Advokatska komora Beograda (AKB) podigla je optužnice protiv četvoro advokata i suspendovala ih zbog toga što su tokom štrajka nastavili da obavljaju svoj posao. Rad je privremeno bio zabranjen: Gordani Babić, Svetozaru Vujačiću, Dragiši Vukašinoviću i Vuku Rankoviću.
„To su četiri osobe koje su se najviše isprljale jer su brutalno i bezobrazno i medijski bili protiv odluka komore. I zastupali su okrivljene u ogromnom broju predmeta“, kaže Đorđe Simić, zamenik disciplinskog tužioca beogradske komore.
Međutim, advokati su se žalili i Upravni sud je u kratkom roku poništio zabrane rada do okončanja disciplinskog postupka protiv njih.
Odlukom Advokatske komore Srbije (AKS), Vuku Rankoviću je privremena zabrana bavljenja advokaturom postala i pravosnažna ali on je ipak u trenutku pisanja ovog teksta radio. Kaže da je pokrenuo upravni spor protiv AKS i da je tražio da mu do okončanja spora omoguće da radi.
Prema odluci AKB o štrajku, koji traje više od tri meseca, advokatima je zabranjeno da zastupaju klijente na sudu, uključujući i odbrane po službenoj dužnosti – kada osumnjičenom za teško krivično delo, koji nema svog advokata, pravosudne institucije postavljaju branioca.
Time su država i pravosuđe dovedeni u problem pošto se bez prisustva advokata ne može odrediti pritvor. U praksi, to znači da je bez advokata nemoguće zadržati ni osumnjičene za najteža krivična dela. Takva situacija je izbegnuta jer su neki od advokata pristali da rade.
„Taj segment funkcionisanja javnog poretka mora da postoji“, kaže Dragiša Vukašinović, jedan od advokata koji su nastavili sa radom i dodaje: „Podržavam zahteve štrajka, apsolutno. Ali ne podržavam štrajk u tako velikom obimu“.
Novinari CINS-a su utvrdili da su neki od advokata zastupali klijente i izvan područja matične komore, što u zastupanju po službenoj dužnosti zakon ne dozvoljava. Pojedini advokati uopšte se ne nalaze na listama branilaca po službenoj dužnosti pa samim tim ne bi ni smeli da zastupaju u tim predmetima.
CINS je naišao i na slučaj da je advokat postavljen po službenoj dužnosti iako je osumnjičeni imao svog izabranog branioca, što nije u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku.
Božidar Banović, vanredni profesor na Pravnom fakultetu u Kragujevcu i Fakultetu bezbednosti u Beogradu, kaže da je pitanje da li će se posle štrajka ovakva postavljanja čak i najširim tumačenjem proceniti kao dozvoljena.
“To je zadovoljavanje forme, ali bez suštine”, objašnjava Banović. „Neki su pušteni na slobodu i nije im određivan pritvor upravo zato što su se pozivali na izabranog advokata. Drugi sudovi su tumačili to ako tvoj izabrani neće, onda mi imamo obavezu da ti ga postavimo po službenoj dužnosti.”
Različita pravila štrajka
Advokatska komora Beograda proglasila je štrajk 10. septembra, a Advokatska komora Srbije im se pridružila sedam dana kasnije. Štrajk je počeo jer su advokati od Ministarstva pravde tražili izmene Zakona o javnom beležništvu navodeći da će javni beležnici – notari preuzeti njihove poslove i ovlašćenja. Advokati su takođe tražili i da porez plaćaju na osnovu prihoda koje ostvare, a zahtevaju i smenu ministra pravde Nikole Selakovića.
Tokom više od tri meseca štrajka Ministarstvo nije značajnije popuštalo zahtevima advokata a oni nisu odustajali od njih. Iako je ministar Selaković prošle nedelje izjavio da su uspeli da približe stavove, do trenutka pisanja ovog teksta, dogovor nije postignut.
Osim što advokatske komore nisu pokrenule štrajk u isto vreme, nisu se poklapale ni u uslovima štrajka, pa je tako AKS naložila potpunu obustavu rada, dok je AKB dozvolila advokatima da sudovima prilažu sve podneske (predlozi, zahtevi, tužbe, žalbe,…).
Đorđe Simić, zamenik tužioca beogradske komore, kaže da postoji još nekoliko desetina prijava zbog rada tokom štrajka koje su u fazi razmatranja. Dodaje, međutim, da se one uglavnom odnose na podneske, a ne na zastupanja pred sudom i da je tu problem upravo u različitom tumačenju odluka dve komore.
Iako je Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije, novinarima CINS-a rekao da su se komore dogovorile da se poštuje odluka AKS-a, predsednik AKB Slobodan Šoškić kaže da će oni nastaviti po svome.
