Narodna skupština Srbije na jučerašnjoj sednici usvojila je izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Jedna od novina je povećanje broja osnovnih sudova sa 34 na 66. Sudske jedinice, koje su postojale u 102 mesta u Srbiji, ugasiće se, a njihovu funkciju, do početka rada javnih beležnika, obavljaće prijemne kancelarije.
Nova mreža sudova biće uspostavljena od 1. januara 2014. godine, kada izmene Zakona stupaju na snagu. Biće to treća promena teritorijalne organizacije sudova u poslednjih pet godina.
Premda je cilj reforme 2010. bio jeftinije i efikasnije sudstvo, rezultat je bio suprotan, o čemu je CINS ranije pisao
Izmenama Zakona formirana je nova teritorijalna organizacija sudova, kako bi se otklonili nedostaci prethodne reforme pravosuđa iz 2010. godine, koja je za cilj imala usklađivanje domaćeg sa zakonodavstvom Evropske unije.
Tada su od većine opštinskih sudova formirani osnovni, dok su u nekim mestima oni zamenjeni sudskim jedinicama, u kojima nije bilo suđenja već se obavljao samo tehnički deo posla. Među sudovima koji su zamenjeni sudskim jedinicama našli su se i neki od najstarijih, kao što su oni u Bečeju i Gornjem Milanovcu.
Mnoga mesta su ostala bez sudova, a pristup građana pravdi bio je otežan i skuplji, budući da su do osnovnih sudova morali da putuju i po nekoliko desetina kilometara.
Istraživanje CINS-a, objavljeno prošle godine, pokazalo je da su mrežom sudova uspostavljenom 2010. bili nezadovoljni i građani i sudije. I državni budžet je opterećen većim troškovima za putovanja, smeštaj i ishranu sudija i ostalih zaposlenih. Bilo je potrebno i održavanje praznih zgrada, koje su ukidanjem suda ostale bez funkcije.
Premda je cilj reforme bio smanjenje troškova i povećanje efikasnosti, ispostavilo se da je rezultat bio suprotan.
Više o nedostacima stare mreže sudova, ali i ostalim problemima koje je iznedrila reforma pravosuđa, pročitajte u našem istraživanju Projekat: Nedostižna pravda.
Ostavi komentar