13 Jul 2012, 18:59

Komentari (0)

Nauči ćirilicu, pa radi u Srbiji

 

Zakon o javnim nabavkama nalaže da se za poslove čija je vrednost veća od 150 miliona dinara (oko 1,3 miliona evra), kao što je sistem BusPlus, konkursna dokumentacija mora prevesti na jezik koji se koristi u međunarodnoj trgovini.

Međutim, iako je u slučaju BusPlus-a tekst javnog poziva bio objavljen na srpskom i na engleskom jeziku, sva ostala dokumentacija i uslovi konkursa bili su isključivo na srpskom, napisani ćiriličnim pismom.

Ponuđači koji su želeli da njihova prijava bude uzeta u razmatranje, svoje ponude morali su takođe da podnesu na srpskom i napisane ćirilicom.

 

Iako je gradonačelnik Dragan Đilas izjavio da je Grad izabrao najnižu ponudu na konkursu za BusPlus – komisija nije mogla ni da bira, već je prihvatila jedinu ponudu koja je stigla bez očiglednih grešaka i propusta

Konkursna dokumentacija nije postojala ni na latinici, ni u elektronskoj formi, a ponuđač je morao fizički da se pojavi u Direkciji i preuzme dokumentaciju na papiru.

Za neke inostrane kompanije zainteresovane za posao je, pored toga što je dokumentacija bila na srpskom, dodatni problem predstavljao i rok od 60 dana.

One su izjavile da je dva meseca za njih suviše kratak period da prevedu uslove konkursa na engleski, kako bi ih razumele, da zatim formiraju svoje ponude i da ih onda i prevedu na srpski.

U toku prijavljivanja deset kompanija, kako iz Srbije tako i iz inostranstva, obratilo se Direkciji sa molbom za pojašnjenje dokumentacije i produženje roka za prijavu.

Objašnjavajući da poseduju veliko iskustvo u oblasti javnog prevoza i da će njihove ponude doprineti konkurentnosti i kvalitetu sveukupnog procesa izbora, firme su tražile da se rok produži za još 60 dana.

Među njima su bile i kompanije „Siemens“, „Asecco SEE“, „IXXI“, „Pay Up“, „ACS Solutions“, „Telefonija“ i „MapSoft“.

U pismima koje su ove firme poslale Direkciji za javni prevoz, stoji da Beograd ne bi trpeo zbog odlaganja, jer su firme bile spremne da izgubljeno vreme nadoknade u fazi izvođenja projekta.

Gradska komisija zadužena za konkurs svima je dala isti, kratak odgovor: “Predlog za produženje roka nije prihvaćen.“

“Procena konkursne komisije je bila da je rok od 60 dana dovoljan za podnošenje prijave.“

“U skladu sa odredbama Ustava Republike Srbije u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo, pa je konkursna dokumentacija vođena na ćiriličnom pismu,“ objasnila je komisija na pitanje zašto je insistirala na tim uslovima.

Zainteresovane firme takođe su pitale Direkciju zašto je konkurs sproveden u vreme internacionalnih godišnjih odmora, kao i zašto ga nije bilo u visokotiražnim svetskim novinama, kao što su Herald Tribune i Financial Times, jer je to uobičajen postupak.

Bez obzira na to, Direkcija tvrdi da je posao namenila međunarodnom tržištu.

“Samo objavljivanje u republičkom Službenom glasniku i na internetu, koji podrazumeva protok informacija na međunarodnom nivou, podrazumeva da je informacija svima dostupna,“ izjavila je Direkcija.

 

 

Displej na stanici gradskog prevoza u Beogradu, kupljen od firme Novatonic

Želeći da ostane anoniman, predstavnik jedne od evropskih kompanija koje su se žalile na kratak rok rekao je istraživačkom timu da je za konkurs saznao skoro slučajno.

Njegova firma je pripremala ponudu, ali je odustala od podnošenja nakon “nejasnog odgovora” iz Beograda na pitanja o proceduri prijavljivanja.

Ova kompanija je Direkciji uputila i molbu za produženje roka koja je, kao i sve ostale, odbijena.

Isti izvor veruje da je Grad Beograd izgubio važnu priliku da privuče više ponuda što bi konkurs učinilo konkurentnijim.

 

Samo jedna ispravna ponuda

 

Iako je 51 kompanija otkupila konkursnu dokumentaciju i pokazala ozbiljno interesovanje za posao, komisija je na dan otvaranja mogla da konstatuje da su na konkurs stigle ponude samo tri firme.

To su bile “Dialog” d.o.o. iz Beograda, “Novatronic” d.o.o. iz Novog Sada i firma “Apex Solution Technology“ iz Beograda kao predstavnik konzorcijuma srpskih i turskih firmi.

Dve od tri ponude koje su se našle pred komisijom bile su potpuno neispravne.

Firma “Dialog”, koja je takođe tražila produženje konkursnog roka, nije dostavila ni jedan obrazac već samo nekoliko osnovnih dokumenata o preduzeću.

