivali podatke u carinske deklaracije. Ove aparate su navodili kao robu koja se carini po stopi od 5% umesto, kako je trebalo, po stopi od 10%, zbog čega je plaćeno oko 600.000 dinara manje uvoznih dažbina nego je trebalo.
Roaming Electronics je podneo predlog za zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja, koji je i zaključen krajem septembra. O njemu treba da odluči Prekršajni sud.
Firma Roaming, koja više ne postoji, kažnjena je 2004. godine zbog carinskog prekršaja jer nisu dopremili robu carinskom organu. Roaming je, kao pravno lice, kažnjen sa 100.000 tadašnjih dinara, dok je odgovorno lice u firmi kažnjeno sa 50.000 dinara. CINS nije uspeo da dođe do detaljnijih podataka o ovom slučaju jer je predmet arhiviran.
Tekst je nastao u okviru projekta “Nadzor javnih politika: prEUgovor prati reforme u poglavljima 23 i 24” koji je podržala Evropska unija. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije.
Pa njega je pre 15-20 god, policija obilazila bar jednom nedeljno! I sad biznismen svetske klase?