Najavljeno kao najskuplji nacionalni projekat srpske elektroprivrede, postrojenje za odsumporavanje za Termoelektranu Nikola Tesla (TENT) trebalo je da počne sa radom juna 2018. godine. Iako je građenje ovog postrojenja predstavljeno kao prioritet, realizacija je kasnila pet godina, a kao novi rok za završetak svih radova postavljena je 2022. godina.
Posao sa izvođačem koji bi trebalo da radi na izgradnji postrojenja potpisan je tek u septembru 2017, a zbog kašnjenja sa realizacijom Elektroprivreda Srbije (EPS) plaća takozvani commitment fee – naknadu na nepovučena sredstva.
Do 31. marta 2018. godine EPS je za ovaj projekat ukupno platio više od 449 hiljada evra naknade.
TENT se nalazi u Obrenovcu, nadomak Beograda, i najveći je proizvođač električne energije u Jugoistočnoj Evropi, a godišnje proizvede više od 50% srpske električne energije.
Izgradnjom postrojenja za odsumporavanje u TENT-u, emisija sumpor-dioksida (SO2) i PM10 čestica (takozvanih finih čestica), koja prevazilazi dozvoljeni limit na državnom nivou, trebalo bi da bude smanjena.
Zagađenje vazduha uzrokovano emisijom ovih gasova u značajnoj meri utiče na životnu sredinu i na zdravlje lokalnog stanovništva. Između ostalih štetnih efekata, PM10 čestice izazivaju astmu i druga respiratorna oboljenja, dok izloženost visokoj koncentraciji SO2 izaziva respiratorne i kardiovaskularne bolesti.
Izgradnjom postrojenja za odsumporavanje u TENT-u, emisija sumpor-dioksida (SO2) i PM10 čestica (takozvanih finih čestica), koja prevazilazi dozvoljeni limit na državnom nivou, trebalo bi da bude smanjena. (Foto: www.tent.rs)
Srbija se 2006. priključila Energetskoj zajednici, čime se obavezala da smanji emisiju SO2 i PM10 čestica iz termoelektrana do kraja 2017, ali je taj rok produžen do sredine 2021. Ukoliko se standardi ne ispune, termoelektrane bi trebalo da budu zatvorene ili će država plaćati visoke penale, zbog čega je projekat odsumporavanja za TENT označen kao urgentan.
Srbija je u novembru 2011. godine potpisala ugovor o kreditu sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju (JICA). Kreditom je odobreno oko 226 miliona evra za period od 15 godina.
Ugovor je predviđao da u prvih pet godina od potpisivanja Srbija bude oslobođena plaćanja rate i kamate od 0,6%, ali za to vreme projekat gotovo nije ni počeo.
Iz EPS-a nisu pristali da Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) dostave razloge zbog kojih se kasni sa projektom, niti informacije o tome koje su aktivnosti EPS i TENT do sada preduzeli.
Produžetak rokova
Nakon potpisivanja ugovora sa JICA-om krajem 2011, EPS je kao jedan od preduslova za početak projekta odsumporavanja trebalo da izgradi postrojenje za obradu otpadnih voda. Projektom je predviđeno da se tretiraju različite vrste otpadnih voda koje nastaju tokom rada TENT-a, između ostalih i otpadne vode koje bi nastajale u procesu odsumporavanja dimnih gasova.
Ovo postrojenje izgrađeno je tek krajem juna 2016.
Početkom 2012. ugovoren je posao sa japanskom konsultantskom kućom Tokio Electric Power Service Co (TEPSCO), koja je trebalo da radi na pripremi tenderske dokumentacije. Iz TENT-a su saopštili da je završetak pretkvalifikacionog postupka u pripremi tendera predviđen za kraj novembra te godine, dok je okončanje tendera očekivano za kraj 2013. Nakon toga je trebalo da počnu i prvi radovi na izgradnji postrojenja, čiji završetak je planiran do 2017.
U 2016. godini istekao je period od prvih pet godina tokom kojih Srbija nije morala da plaća rate i kamatu na kredit, a radovi na postrojenju nisu ni počeli.
Prema saopštenju TENT-a, firme su imale rok do maja 2014. da pošalju ponude, a evaluacija i konačan izbor izvođača je najavljen za januar 2015. EPS je evaluaciju i izbor produžio četiri puta, poslednji put za septembar 2015.