Slobodan Šoškić, predsednik Advokatske komore Beograda (foto: akb.org.rs)
Prema rečima Božidara Banovića, profesora prava, ima još advokata koji rade tajno: „Napiše podnesak, stranka potpiše i odnese, kao da je sama pisala. To se masovno radi“.
Iako je jedna od mogućnosti da advokati koji su prekršili štrajk budu isključeni iz komore i tako im se onemogući rad, Banović kaže da nije siguran da će to proći: „Zakon jeste uveo da oni moraju da budu učlanjeni u advokatsku komoru (…) ali pravo na rad je takođe ustavno pravo“.
„Meni to pravo ne može niko oduzeti, pa ni AKB“, kaže Svetozar Vujačić koji je u prošlosti u karijeri zastupao i visoke funkcionere poput Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića, Zorana Lilića i dr. Kako kaže, tokom štrajka je dobijao pozive iz Višeg javnog tužilaštva i morao je postupati po rešenju tužioca koji ga je postavio jer, kako navodi, rešenje je izvršno i protiv njega nije dozvoljena žalba.
Drugi advokati sa kojima su novinari CINS-a razgovarali, a koji učestvuju u štrajku, kažu da su i oni postavljani po službenoj dužnosti ali da se zbog štrajka nisu pojavljivali pred sudom.
Vukašinović i njegov pastorak Ranković kažu da neće odustati čak i ako im zabrane da se bave advokaturom i da će ići do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
„Kako branim druge, braniću i sebe“, kaže Gordana Babić i dodaje da ne podržava štrajk zato što niko nije dao studiju izvodljivosti o razlozima štrajka: „A ja sad treba da ne radim. Ja sam mali profesionalac koji živi od toga“.
Vujačić kaže da iz solidarnosti prema kolegama od početka štrajka nije radio kao izabrani advokat. Vukašinović navodi da kao izabrani branilac učestvuje samo u pritvorskim predmetima za izvršenja teških krivičnih dela. Osim u Beogradu, išao je u Kikindu, Zrenjanin, Vrbas i Novi Sad.
Ranković je takođe branio i klijente izvan Beograda, a prema vlastitom priznanju, tokom tri meseca štrajka imao je oko 120 pritvorskih predmeta: „Gde god sam mogao ja sam se odazivao i postupao. Bilo je dana da radim po 12 do 14 sati. Odem u 9 ujutro a dođem kući u 11 uveče“.
Ranković je položio ispit za notara, a njegova majka Milena je zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Njegova supruga Isidora je sudski izvršitelj kome je dodeljen veliki broj predmeta Elektrodistribucije Beograd – više od trećine od 39.387 predmeta, za šta je dobila avans od 52,6 miliona dinara, kako je otkrio B92. Advokati koji podržavaju štrajk sve su ovo navodili kao razloge zbog kojih je počeo da radi uprkos štrajku.
Ranković kaže da porodica nema veze sa njegovom odlukom da radi tokom štrajka već to što je želeo da omogući ostvarivanje pritvora i što ne podržava ljude koji vode advokatske komore:
„Apsolutno nikakve ni interese ni dilove nemam, a želim maksimalno da pomognem Vladi, Ministarstvu pravde, građanima i pritvorenicima.“
On objašnjava da nije radio prve dve nedelje štrajka, ali je počeo kada je to po njemu izgubilo smisao i kada su se počeli postavljati novi zahtevi. Kaže da je položio ispit za notara ali da ga ipak nisu izabrali.
Zahtevi advokata sa internet stranice protestadvokata.org
Ranković i Vukašinović su novinarima CINS-a rekli da imaju saznanja kako je AKB nekim advokatima ipak izdavala neku vrstu dozvola za rad. Iako je predsednik komore Šoškić za CINS rekao da to nisu činili i da se zabrana rada odnosila na sve advokate, sekretar Upravnog odbora Advokatske komore Beograda Aleksandar Cvejić kaže da je manji broj advokata ipak dobio saglasnost za rad tokom štrajka.
„Razlozi su bili, primera radi, zdravstveno stanje ili visoke godine stranaka, smrtni slučaj u najbližoj porodici, sporazumni razvodi u situaciji kada su obe stranke u inostranstvu, dolazak iz inostranstva ili hitan odlazak (i jedno i drugo povezano sa velikim, nepotrebnim troškovima), kao i molbe pojedinih ambasada za dozvolu postupanja itd. Jedini uslovi su bili da se zainteresovani advokat obrati AKB pismeno i obrazloži molbu za odobrenje postupanja“, naveo je Cvejić u pisanom odgovoru.
Postavljanje branilaca po službenoj dužnosti
Prema Zakoniku o krivičnom postupku, advokat po službenoj dužnosti se postavlja osumnjičenima koji nemaju svog izabranog branioca, pre svega kad je reč o težim krivičnim delima za koje su zaprećene zatvorske kazne od osam godina. Takođe, osumnjičeni mora imati advokata kada mu se određuje pritvor .
