Borba protiv korupcije istaknuta je kao jedan od glavnih prioriteta vlasti u Srbiji poslednjih godina. Konkretni podaci o učinku policije i sudstva na ovom polju javnosti su neretko predstavljeni samo u delovima i van konteksta. Na onlajn prezentacijama državnih organa podaci se mogu naći u vidu saopštenja i tabela sa statistikom, ali su one često nepotpune.
Podaci se prikupljaju po različitim metodologijama i ne postoji praksa redovnog objavljivanja, a o glavnim postignućima u borbi protiv korupcije se najčešće govori na konferencijama za medije koje vode ministri, premijer ili predsednik republike.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je 13. septembra 2017. godine pred Odborom za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije predstavio izveštaj o radu Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) za prvih šest meseci ove godine.
Stefanović je tom prilikom naveo da je policija otkrila 876 krivičnih dela “među kojima preovladavaju zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba službenog položaja, zloupotreba ovlašćenja u privredi, primanje i davanje mita, trgovina uticajem.” Dodao je da je MUP podneo 504 krivične prijave za koruptivna krivična dela, protiv 706 osoba.
Iz organizacije Transparentnost Srbija su u saopštenju dan nakon Stefanovićevog izlaganja naveli da “objavljivanje statističkih podataka o korupciji i borbi protiv korupcije može da navede na pogrešan trag, čak i kada su dostupne sve prikupljene informacije, a ne postoji želja za manipulacijom.”
Ocena Transparentnosti je da su mediji naklonjeni vlasti odabrali da u prvi plan istaknu podatke o smanjenju kriminala, koji se u odnosu na prvo polugodište 2016. odnose na manji zabeleženi broj (11,8 %) imovinskih krivičnih dela, kao i smanjenje broja krivičnih dela protiv života i tela, za 8,8%. Kada je u pitanju korupcija, nije bilo uporednih podataka sa prošlom godinom.
Transparentnost napominje da se u ovoj statistici MUP poziva i na statistiku za krivična dela koja ne pripadaju grupi koruptivnih, uključujući i ona zbog kojih je nekoliko puta menjan Krivični zakonik – upravo zato da se privredni kriminal ne bi mešao sa korupcijom (zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba ovlašćenja u privredi). Ostaje nepoznato koliko se otkrivenih krivičnih dela odnosi na pravu korupciju.
Iz Transparentnosti podsećaju da je na konferenciji održanoj 9. decembra 2016. Stefanović saopštio da je do tada u toj godini Ministarstvo podnelo krivične prijave protiv 1.056 osoba za 1.611 krivičnih dela sa elementom korupcije.
“To bi moglo da znači da je u prvoj polovini 2017. učinak u otkrivanju ovih krivičnih dela bio lošiji nego godinu dana ranije. Za razliku od ubistava i razbojništava, za koja se uglavnom brzo sazna, ali se počinioci nekada dugo traže, kod koruptivnih krivičnih dela je mnogo veći problem to što velika većina uopšte nije prijavljena, pa zato veći broj slučajeva treba smatrati uspehom a ne obrnuto”, navode iz Transparentnosti.
Prošlogodišnje istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazalo je da se borba protiv u praksi svodi na medijske najave i hapšenja pred kamerama, sa mnogo krivičnih prijava, znatno manje optužnica i još manje osuđujućih presuda. Kada i dođe do presude, obično je reč o uslovnim kaznama.
Novinari CINS-a su od policije i pravosudnih institucija u Srbiji prikupili podatke o procesuiranju deset koruptivnih dela, za period od početka 2013. do kraja 2015. godine. U te tri godine zbog ovih dela MUP-u je prijavljeno 6.179 ljudi, a po podacima tužilaštava koja su dostavila informacije, optuženo je skoro tri hiljade ljudi.
Prema odgovorima osnovnih i viših sudova, dosuđena je 1.861 kazna, pri čemu treba imati u vidu da su neke od osoba dobijale i po dve kazne, npr. uslovnu i novčanu, tako da je ukupan broj osuđenih osoba oko 1.500. Od ukupnog broja izrečenih kazni, najviše je uslovnih – 1.268.
Iz Transparentnosti napominju da su više puta do sada pokazali da postoji ozbiljan problem neuporedivosti statistika koje koriste različiti državni organi, pa čak i isti državni organi u raznim periodima.
“Još veći problem predstavlja to što ne postoji praksa policije, javnih tužilašatava i sudova da objavljuju objedinjenu statistiku ove vrste kriminala, koja bi mogla da posluži za praćenje efekata tih mera”, navodi se u saopštenju Transparentnosti.
Ostavi komentar