28 Avgust 2017, 10:55

Komentari (0)

Edukacija u istraživačkom novinarstvu

Edukacija je pasoš za sutrašnjicu zato što sutra pripada onome ko se za njega pripremao danas (Malcolm X)

Piše: Ivana Jeremić

Ilustracija: Đorđe Matić

Ilustracija: Đorđe Matić

Za razliku od lekara i pravnika, novinarima diploma fakulteta nije neophodna. Međutim, neke druge sposobnosti jesu. U novinarstvo možete ući iz ekonomije, književnosti, prava, ali i „sa ulice“. Neki od najboljih novinara koje poznajem nemaju to zvanično zvanje diplomiranog novinara, ali su njihov talenat i znanje u poređenju sa klasičnom diplomom fakulteta neprocenjivi.


Kada sam pomislila da bi novinarstvo moglo da bude ono pravo čime želim da se bavim, priprema za fakultet i katedru za novinarstvo bila je prirodni sled.


Priznajem, fakultet je u bitnoj meri odredio moju karijeru. Naučila sam da promišljam političke teorije, artikulišem misli, debatujem, a pomoglo je i kretanje među ljudima koji su se bavili različitim oblicima aktivizma.


Međutim, tek kasnije, kada sam počela da radim u Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), shvatila sam da je većina znanja „pokupljenog sa faksa“ bila neprimenljiva u praksi. Zastarele metode pisanja i previše teorije za mene su značile da praktično počinjem iz početka. Možda je za 10 u indeksu bitno da naučite vrste intervjua i formu u kojoj se piše vest, ali će vam u redakciji prvo reći da zaboravite na sve to. Ipak, teorijska osnova i sposobnost da odgovorite na zahteve profesora uče vas da i u praksi, jednog dana kada počnete da radite, možete na isti način odgovoriti na sve zadatke urednika – koliko god vam se ti zadaci nekada činili nemogućim.


Svaki korak na poslu za mene je bio kao da sam dete koje uči da hoda. Sećam se svog prvog profesionalnog treninga novinarstva i osećaja da sam za tih pet dana naučila više nego za nekoliko godina na fakultetu. Bio je to vrlo dinamičan, na trenutke naporan, ali nadasve praktičan trening. Glava je nekoliko puta htela da mi eksplodira od količine informacija, ali osećanje zadovoljstva što konačno učim nešto primenljivo bilo je jače od umora.


Ne mislim da je formalno obrazovanje prevaziđeno, postoji mnoštvo korisnih stvari koje na fakultetu možete da naučite, a fakultet vas na neki način i usmerava. Ipak, to sve nije dovoljno da biste bili dobar novinar potkovan različitim veštinama.


Sve što kao novinar imate jesu vaš um, znanje i veštine. Što više unapređujete sebe, više unapređujete i proizvod vlastitog rada. To se odnosi na sve vrste novinarstva, a posebno na istraživačko. Vi niste samo novinar, vi ste na momente detektiv, ekonomista, pravnik, psihijatar koji sluša tuđe probleme, i sve drugo što možete da zamislite. Novinarstvo je igralište, a vi morate da ovladate različitim ulogama u koje vas ono stavlja.


Možda imate talenat za intervjue ili pak analizu finansijskih izveštaja, ali će oslanjanje samo na jednu od datih veština vaša istraživanja učiniti prosečnim. U vreme kada se mediji služe senzacionalnim naslovima i poluinformacijama ne bi li privukli čitaoce, vi kao istraživački novinar nemate nikakve šanse ako svoj posao radite prosečno. Vi se ne takmičite u brzini, već u sadržaju informacija. Tamo gde prosečan novinar načne temu, jer se možda samo našao na licu mesta, vi morate da iskoristite svoje veštine i pružite informaciju više.


Javna je tajna da je privatno obezbeđenje klubova često umešano u poslove trgovine drogom, oružane obračune i reketiranje. Ali recimo da želite to i dokazati.

 


CINS je 2014. godine objavio bazu napada privatnog obezbeđenja na građane. Pružili smo javnosti prikaz posledica haosa u toj oblasti. Šest ubistava i trećina nerešenih slučajeva u periodu od skoro 11 godina. Rad na tome zahtevao je od novinarskog tima ozbiljno predistraživanje, naprednu pretragu interneta, novinarskih arhiva i slično. Nakon što smo napravili listu slučajeva, prikupili smo dokumentaciju sudova, tužilaštava i policije, što je bio izazov jer neki od slučajeva nisu ni registrovani, a ponekad smo od podataka imali samo inicijale žrtve i napadača. Nekada smo slučajeve rekonstruisali skoro od nule. Ali najteži deo bili su intervjui. Kako navesti nekoga ko je bio žrtva napada da vam se otvori i prizove u sećanje taj događaj? Prva dva–tri bila su najteža. Kako ostati profesionalan dok vam neko priča o tome da je u sebi osetio nož?


Postoje razni treninzi koji vam simulacijom ovakvih intervjua mogu pomoći da kasnije u praksi reagujete na određeni način ili da postavljate adekvatna pitanja. Sve to dosta olakšava posao kada se u takvoj situaciji nađete.