Branioce po službenoj dužnosti mogu imenovati sudovi, tužilaštva i policija – po azbučnom redu sa spiskova advokata koji su se prijavili da rade službene odbrane. Spisak utvrđuje nadležna advokatska komora. Tarifa za odbrane po službenoj dužnosti duplo je manja u odnosu na redovne naknade koje advokati naplaćuju za svoje usluge, ali kako kažu sami advokati ni ti iznosi nisu zanemarljivi.
Tarife advokatskih usluga u redovnom zastupanju. Ukoliko advokati rade po službenoj dužnosti iznosi su manji za 50 posto.
U proteklim mesecima novinari CINS-a prikupljali su podatke o imenovanjima i zaradama branilaca po službenoj dužnosti. Prve analize pokazuju da su neki advokati imali mnogo više takvih odbrana i znatno veće zarade od drugih, a nije se uvek poštovao ni princip pozivanja po redu.
Na probleme u postavljanju branilaca po službenoj dužnosti su se žalili i advokati sa kojima su novinari CINS-a razgovarali, a problema su svesni i u Advokatskoj komori Beograda.
Slobodan Šoškić, predsednik AKB kaže da se se postavljanje po spisku „već tradicionalno ne poštuje“, ali dodaje da Komora nije obavljala posebne kontrole povodom toga: „previše vremena se, da tako kažem, utroši na druge aktivnosti“.
Od četvoro advokata iz Beograda koji su prekršili štrajk, samo dvoje ih se nalazi na spisku AKB-a za odbrane po službenoj dužnosti na kome se inače nalazi preko 1.200 advokata – Gordana Babić i Dragiša Vukašinović. Vujačić i Ranković nisu na tom spisku.
Prema rečima Aleksandra Cvejića iz AKB-a, advokati koji su kršili štrajk u međuvremenu su skinuti sa liste branilaca po službenoj dužnosti, jer su, prema mišljenju AKB-a, služili kao pokriće za određivanje pritvora.
Prema evidenciji beogradskog MUP-a, Prvog, Drugog i Trećeg osnovog suda u Beogradu, Babić je bila češće angažovana kao službeni branilac od Vukašinovića.
U periodu od 01. januara 2012. do 24. novembra 2014. godine ona je bila službeni branilac po pozivu MUP-a 20 puta a Vukašinović jednom i to tokom štrajka. Ipak, iako je bila češće angažovana od većine kolega, 11 njih je u navedenom periodu imalo veći broj zastupanja. Novinari CINS-a su otkrili da je, između ostalog, Babićeva postavljana i preko reda.
Ona kaže da je pozivana češće od drugih kolega zato što je spremna da brani i vikendom ili za praznike kada većina drugih advokata ne radi. “Dobiju ljudi (policija, sudovi) obaveštenje da postoji neko ko se odaziva na pozive i onda skrate to telefoniranje – koliko sam ja zaključila.”
Podaci Drugog osnovnog suda u Beogradu pokazuju da je Babićeva tokom 2014. godine bila angažovana po službenoj dužnosti pet puta, jednom tokom štrajka, dok je Vukašinović bio angažovan samo jednom.
Nepotpuni odgovori o postavljanju službenih branilaca
CINS je uputio preko 20 zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, tražeći informacije o imenovanjima branilaca po službenoj dužnosti. Najveći broj institucija sporo je odgovaralo na zahteve, a informacije su dostavljale u različitim formatima. Dobar deo odgovora nije bio potpun, a neke od institucija, poput Višeg suda u Beogradu, odbile su da odgovore na zahtev. Zbog odbijanja dostavljanja odgovora novinari CINS-a su podneli pet žalbi Povereniku za informacije od javnog značaja.
Vuk Ranković bio je tokom meseca oktobra – tokom štrajka – službeni branilac na Drugom osnovnom sudu pet puta, iako se i ne nalazi na listi branilaca po službenoj dužnosti.
„Da policija i tužilaštvo nije u problemu, verovatno me ne bi ni zvali. Verovatno me zovu ljudi iz očaja“, kaže Ranković i dodaje da ne može ni stići da bude branilac u svim predmetima u kojima ga zovu.
Božidar Banović kaže da zakon izričito određuje da se advokati postavljaju sa spiska: „U daljem toku postupka to neko može da postavi kao problem. Da je sud dozvolio nešto što nije smeo da dozvoli“.
Osim toga, objašnjava da bi država mogla imati i drugih poteškoća jer bi osobe koje imaju svog branioca, a koji ih nije zastupao tokom štrajka, mogle podnositi tužbe „jer im je uskraćeno suđenje u razumnom roku jer je odlagano ročište 50 puta zbog štrajka“.
Poprilicno pratim ovaj strajk,,,,Nemam dilemu….Kao i sve ostalo,,,,,Scenario !!!! Stalno nam prave“ plinsku svetlost „…Ima nas takvi h koki smo taj film odavo i vise puta gledala !!!!