Na proizvodnju u novovaroškoj Plastici nije uticala pandemija korone niti vanredno stanje. Radnici i dalje na posao idu u četiri smene, a radno vreme im je osam sati. Burad, kanisteri i kante koje prave i dalje se prodaju, pre svega kupcima iz poljoprivredne oblasti, jer je u toku sezona setve. Međutim, plate u Plastici su ipak smanjene – i to drastično.
U sredu, 15. aprila, na račune radnika trebalo je da legne prvi deo martovske zarade. Uplata je stigla, ali ne u iznosu koji su radnici zaradili. Tako je, na primer, pojedinim radnicima na račun leglo oko dve hiljade dinara. Neki radnici su dobili četiri, a neki sedam hiljada dinara, zavisno od visine plate u normalnim okolnostima. Po svemu sudeći, to je sve što će oni primiti u aprilu.
Informacije koje su stigle od radnika potvrdio je za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) jedan od vlasnika i direktor Plastike Dragan Golubović.
Suvlasnice Plastike su Draganova supruga, Sabira Golubović, i Sakiba Varagić, odbornica Srpske napredne stranke u Opštini Nova Varoš.
Kao jedan od razloga za smanjenje plate, Dragan Golubović navodi to što firma nije uspela da naplati prodatu robu pa novca nema dovoljno. Međutim, drugi razlog leži u navodnom gubitku prava na pomoć države za ublažavanje posledica krize ukoliko isplate cele plate.
Naime, prema Uredbi Vlade Srbije koja predviđa ekonomske mere za pomoć privrednim subjektima usled krize izazvane pandemijom virusa korona, država će firmama, pod određenim uslovima, isplaćivati iznos od tri minimalne prosečne zarade za svakog zaposlenog. Ovu uredbu su u pravnoj službi Plastike, objašnjava Golubović, shvatili tako da ukoliko bi radnicima isplatili plate u punom iznosu, firma ne bi ostvarila pravo na direktna davanja države. Zbog toga su se odlučili da radnicima isplate samo razliku između pune plate i minimalca, a 10. maja, kada dobiju novac od države, isplatiće i ostatak.
„Mi smo tako protumačili, verujem da su i svi ostali. Baš smo se potrudili da shvatimo i mislim da nismo pogrešili. Jedino je greška što su ti ljudi stvarno u problemu“, dodaje Golubović.
Uz komentar da je uredba konfuzna, Golubović dodaje da bi najbolje bilo „da je država rekla isplatite nekako (plate), kako možete, pa ćemo mi refundirati”.
Oko tumačenja Uredbe, dodaje, posavetovao se i sa Privrednom komorom Srbije (PKS).
CINS je pokušao da dođe do komentara na ovakvo tumačenje Uredbe u Ministarstvu finansija i PKS, ali do objave teksta odgovor nije stigao.
Naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo Mario Reljanović za CINS objašnjava da ovakvo shvatanje Uredbe nema nikakvog osnova. Odredba na koju se poslodavci pozivaju pri takvom tumačenju kaže da privredni subjekti otvaraju poseban račun na koji im država uplaćuje novac, te da će, ukoliko ne prenesu taj novac na tekuće račune radnika do dana gašenja računa, banka sredstva vratiti Ministarstvu finansija – Upravi za trezor.
„To znači da poslodavac koji dobije sredstva za zarade mora da iskoristi ta sredstva za isplatu zarade. To ne znači da treba tada da isplati zarade za mart, april i maj nego da ih iskoristi za isplatu tekućih, odnosno dospelih, a neisplaćenih zarada. Poenta te odredbe jeste da se sredstva ne troše nenamenski, da ona zaista odu za namenu za koju su predviđena”, ocenjuje Reljanović.
U međuvremenu, direktor Plastike je zaposlenima ponudio pozajmicu.
„Radnicima smo rekli da možemo da im pomognemo nekom pozajmicom ako bude nekom baš zaškripalo. I mi smo se čudili kako je uredba takva, pravo da vam kažem. Ništa nismo oštetili, niti smo te pare uzeli nama“, kaže on.
Kada su firme u teškoj situaciji i nemaju novca da isplate plate, poslodavci moraju uz obračun zarade radnicima dostaviti i obrazloženje, kako bi oni znali zašto nisu dobili svoje zarade, smatra Reljanović. Tumačenje čelnika novovaroške Plastike ocenjuje kao besmisleno i dodaje:
„Ovde nije suspendovan Zakon o radu da bi neko dobio pomoć, baš naprotiv. On (poslodavac) mora da poštuje Zakon o radu i da isplaćuje zaradu svakog meseca, inače će doći u situaciju da kasni non-stop sa zaradama mesec dana i u jednom mesecu će ili morati da isplati dve zarade, što će mu opet biti finansijski teret, ili će non-stop biti u prekršaju”.
Ekonomista Milan Kovačević za CINS kaže da je ova Uredba, kao i brojni propisi u Srbiji, neprecizno napisana.
Iako je jasno da su ukupne mere pomoći ekonomskim subjektima bile potrebne, Kovačević kaže da ima utisak da se nije razmišljalo kako će se ostvariti ono što je obećano.
Uredba Vlade je stupila na snagu 10. aprila i prijavljivanje preduzetnika za subvencije već je počelo. Dva su preduslova da privredni subjekti dobiju pomoć države za oporavak od krize – da od 15. marta, kada je proglašeno vanredno stanje, nisu smanjili broj zaposlenih za više od 10%, kao i da nisu prekinuli proizvodnju pre tog datuma.
Ministarstvo finansija saopštilo je 13. aprila da se za manje od 24 sata za pomoć prijavilo 15.000 privrednika. Prve isplate direktne pomoći u visini minimalca planirane su za maj, dok će druge dve biti isplaćene u junu i julu.
„Svim preduzetnicima, paušalcima, malim preduzećima, država će uplatiti tri minimalne zarade za svakog zaposlenog. Dakle, tim preduzećima će država dati nešto više od 90.000 dinara direktno na račun“, najavio je ministar finansija Siniša Mali.
O teškom položaju radnika u proteklih mesec dana CINS je pisao i ranije. Priče radnica koje su u vreme pandemije korone ostale bez posla možete pročitati ovde.
„Mario Reljanović za CINS objašnjava da ovakvo shvatanje Uredbe….“
Čim uredba mora da se „shvata“ govori koliko je jaka uredba. Ovako je većina poslodavaca ptotmačilo uredbu jer je tako sigurnije, da posle ne bude kasno.