U 2016. godini istekao je period od prvih pet godina tokom kojih Srbija nije morala da plaća rate i kamatu na kredit, a radovi na postrojenju nisu ni počeli.
Potpisivanje ugovora u Vladi Srbije – Milorad Grčić, v. d. direktora EPS-a i Jasuo Fudžitani, izvršni potpredsednik kompanije Mitsubishi Hitachi Power Systems, u prisustvu Aleksandra Antića, ministra rudarstva i energetike Srbije.
Zbog toga je japanska agencija JICA počela sa naplatom naknade (commitment fee).Tokom 2016. EPS je platio više od 231 hiljade evra, dok je sledeće godine do konačnog potpisivanja ugovora sa izvođačem radova za početak izgradnje postrojenja plaćeno dodatnih nešto više od 109 hiljada evra.
Iz EPS-a su odbili da novinarki CINS-a odgovore na pitanja zbog čega su rokovi pomerani i zbog čega je ugovor potpisan tek u septembru 2017.
Sporazum o izgradnji postrojenja tada su u prostorijama Vlade Srbije potpisali Jasuo Fudžitani, izvršni potpredsednik kompanije Mitsubishi Hitachi Power Systems i Milorad Grčić, vršilac dužnosti direktora EPS-a.
U konzorcijumu koji će realizovati projekat su i japanska korporacija ITOCHU, Mitsubishi Hitachi Power Systems Europe sa sedištem u Nemačkoj, te domaća firma Montažno proizvodno preduzeće Jedinstvo iz Sevojna.
Potpisivanju sporazuma prisustvovao je i Aleksandar Antić, ministar energetike, koji je naveo da će ovim projektom emisija SO2 biti smanjena devet puta – sa oko 74.000 tona na 7.800 tona godišnje, što je u skladu sa svim obavezama i direktivama koje je Srbija preuzela.
„Srbija je do sada uložila oko 200 miliona evra u projekte kojim rešava pitanje emisija i značajno popravlja ekološku situaciju, ali glavni je posao pred nama, pošto u periodu od 2017. do 2025. godine treba da investiramo oko 900 miliona evra da bismo rešili preostale probleme od kojih su ključni odsumporavanje i denitrifikacija (uklanjanje azota)“, rekao je Antić.
Dodatna naknada zbog kašnjenja u korišćenju kredita naplaćena je i nakon potpisivanja ugovora – 104 hiljade evra do kraja 2017. godine, dok u prva tri meseca 2018. nije bilo novih naplata.
Neodgovorno korišćenje kredita
EPS je u poslednjih 10 godina morao da plati skoro 15,8 miliona evra naknade na neiskorišćena sredstva iz 13 kredita dobijenih od nekoliko međunarodnih banaka i agencija pokazuje istraživanje CINS-a. Od toga je na projekat izgradnje postrojenja za odsumporavanje TENT-a dato preko 449 hiljada evra.
EPS je od 2001. do 2014. uzeo 13 kredita: po pet kredita od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Nemačke razvojne banke (KFW), dva od kineske Export-Import (Exim) banke i jedan od japanske agencije JICA.
Ova naknada obračunava se mimo redovnih kamata, a najviše zavisi od visine pozajmice i dinamike kojom se ona troši, jer se plaća na osnovu neiskorišćenog novca. Ako se kredit ne koristi na vreme, samim tim se izdvaja više novca.
CINS je od Uprave za javni dug prikupio podatke o tome koliko je novca EPS izdvojio iz svog budžeta za plaćanje naknada zbog neodgovornog korišćenja ovih kredita od 2008. do kraja marta ove godine.
Podaci pokazuju da se ne kasni samo sa projektom za TENT, nego i sa drugim projektima – najviše sa kineskim kreditima za dva projekta u Kostolcu.
Kredit od preko 224 miliona evra za projekat revitalizacije i smanjenje količine emitovanja sumpora iz postojećih blokova Kostolca B odobren je 2011. i trebalo je da bude iskorišćen do sredine 2017. Međutim EPS je zbog kašnjenja platio više od 4,2 miliona evra naknade, a ceo posao morao je da bude produžen do kraja ove godine.
