AktuelnoProjektiSud i tužilaštvo

Postupke razvlače sudovi, građani, veštaci i drugi, posledice trpe svi

25. maja 2012.
Srbija je na šestom mestu po broju predstavki sudu u Strazburu, a većina se odnosi na dužinu trajanja sudskih sporova od kojih neki traju i po nekoliko decenija. Radnici koji pred sudom traže zaostale plate, umesto zakonskih šest meseci, bore se nekoliko godina. Jedno od načela sudske reforme je i efikastnost, ali Društvo sudija Srbije upozorava da smanjenje broja zaposlenih i njihova nejednaka opterećenost ne vode bržem rešavanju predmeta

Srbija se po broju predstavki Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu (ESLJP) nalazi na visokom šestom mestu.


Prema podacima zastupnika Srbije pred ESLJP Slavoljuba Carića, 60 odsto tih predstavki odnosi se na povredu prava na suđenje u razumnom roku, ali je taj broj poslednjih godina u padu.

„Sudski postupci traju dugo iz subjektivnih i objektivnih razloga i Srbija nije jedina država u sistemu Saveta Evrope koja je suočena sa tim problemom. Veliki pomak učinjen je sa ustavnom žalbom. Nakon sprovedene reforme pravosuđa izmenjen je značajan broj procesnih zakona u cilju ubrzanja postupka, tako da se pozitivni rezultati mogu očekivati u budućnosti“, objašnjava Carić.


Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević kaže da se u odluci ESLJP uzimaju u obzir sve okolnosti slučaja.
 

Dragana Boljević

„Kada sud u Strazburu donese odluku da je neki građanin Srbije oštećen jer je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, to ne mora a priori da znači da je sud kriv jer je to suđenje trajalo dugo. Cene se okolnosti svakog slučaja: da li je predmet kompleksan, da li je građanin doprineo da postupak traje dugo. Trajalo je, na primer, jednu godinu, a moglo je kraće. U drugom slučaju – postupak je trajao sedam godina i sud smatra da je sudija dobro postupio. Različite su okolnosti ako je sudija imao jedan predmet ili hiljadu. Kriva je i država jer nije omogućila da sudija može da sudi na način koji je normalan“, objašnjava ona.

 

Ročište nije održano deset godina


Vidoju Jankoviću iz sela Kotraža kod Čačka otac je prepisao imanje, ali je na kraju slučaj završio na sudu gde se oko nasledstva sporio sa rođenim bratom. Epilog je dočekao nakon 33 godine. Sad ima 81. Spor je izgubio, a sa bratom više ne komunicira.

„Šta da vam pričam… Boga pitaj šta su radili. Jedno pričaš, a sud radi drugo. Nemamo mi sud. Sud je kvaran. I sud, i advokati…“

Sve je počelo 1978. godine. Imao je ukupno 59 ročišta, a jednom se desilo da za 10 godina nije bilo ročišta. Promenio je nekoliko sudija.

„Bio je neki lažni dokument koji su priložili pre 26 godina. To su nekako provukli i sud ga je prihvatio. Ja sam se žalio, ali je sud doneo odluku da žalba nije blagovremena i ja sam izgubio“, kaže Vidoje.

Zbog maratonskog suđenja Vidoje je od države dobio odštetu od 400 hiljada dinara. Nije zadovoljan odštetom jer ga je, kako kaže, ceo slučaj koštao duplo više.

 

Umesto šest meseci po zakonu, radni spor traje šest godina


U martu ove godine ponovo su protestovali radnici privrednog društva Termoelektrane i kopovi „Kostolac“. Njih 200 okupilo se ispred Osnovnog suda u Požarevcu tražeći da im se isplate zarade.

Nezadovoljnih radnika je više od 1300. Protestovali su jer im radni spor traje šest godina, a ne šest meseci kako je to Zakonom o radu definisano.

Radni spor imaju i Misirka Despotov iz Zrenjanina i njene kolege, radnici Industrije mesa „Bek“ u Zrenjaninu. Sudu su se obratili 2000. godine kada je oko hiljadu radnika tužilo preduzeće, a slučaj još nije rešen.

„Koliko treba da nam isplate? Kad se uračunaju kamate – to je veliki novac. Ja sam zbog ovoga već pobesnela. Otišla sam pre neki dan kod advokata. Rekla sam mu da sam ja 20 godina držala nož u rukama i da ću nekog odrobijati“, kaže Misirka.

Ovo nije jedini proces koji njena podorica ima pred sudom. Njen suprug ima spor oko deobe imovine, kuće u kojoj su stanovali on i njegova bivša supruga.

„Sve je počelo pre 18 godina. Ročišta nisu bila toliko ni česta, njima se nešto nije ni žurilo. I onda se to tako teglilo, ko je kriv, ko je prav…“

 

Sve završavaju za 30 dana


Sem sudu, nezadovljni radnici mogu da se obrate i Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova (RAMRRS). U Agenciji kažu da su njihove osnovne prednosti ušteda vremena i novca jer je spor pred Agencijom besplatan i rešava se za najduže 30 dana, kako je to određeno Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova.