Direktor i vlasnik “Dialoga“, Milan Crvenkov, je izjavio u telefonskom razgovoru da se ne seća detalja učešća na ovom konkursu jer je za njega bio zadužen njegov tadašnji radnik Milan Bjelanović, koji sada živi u Kanadi i nije dostupan.

“Novatronic“ je podneo otvorenu kovertu u kojoj je bio samo propagandni materijal firme.

U zapisniku o radu konkursne komisije se navodi da je Novak Krstić, većinski vlasnik i direktor “Novatronica”, izjavio da je došlo do “omaške u ekspediciji”, pa je prava prijava na konkurs završila na “drugoj adresi”.

On kaže da je njegova firma odustala od posla i pre konkursa, ali da je ipak ponudu poslao.

“Kada smo videli koliki je to obim posla i koji je to obim dokumentacije, pre samog davanja ponude mi smo odustali. Ali ako otkupite dokumentaciju, onda je red da ponudite ono što možete,“ rekao je Krstić.

Iako je gradonačelnik Dragan Đilas, gostujući u emisiji “Utisak nedelje” 5. februara ove godine, rekao da je grad izabrao najnižu ponudu na konkursu za BusPlus – sa samo jednom ispravnom ponudom, komisija nije mogla ni da bira, već je prihvatila jedinu ponudu koja je stigla bez očiglednih grešaka i propusta.

 

Bivši rivali uspostavili saradnju

 

Otprilike 18 meseci nakon što je konzorcijum okupljen oko „Apex solution technology-a“ potpisao ugovor sa Gradom, dva bivša takmaca na konkursu, konzorcijum i “Novatronic”, postali su poslovni partneri.

 

Kombinacije

  • Preduzeće „Lanus“ je osnovalo firmu „Apex solution technology“ u martu 2009. godine, tada pod nazivom „Apex Marketing“.
  • Četiri dana pre potpisivanja ugovora sa Direkcijom za javni prevoz turska kompanija „Kentkart“ je otkupila od „Lanus-a“ deset odsto vlasničkog udela u „Apex solution technology-u“.
  • U ugovoru se ne navodi cena udela.
  • U trenutku potpisivanja ugovora sa Beogradom, „Apex solution technology“ je registrovan kao konsultantska kompanija. Tek u avgustu 2011, skoro godinu dana nakon što je od grada dobila posao naplate karata u javnog prevoza, firma je delatnost promenila u „uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju“.
  • Kompanije „Apex solution technology“ i „Lanus“ nalaze se na istoj adresi u Beogradu, Knjeginje Zorke 2.
  • „Lanus“ je 2007. godine osnovala kompanija „Roaming Electronics“. Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je „Lanus“ sada većinski vlasnik samog sebe, dok ostatak vlasničkog udela poseduje firma „WP TIM Sistem“, čiji je vlasnik kompanija „Procescom“.
  • “Procescom” je vlasništvo Vojislava Krstića, Miroslava Petrovića i Aleksandra Đorđevića. Glavna delatnost „Lanusa“ je naplata dopuna za mobilnu telefoniju.

Iako je prethodno planirano da displeje za autobuska stajališta obezbedi „Kentkart“, konzorcijum je odlučio da displeje ipak kupi od kompanije “Novatronic”.
 

Dogovaranje ovog posla otvorilo je pitanje da li su neki ponuđači možda sarađivali i pre konkursa za BusPlus.

 

Upitan da li je slučajno podneo samo propagandni materijal firme umesto prave ponude, Novak Krstić iz “Novatronica“ negirao je bilo kakav prethodni dogovor sa “Apex solution technology-em”.

“Ako sugerišete da smo pružili neki oblik podrške “Lanusu” ili “Apex solution technology-u”, mi nismo ni čuli za bilo koga od njih.” on je rekao. “Ja sam samo znao za postojanje “Kentkarta”, turskog proizvođača”.

Od firme “Apex Solution Technology”, koju smo kontaktirali više puta u prethodnih nekoliko meseci u pokušaju da dobijemo intervju sa direktorom Veljkom Vlahovićem, nismo dobili nikakav odgovor.

U zajedničkom sedištu „Lanus-a“ i „Apex solution technology -a“, rečeno nam je da je za predstavljanje BusPlus sistema u medijima zadužena agencija „New media team“.

Iz agencije je odgovoreno da privatna preduzeća nemaju obavezu da odgovaraju na zahteve za intervjue i da oni ne žele da daju bilo kakve komentare.
 

 

* * * * *

Tekst je rezultat saradnje CINS-a i BIRN-a. U istraživanju i izradi teksta učestvovali su i novinari Vladimir Kostić i Slobodan Georgijev.

Tekst je nastao u okviru CINS-ovog programa „Škola istraživačkog novinarstva 2011/2012“, uz podršku „National Endowment for Democracy“ (NED)


Klikni za nastavak priče

Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite
Pogledaj povezana dokumenta:

Podrzi nas - podrzi CINS