Posledice emitovanja SO2 i PM10 čestica
Prema izveštaju Udruženja za zdravlje i životnu sredinu (HEAL), neprofitne organizacije sa sedištem u Briselu, četiri od deset najvećih emitera SO2 u Evropi nalazila su se 2013. godine u Srbiji: TENT 1, TENT 2, Kostolac A i Kostolac B. Postrojenja za odsumporavanje u Kostolcu i TENT-u bi trebalo da poprave stanje u ovoj oblasti i smanje štetne emisije.
Koncentracija SO2 koju je TENT ispuštao u vazduh u vreme potpisivanja ugovora sa JICA-om bila je mnogo viša od nacionalnog standarda koji iznosi 400 miligrama po normalnom metru kubnom (mg/Nm3). U opisu projekta odsumporavanja navedene su najviše zabeležene emisije SO2 u periodu od 2005. do 2009. koje su iznosile od 2.121 do čak 2.700 mg/Nm3.
Izgradnjom sistema za odsumporavanje koncentracija SO2 u vazduhu trebalo bi da se smanji više od 10 puta, odnosno na 200 mg/Nm3 ili manje, kako je predviđeno evropskom Direktivom o industrijskim emisijama koja je počela da se primenjuje od 2016.
SO2 ima štetan uticaj jer sa azotnim oksidima dovodi do pojave kiselih kiša koje uništavaju šume, štetno utiču na floru i faunu, a ubrzavaju i koroziju materijala. Izloženost visokoj koncentraciji SO2 izaziva respiratorne i kardiovaskularne bolesti, a najosetljiviji su deca, stariji i osobe sa astmom i hroničnim bolestima pluća.
Pored SO2, termoelektrane emituju i PM 10 čestice koje su među najopasnijim zagađivačima vazduha, a utiču na zdravlje ljudi jer izazivaju respiratorna oboljenja.
Slična situacija je i sa drugim kineskim kreditom za izgradnju novog bloka termoelektrane Kostolac B i proširenje kopa uglja Drmno koji je EPS uzeo 2014. i čija je vrednost skoro 487 miliona evra, sa rokom da projekat bude završen u maju 2022. Iako rok još nije istekao EPS kasni sa ovim poslom zbog čega je kineskoj banci morao da plati 3,1 milion evra naknade za neiskorišćeni novac.
Na trećem mestu po visini plaćenih naknada je EBRD-ov kredit za modernizaciju proizvodnje uglja i zaštitu životne sredine u Rudarskom basenu Kolubara, vredan 80 miliona evra, koji je EPS uzeo 2011. a iskoristio početkom 2017. Za šest godina iz budžeta EPS-a je plaćeno skoro 1,6 miliona evra zbog kašnjenja u korišćenju ovog kredita.
Pored plaćanja naknade zbog ovih kašnjenja, za pet kredita je pomeren rok za realizaciju.
Iz EPS-a nisu odgovorili na pitanja CINS-a o razlozima kašnjenja i novcu koji je potrošen zbog toga.
Iz Fiskalnog saveta, novinarkama CINS-a dostavljeno je mišljenje prema kojem na bilansnom nivou 15,8 miliona evra tokom deset godina ne predstavlja naročito veliku sumu za EPS, budući da je njihov godišnji prihod reda veličine 2 milijarde evra.
„Međutim, ovo jeste dobar primer lošeg upravljanja investicijama od strane EPS-a, na koje smo ukazali u našim izveštajima“, ističe se u pisanom odgovoru Fiskalnog saveta CINS-u.
Savet godinama upozorava na probleme u EPS-u, a u poslednjem izveštaju Fiskalna kretanja za 2017. i preporuke za 2018. ukazuju da je neophodna reforma ovog preduzeća čije loše poslovanje dovodi čitav energetski sistem u opasnost.
„Ocenjujemo da je pad proizvodnje struje na početku 2017. godine bio posledica upravo lošeg upravljanja preduzećem – lošeg planiranja proizvodnje i dugogodišnjeg manjka investicija – a ne toliko nepovoljnih vremenskih uslova koji su se u javnosti isticali kao glavni razlog za loše rezultate EPS-a“, navode iz Fiskalnog saveta.
Ostavi komentar