Direktor Agencije Dejan Kostić tvrdi da se sve zakonske odredbe pred Agencijom poštuju.

Dejan Kostić



„U roku od 30 dana donosi se odluka, a postupak se smatra pravosnažnim i on više ne može biti predmet sudskog razmatranja“, kaže on.

U zavisnosti od toga da li je reč o individualnom ili kolektivnom sporu, Agencija angažuje miritelja, odnosno arbitra koji u roku od tri dana zakazuje raspravu. Sastanci sa strankama se u 99 posto slučajeva obavljaju u prostorijama samog preduzeća, što dodatno ubrzava ceo proces i najčešće se završavaju u toku jednog dana. Za razliku od toga, zakazivanje saslušanja pred sudom nekad se odlaže i sledeće organizuje za dva meseca, čime se proces odugovlači.

„Sudski postupak ne može trajati duže od šest meseci, pa to u praksi baš i nije tako. Rok od 30 dana koji je propisan našim zakonom se poštuje. Oko 4000 rešenih sporova od osnivanja Agencije su dokaz da se to može uspešno završiti“, kaže direktor RAMRRS.

U Agenciji kažu da za ovih šest godina postojanja, kada je reč o kolektivnim sporovima, ne postoji iole veće preduzeće u Srbiji koje nije bilo deo postupka pred Agencijom, a među njima su JAT, PTT, „Knjaz Miloš“, „Kolubara“ i drugi.

 

Svetlana Ražnatović godinama izbegavala suđenja


Vojislav Đurković iz Bijeljine, bivši major Srpske dobrovoljačke garde, tužio je Svetlanu Cecu Ražnatović jer mu nije vraćen novac koji je 1995. godine pozajmio njenom suprugu Arkanu, vođi garde. Tada mu je obećano da će mu novac biti vraćen od prodaje fudbalera FK „Obilić“. Tužbu je podneo 2000. i zahtevao da mu se vrati ukupno 116.000 evra.
Svetlana Ražnatović
 

Svetlana Ražnatović

Nakon što je sud bezuspešno pokušavao da Ražnatovićevoj uruči poziv, doneta je presuda bez njenog prisustva, a ona je 2001. godine kada je, kako je tvrdila, prvi put saznala za tužbu, zahtevala da se slučaj vrati u pređašnje stanje.

Doneta je nova presuda 2003. koju je tadašnji Okružni sud u Beogradu vratio na ponovno suđenje jer „nije dokazan status pevačice u postupku kao zajmoprimca“.

Ponovno suđenje počelo je u junu 2004. i novom presudom od januara 2009. naloženo tuženoj da isplati novac. U toku ovog suđenja održano je 14 ročišta. Iako je sud pozivao tuženu u šest ročišta, ona se ni jednom nije odazvala pozivu na saslušanje što je opisano u obrazloženju presude. Razlozi za odlaganje ročišta u ovom predmetu su bili različiti. Nepojavljivanje tužene, sprečenost sudije, evakuacija zgrade, a u jednom slučaju razlog nije bio ni naveden.

Ražnatovićeva je na ceo slučaj izjavila reviziju koju je Vrhovni sud prihvatio 16. novebra 2011, a predmet prosleđen Prvom osnovnom sudu u Beogradu.

Ustavni sud je usvojio žalbu Đurkovića i nakon analize predmeta zaključio da ceo proces od trenutka podnošenja ustavne žalbe traje devet i po godina i da još nije okončan. U odluci Ustavnog suda određuje se Vrhovnom kasacionom sudu, pred kojim se predmet zbog izjavljene revizije nalazi, da preduzme sve mere kako bi se slučaj okončao u što kraćem roku. Odlukom je utvrđeno i pravo podnosioca žalbe na naknadu nematerijalne štete.

„Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo dugom trajanju postupka.

Predmet spora je od nesumnjivog značaja za podnosioca ustavne žalbe, s obzirom da je podnosilac podneo tužbu sudu nakon što tužena nije pokazala nameru da vrati novac koji joj je podnosilac pozajmio još 27. maja 1995. godine, sa izgovorom da nema novca“, obrazložio je Ustavni sud u odluci donetoj 24. novembra 2011.

 

Dugo se čeka na sudske odluke

 

Iz Osnovnog suda u Novom Sadu kažu da dužina trajanja parničnog postupka „zavisi od njegove složenosti i od procesne discipline stranaka. Postoje postupci koji se ne završe u razumnom roku na šta isključivo utiče složenost istih kao što su utvrđenja prava svojine, podela bračne sutekovine i slično“. Najstariji predmet ovog suda datira iz 1984, a predmet spora je utvrđivanje bračne (vanbračne) sutekovine.

Gordana Vuković, portparolka Prvog osnovnog suda u Beogradu kaže da se većina predmeta reši u razumnom roku.

