Nakon što je pandemija virusa korone odložila parlamentarne izbore za gotovo dva meseca, političari koji nisu u bojkotu su se 11. maja zvanično vratili svojim predizbornim kampanjama.
U nešto više od mesec dana građanima Srbije moraju da predstave svoje političke i ekonomske programe, plan za odnose sa Evropskom unijom, Rusijom i rešenje za status Kosova, kao i zašto baš oni zaslužuju da im glasači poklone poverenje.
Ipak, i pored razlika u politici, u jednom su jedinstveni – na deset izbornih lista koje su proglašene do 25. maja nalazi se bar po jedan političar koji je prekršio Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Ovaj zakon od 2012. do 2020. godine nije poštovalo najmanje 87 kandidata za Narodnu skupštinu, pokazuje analiza Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
Dok su bili na funkcijama poslanika, ministara, gradonačelnika, direktora javnih preduzeća i slično, oni su bili u sukobu interesa, zapošljavali su članove svoje porodice, nisu prijavljivali imovinu i prihode na vreme ili su davali netačne podatke o istoj. Neki su ostajali u svojim privatnim firmama i nakon što su postali javni funkcioneri. Za kršenje Zakona, Agencija je donosila mere upozorenja, javnog objavljivanja odluke o povredi zakona i preporuke za razrešenje. U težim slučajevima je podnosila prekršajne i krivične prijave.
Po broju postupaka koje je Agencija označila kao kršenje Zakona prednjače kandidati vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) sa 32 postupka protiv 29 osobe, od kojih su se protiv troje vodila po dva postupka.
(kliknite na grafiku za više podataka)
Milan Krkobabić, ministar bez portfelja i lider Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) danas se nalazi na izbornoj listi SNS-a. Smenu sa ministarskog mesta Agencija je tražila krajem 2019. jer je Krkobabić učestvovao u imenovanju svog sina za direktora javnog preduzeća Stara planina. U toku je žalba na tu odluku. Inače, za isti prekršaj je SNS-ov predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović 2017. dobio samo meru upozorenja, o čemu je CINS pisao.
Narodna poslanica SNS-a Dubravka Filipovski kasnila je sa dostavljanjem izveštaja o imovini dok je još bila član Nove Srbije Velimira Ilića, zbog čega joj je 2013. izrečena mera upozorenja, a u prekršajnom postupku i opomena. Drugi postupak i još jednu meru upozorenja Filipovski je imala već naredne godine, jer Agenciju nije obavestila o promenama u imovini. Ona je stranku promenila 2017. godine, nakon što je Nova Srbija izašla iz vladajuće koalicije.
Filipovski ne poriče da je bilo propusta. Za CINS kaže da je 2010. kao pomoćnica predsednika Opštine Voždovac sve podnela Agenciji, ali da nije znala da treba opet nakon promene funkcije. Ona predlaže i rešenje problema:
„Ovaj budući, 12. saziv će imati jako mnogo novih narodnih poslanika, mislim da pravna služba Narodne skupštine treba da upozori nove narodne poslanike i da se oni sami informišu da ne bi kasnili“.
Njene stranačke kolege takođe su kršile zakon pa su u prijavi prihoda i imovine kasnili ministar poljoprivrede i nosilac ovogodišnje liste SNS-a Branislav Nedimović, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, kao i nekadašnji ministar kulture Ivan Tasovac, sada kandidat na listi SNS-a. Poslanik Aleksandar Martinović nije obavestio Agenciju da je promenio funkciju, dok je Veroljub Arsić dobio javnu opomenu jer je i kao narodni poslanik ostao direktor u svojoj firmi za prodaju mesa u Požarevcu.
Srpska radikalna stranka (SRS) na listi ima tri kandidata koja su kršila zakon. Na 97. mestu liste nalazi se Zoran Milivojević, direktor Doma zdravlja Ćićevac, čiju smenu je 2013. Agencija uzalud tražila nakon što je, tri godine ranije, u DZ zaposlio oba sina, što je sukob interesa.
U razgovoru sa novinarkom CINS-a Milivojević je tvrdio da Agencija laže, ali i pretio da će novinarka „odgovarati“ zbog svoje priče.
„Gde ste to našli, mila majka? Kako vas nije sramota? Kako vas nije sramota, neko vas je poslao da me provocirate. (…) Ja ću sad da zovem Šešelja, ja sam u glavnom odboru SRS-a i reći ću ko ste i šta ste i šta pravite od mene“, dodao je Milivojević.
Socijalistička partija Srbije (SPS) i Jedinstvena Srbija (JS) zajedno su predložili 25 kandidata za koje je utvrđeno da su kršili zakon kroz 31 postupak. Najviše puta zakon je prekršila narodna poslanica SPS-a Snežana Paunović iz Peći. Ona je dva puta kasnila sa prijavom imovine i prihoda, a 2016. je na mesto direktorke Apotekarske ustanove Peć dodala rad u Skupštini, iako Agencija prethodno nije proverila da li postoji sukob interesa.
Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da je važno da javnost zna ko su ljudi na listama za koje glasaju i kakvi su prekršaji u pitanju:
„Mi smo ranije imali slučajeve da ljudi koji su kažnjavani zbog sukoba interesa, zbog nekih drugih kršenja Zakona o Agenciji budu birani i za gradonačelnike i da njihove liste jako dobro prolaze na lokalu, gde se prepoznaje kakve ko probleme vuče za sobom po pitanju kršenja propisa. Nažalost, izgleda da je ono što važi na lokalu: ‘ne postoji ništa što 200 ili 300m asfalta ne može da ispravi’, tako i na republičkom nivou – ne postoji ništa što ne može da pokrije nosilac liste ili predsednik partije.“
Zakon su kršili i predstavnici opozicionih lista: osam kandidata sa liste Ujedinjena demokratska Srbija (UDS) kasnilo je sa prijavom imovine i prihoda, to jest, u jednom slučaju, nije prijavljen sukob interesa.
Pored toga, postupci su vođeni i protiv kandidata sa liste „Aleksandar Šapić – pobeda za Srbiju“ koju predvodi predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić i „METLA 2020“ na čijem je čelu predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Miloš Jovanović. Protiv nosilaca ovih lista Agencija je takođe preduzela mere – Jovanović je upozoren 2014. jer je kasnio da podnese izveštaj o imovini, a pokrenut je i prekršajni postupak koji je rezultirao opomenom.
Ovo nisu svi kandidati koji su kršili zakon
CINS je analizirao dokumentaciju o postupcima koje je Agencija vodila od 2010. do 2018. godine, kao i javne opomene i preporuke za razrešenje 2010-2020. dostupne na sajtu Agencije. Agencija nam do objave teksta nije dostavila podatke o izrečenim merama upozorenja i prekršajnim prijavama u periodu od 2018. do maja 2020.
Pored toga, podatke smo dobili i od Prekršajnih sudova u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, koji su pokretali postupke protiv većine kandidata.
Agencija je 2016. od Poreske uprave tražila da ispita da li je Šapić pokušao da utaji porez jer nije objasnio zašto nije prijavio ličnu ušteđevinu i kako je stekao objekte na Savskom vencu čija vrednost prevazilazi 35 miliona dinara. Poreska uprava se obratila Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu koje je zaključilo da nema elemenata krivičnog dela jer je Poreska bila obaveštena o nekretninama na vreme.
Najmanje prekršaja bilo je na listi koju predvodi Muamer Zukorlić: meru upozorenja dobio je Fahrudin Alagić, član opštinskog veća i predsednik odbora Stranke pravde i pomirenja u Priboju. On je kasnio sa izveštajem o imovini i prihodima.
Najveći broj kandidata koji su kršili Zakon o Agenciji zaposleno je u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu.
Novinarka CINS-a je kontaktirala sve stranke čiji su kandidati kršili Zakon o Agenciji, ali su odgovore poslali samo iz dve.
Nakon što su pitali ko je kršio zakon, iz Pokreta obnove Kraljevine Srbije su zaključili da je njihova lista „čista kao suza“:
„Od ukupno 250 kandidata za poslanike, 4 je rešenjem Agencije samo opomenuto, a jedan kažnjen novčanom kaznom što nije na vreme podneo izveštaj o imovini, nego je to naknadno učinio. Ne radi se ozbiljnijim propustima koji bi ih onemogućili da budu na listi kandidata. Naša lista kandidata je čista kao suza“.
Miloš Jovanović, nosilac liste METLA 2020, kaže da je svoj prekršaj iz 2014. regulisao čim je dobio opomenu Agencije, ali da za postupke protiv druga dva kandidata nije znao. Ipak, on veruje da su u pitanju nenamerni, „minorni“ prekršaji:
„Tu nemate nikog osuđenog, nema kriminalaca“.
Zadovoljni upozorenjem
Protiv 93 kandidata za poslanike vođeno je 109 postupaka, nakon čega je utvrđeno da je 87 osoba prekršilo zakon u 100 slučajeva. Od toga je većina, odnosno 79, završeno merom upozorenja. CINS je i ranije pisao da je Agencija sklona izricanju ove najblaže mere.
Agencija je pokrenula krivičnu prijavu samo protiv dve od 93 osobe. Direktora Javnog preduzeća Srbijagas i potpredsednika SPS-a Dušana Bajatovića 2013. je optužila da je namerno prikrio svoju imovinu. Bajatović se nagodio sa tužilaštvom i uplatio 200.000 dinara u humanitarne svrhe, nakon čega je prijava odbačena. Godinu dana kasnije, Bajatović je svojoj stranci donirao 1,5 miliona dinara. Koliko su stranke dobijale od građana Srbije, uključujući funkcionere, pročitajte OVDE.
Iz istog razloga Agencija je 2015. gonila i nekadašnjeg gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića. Agencija je isprva mislila da je Stevanović kasnio sa dostavljanjem izveštaja o imovini, ali je kasnije podnela krivičnu prijavu zbog sumnje da je Stevanović namerno sakrio podatke. Prijava je odbačena tri godine kasnije, a Stevanović je danas kandidat za poslanika na listi koju predvodi predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović.
Prekršajna prijava podneta je u 36 slučajeva, a, prema analizi CINS-a, najčešći ishodi bile su novčane kazne u rasponu od 20.000 do 50.000 dinara. Osam postupaka je zastarelo, između ostalog protiv Dragana Šormaza i Marka Đurića iz SNS-a.
Realizovano u sklopu:
Ostavi komentar