Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) održao je juče u beogradskom Medija centru panel pod nazivom “Da li činimo dovoljno: Istraživanje pravnog procesuiranja korupcije”. Panel je bio podeljen na tri dela na kojima su učestvovali predstavnici pravosuđa, antikoruptivnih tela i funkcioneri.
U prvom delu događaja tema je bilo postavljanje advokata po službenoj dužnosti u Beogradu, o čemu je CINS nadavno objavio istraživački tekst i bazu podataka. O problemima u ovoj oblasti govorili su profesor Univerziteta Union Slobodan Kosanović, predsednik Advokatske komore Beograda Slobodan Šoškić, sekretar Višeg suda u Beogradu Dušica Ristić, sekretar beogradskog Drugog osnovnog suda Danijela Bogdanović i advokat Željko Simić.
Panelisti su uglavnom bili saglasni da postavljanje advokata po službenoj dužnosti prate ozbiljni problemi, navodeći različite uzroke za njih.
Slobodan Šoškić je rekao da je ova oblast „komercijalizovana“ i da Komora ne može sama da pronađe rešenje, nego u saradnji sa sudovima, tužilaštvima i policijom.
Željko Simić naveo je nepostajanje elektronske baze podataka o postavljanjima i isplatama advokata kao jedan od glavnih problema.
„Rukovodilac organa je dužan da prati zakonitost rada svog organa. Onaj ko kaže da nema evidenciju on tu svoju funkciju ne obavlja kako treba – ako nema bazu on faktički nema kontrolu nad postavljanjem advokata“, rekao je Simić.
Istraživanje CINS-a pokazalo je da institucije ne postavljaju advokate po predviđenom redu, a neke od njih nisu dostavile sve podatke, navodeći da nemaju adekvatnu evidenciju.
Dušica Ristić objasnila je da Viši sud ima evidenciju o postavljanjima, ali da je deo pre 2014. godine vođen ručno. Podatke o pojedinačnim isplatama advokatima po službenoj dužnosti ne mogu izdvojiti od ostalih zarada advokata. Kao problem je istakla neravnomerno postavljanje branilaca okrivljenima u tužilaštvima, pre nego što predmet dođe u sud.
Na drugoj diskusiji, posvećenoj pravnom procesuiranju korupcije, CINS je predstavio rezultate višemesečnog istraživanja koje pokazuje da tužioci i sudije trpe političke pritiske, borba protiv korupcije se uglavnom svodi na medijske najave, dok sudski procesi traju godinama.
Nalaze CINS-a komentarisali su predsednik Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije Slađanka Milošević i Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM).
Goran Ilić je rekao da su, po njegovom utisku, u procesuiranju korupcije najmanje efikasni Tužilaštvo za organizovani kriminal i Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu.
„Organi koji se suprotstavljanju korupciji i organizovanom kriminalu moraju biti posebni i po garancijama samostalnosti. Kao što je neophodno da imate specijalne metode u borbi protiv organizovanog kriminala, tako je apsolutni uslov za borbu protiv visoke korupcije da organi koji treba da joj se suprotstave ili da je sude budu apsolutno nezavisni od izvršne vlasti. Štaviše, kod nas je glavni pritisak na pravosuđe preko posebnih organa, Tužilaštva za organizovani kriminal i Posebnog odeljenja Višeg suda“, naveo je Ilić.
Prema rečima Slađanke Milošević, problem je u komunikaciji tužilaštava i policije. Kao primer je navela slučaj u kome je policiji trebalo pet godina da odgovori na zahtev tužilaštva za prikupljanje podataka. Dodala je da se u javnosti ne govori mnogo o tome kako postupci za korupciju koji „padaju“ na sudovima mnogo koštaju građane Srbije.
Milan Antonijević je rekao da je neophodno fokusirati se na rešavanje predmeta takozvane visoke korupcije. Dodao je da je problem i curenje informacija u određenim medijima.
Treći deo panela odnosio se na rad antikoruptivnih tela, probleme sa kojima se ona suočavaju i na sankcionisanje funkcionera, o čemu je CINS takođe objavio istraživanje i bazu podataka. Učesnici su bili Almira Medunjanin iz Agencije za borbu protiv korupcije, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu Milan Marinović i predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović.
Almira Medunjanin je objasnila da Agencija nije zadovoljna sprovođenjem preporuka za razrešenje funkcionera jer u velikom broju slučajeva državni organi nisu postupili po njihovim preporukama. Nisu zadovoljni ni rezultatima Prekršajnog suda, zbog značajnog broja zastarelih postupaka.
Milan Marinović istakao je da se najveći deo postupaka koji zastare odnosi na one u kojima sud nije mogao da nađe osumnjčene.
Agencija je podnosila krivičnu prijavu protiv Čedomira Jovanovića, koja je odbačena jer Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu nije moglo da dokaže njegovu nameru da je hteo da sakrije imovinu. Jovanović je imao i prekršajnu prijavu zbog neprenošenja upravljačkih prava u firmi, ali je postupak obustavljen zbog zastarelosti. Prekršajni sud je u obrazloženju naveo da su ga više puta pozivali na glavni pretres – na adresu stranke, Narodne skupštine i njegovog prebivališta – ali mu pozivi nisu mogli biti lično uručeni.
Jovanović je na panelu kritikovao antikoruptivna tela, navodeći između ostalog da se često bave proceduralnim stvarima a ne suštinom. Rekao je da onaj ko želi da ga nađe, to može učiniti bez problema.
Jučerašnji skup predstavljao je završni događaj projekta koji je podržala Ambasada Kraljevine Holandije kroz program MATRA.
Zajedno sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača preko nam je potrebna nova Agencija za borbu protiv korupcije koja će se istražiti i poreklo imovine funkcionera , zaposlenih i finansijsko poslovanje u sadašnjoj ! Postojeća nema kredibilitet i treba je rasformirati. Zašto više niko ne pominje konferenciju za štampu na kojoj je Mario Spasić obelodanio dokaze o teškim finansijskim i zloupotrebama prilikom zapošljavanja u ovom državnom organu koji treba da bude kjlučna institucija u borbi protiv korupcije.