„Ima predmeta koji se jako brzo rešavaju kao što su razvodi brakova i završavaju se nakon samo nekoliko ročišta. Većina parnica se okonča za 2-3 godine, ali ima i onih sporova koji mogu duže da traju – predmeti bračne tekovine ili utvrđivanje svojine. Takve parnice mogu duže da traju jer ima mnogo svedoka i dešava se da stranke dovedu nove svedoke, svoje rođake, pa se ispostavi da oni nisu hteli da učestvuju i ne žele da svedoče. Jednom se desilo da se svedok pojavi i kaže: “Nemojte mene više da zovete, ja neću“. Nekada je problem da se izvede veštačenje jer ne može odmah da se nađe veštak. Ili se nađe, pa on posle vrati predmet jer je prezauzet. Takve i slične stvari se dešavaju, ali su to sve predmeti u kojima postoji neko zatečeno stanje i u kojima su već tri sudije sudile pre postupajućeg sudije“, objašnjava Gordana Vuković.

Snežana Bjelogrlić je sudija Osnovnog suda u Požegi, suda čiji je najstariji nerešeni predmet star nepunih 27 godina. Ona smatra da je dužina trajanja rešavanja predmeta nepromenjena.
Snežana Bjelogrlić

„Imate sud u Kosjeriću koji ukupno ima stotinak predmeta. Da tamo sedi dvoje, troje ljudi, oni bi za 3-4 meseca rešili sav priliv predmeta. Ovako, ja kad zadužim predmet iz Kosjerića, za 3-4 meseca ne mogu ni prvo ročište da zakažem“.

Kritikujući način na koji se sprovodi reforma pravosuđa, Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević takođe smatra da se brzina kojom se rešavaju sudski predmeti nije povećala.

„Pokušaj uvođenja tzv. efikasnosti nije mnogo doprineo da se u pravosudnom sistemu ubrzaju postupci ili da se smanji opterećenost sudova i sudija da bi mogli brže da rešavaju postupke“.

Ona takođe upozorava da je Ministarstvo pravde uvelo mere koje nisu doprinele tim ciljevima, već da je samo na papiru prikazano pozitivno stanje u kojem se sa manjim brojem zaposlenih rešava veliki broj predmeta.

„Broj tužilaca, sudija i zaposlenih je smanjen za četiri hiljade. To je prvo što su uradili kada su krenuli u reformu, i taj broj se održava na veštačkom nivou jer se ljudi angažuju i po ugovoru o delu. Broj zaposlenih je smanjen, a broj predmeta je pokazao tendenciju rasta“, kaže Dragana Boljević.

 

Problem starih nerešenih predmeta


Sudovi u Srbiji su rešili veći broj predmeta od onog koji je primljien – zaključak je Izveštaja o radu sudova za 2011. godinu koji je nedavno predstavio Vrhovni kasacioni sud. U njemu se takođe navodi da je rešenih predemta oko 44 odsto od ukupnog broja, što pokazuje da u sudovima postoji veliki broj predmeta koji je prenet kao nerešen iz prethodnih godina.
 

Kako stoji u Izveštaju, Prvi osnovni sud u Beogradu je, prema ukupnom broju predmeta u radu po svim materijama, najopterećeniji. Portparolka tog suda Gordana Vuković kaže da oni imaju veliki broj starih predmeta.

„Od kad je formiran Prvi osnovni sud – preuzet je ogroman broj predmeta svih sudova. Od toga je jako veliki broj starih predmeta i to je nasleđeno stanje. Zato imamo prioritet da rešavamo najstarije predmete. Jer, kad preuzimate predmet u kojem su sudili dvoje, troje sudija i svako vodio postupak na svoj način, to nije tako jednostavno i sudijski zadatak je u tom smislu jako težak. S druge strane, cilj i prioritet je da se najpre rešimo tih predmeta da bismo mogli rasterećenije da krenemo sa drugim predmetima“, smatra Gordana Vuković.

 

Neravnomerna opterećenost sudova


Pojedine sudije ukazuju na problem neravnomerne opterećenosti suda i sudija zbog čega se predmeti u nekim sudovima nagomilavaju i onaj ko ima mnogo više predmeta teže zakazuje suđenja. Tako je i u veću Snežane Bjelogrlić u Osnovnom sudu u Požegi.

„Problematika je što uopšte nismo ravnomerno opterećeni, kako sudovi opšte tako ni sudovi posebne nadležnosti. Imate prvostepene sudove koji su jako opterećeni, a sa druge strane imate Viši sud koji uopšte nije opterećen.“

Bjelogrlić kaže da je problem nastao i zbog izmene zakona kojom su i žalbe na rešenja u izvršnom postupku prebačene u nadležnost prvostepenih sudova. Ona je predsednik i dvoje njenih kolega su članovi izvršnog veća suda u Ivanjici koje odlučuje o prigovoru na rešenje u izvršnom postupku.

„Stranke se jako bune što u izvršnom postupku ponovo vide naša imena. Na primer, ja sam u nekom u prvostepenom postupku odbila tužbeni zahtev pa se tom tuženom to ne sviđa. Sad, kad on prigovara u izvršnom postupku, opet sam ja predsednik veća i sad on čovek misli da ja imam nešto lično protiv njega. Nije normalno da prvostepene parnične sudije u izvršnom postupku odlučuju o pravnim lekovima stranaka“, kaže ona.

Autor:

Ostavi komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o

Tagovi

Povezano

Send this to a friend