 

Učenje kroz praksu


Sa svakim novinarskim zadatkom, dolazi i novi izazov. Sve što možete da učinite da biste savladali izazove jeste da se – potkujete znanjem. Novinarska radoznalost i sposobnost adaptiranja mnogo su važnije od toga koji stepen školske spreme imate.


Naravno, najbolji način da naučite posao jeste – da radite. Tokom rada na istraživanju učite najbitnije aspekte novinarskog poziva – kako da vodite intervjue, ubedite ljude da vam se otvore, posmatrate okolinu, kako da usmerite istraživanje, fokusirate priču, nađete ljude, dokumenta i druge dokaze, razdvojite laži od istine, kako da proveravate činjenice i sl.


Šta čini dobrog novinara (u oblasti unapređenja sopstvenih profesionalnih mogućnosti):


a) Informisanost – nije bitno samo posedovati znanje, već i imati ideju gde informaciju da pronađete. Ako ne znate, google it! Izvori mogu biti publikacije, radovi drugih novinara, ali i knjige koje se bave temama koje istražujete. Da biste postavili temu na pravi način, često prvo morate da uđete u oblast kako biste uopšte počeli istraživanje, a to znači temeljno se informisati o zakonskom okviru, kontekstu razvoja događaja u toj oblasti, odnosima među glavnim akterima itd.

b) Spremnost za učenje – možda ste položili svoj poslednji ispit pred profesorom na fakultetu, ali svaki vaš intervju, razgovor sa urednikom ili fektčekerom može biti novi. Morate biti pripremljeni i dovoljno upućeni u oblast o kojoj pišete. Jedna od CINS-ovih novinarki upisala je kurs knjigovodstva kako bi lakše razumela finansije, iako (bar ne još uvek) nema nikakvu nameru da se time bavi van okvira novinarstva.

c) Ići u korak sa novim alatkama – praćenje razvoja novih tehnologija i aplikacija ne samo da će vam olakšati život i uštedeti sate prekucavanja ili potrage za dokumentima i licima već će i vaše istraživanje učiniti potkovanijim činjenicama, a analize podataka podići na viši nivo. Recimo da pokušavate da otkrijete sve razlike u sadržaju dva nacrta zakona koji želite da analizirate u svom tekstu. Jedan od načina je da čitate i istovremeno upoređujete, zapisujete, kopirate paragrafe i slično. I već vam glava pada pri pomisli koliko sati posla je pred vama. Zatim od kolege čujete da je na nekom treningu preporučen sajt Diff Checker koji automatski ukazuje na razlike u tekstu. Jedan jednostavan sajt uštedeo vam je sate čitanja, i još bitnije – entuzijazam za dalji rad na tekstu.

d) Multidisciplinarnost – mediji se menjaju, a sa sve manjim budžetima redakcija, istraživački timovi prvi se susreću sa otkazima. Jedan istraživački tim košta koliko cela manja redakcija sa mnogo većom produkcijom. Od vas se očekuje da budete multidisciplinarni – pisanje, snimanje, intervjui, montiranje, fotografisanje... Prosto, novinar danas više ne može da bude samo osoba koja piše tekstove, već mora da zna i još poneku veštinu. U Srbiji je to još uvek usporen trend, ali je van granica ta praksa preovlađujuća. Cilj je uštedeti što više novca, ali i vremena utrošenog na jednu priču. Za početak možete napraviti nalog na Piktočartu (Piktochart), platformi koja vam omogućava da vrlo lako vizualizujete podatke i šeme kreiranjem različitih infografika. Igrajući se podacima, prikazaćete informacije na kreativan način, i istovremeno uštedeti novac.

e) Razmena iskustava
– učite od drugih! Svakog meseca nova alatka, novi program, novi pristup. Ne možete sve ispratiti, ali uvek možete da u kontaktu sa drugim kolegama saznate koji browser koriste, koju novu opciju nudi Excel i slično. Rad na istraživačkim pričama je rad u timu. Različiti pristupi i veštine koje članovi tima poseduju dovode do najboljih rezultata. Istovremeno, timski rad pruža svakom članu mogućnost da nauči nešto novo. Takođe, postoji niz različitih programa za novinare koji za cilj imaju upravo rad na pričama. Pored treninga koje novinari prolaze, ti programi im kasnije omogućavaju i rad sa nekim od najboljih urednika na Balkanu, ali i sa drugih govornih područja. Pored umrežavanja, ovakvi treninzi daju uvid u najnovije trendove u novinarstvu.

f) Otvorenost
– novinarstvo je igralište. Morate biti u stanju da razgovarate sa ljudima, pratite trendove, objavite istraživanje u dovoljno privlačnom obliku. Procesi montaže, uređivanja, istraživanja se menjaju. Teret je sve više na novinarima pojedincima: da dođu do ideja za istraživanje, da istražuju, objavljuju i sami promovišu svoj rad. Za sve to je neophodno biti nezavisan, imati osećaj za detalje, brzo ih povezivati u širi kontekst i još mnogo toga. 

 


Priča je nastala u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite