26 Maj 2012, 11:26

Komentari (0)

Rodoljub Radulović: Misteriozni šef narko kartela

Na vrhu Šarićevog narko-kartela, sudeći prema podacima bezbednosnih službi nekoliko različitih zemalja sveta, nalazio se misteriozni brodovlasnički magnat sa Balkana koji je do skora mirno živeo u Beogradu, igrao tenis, družio se i poslovao sa ovdašnjom poslovnom elitom

 

Pišu: Stevan Dojčinović, Bojana Jovanović i John Holland. Istraživanju doprineli: Paul Radu i Mar Cabra

Read story in English HERE.

Šezdesettrogodišnji Rodoljub Radulović je na vrhu Šarićevog kriminalnog biznisa, koji se odvija pomorskim putevima između Južne Amerike i Evrope, a novčane transakcije se obavljaju preko fiktivnih i firmi-ćerki registrovanih na Kajmanskim ostrvima, Balkanu i na oba američka kontinenta.

Podaci koje su Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) i NUNS Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) dobili od argentinskog tužilaštva pokazuju da su britanski istražioci, američka Agencija za borbu protiv narkotika (DEA) i tužilaštva južnoameričkih zemalja u potrazi za Radulovićem i Šarićem. I italijanski tužilac je nedavno doveo Šarićevu organizaciju u vezu sa najmanje tri ubistva.

Argentinski operativni dosijei se pozivaju na poverljivi izveštaj britanske Agencije za teške vidove organizovanog kriminala (SOCA) koja iznosi pojedinosti o narkooperacijama. Izveštaj takođe otkriva kako je nadgledan veći broj Srba i drugih državljana zemalja sa područja bivše Jugoslavije koji su delovali iz Argentine.

Ova organizacija drogu transportuje iz Južne Amerike u Evropu.

Izveštaj SOCA navodi da su “vođe ove organizacije Darko Šarić i Rodoljub Radulović”, stoji u argentinskim poverljivim policijskim operativnim dosijeima koje su pregledali i kopirali OCCRP i CINS. “Oni su koristili dva broda kojima su transportovali po 500 kilograma kokaina”.
 

Rodoljub Radulović

Argentinski dokumenti koji se odnose na period od aprila 2009. do marta 2010. godine, takođe sadrže poverljivu korespondenciju između južnoameričke i srpske policije, podatke iz putnih isprava i tajnom nadgledanju. Izveštaji pokazuju da je Šarić, za kojim je raspisana poternica jer je osumnjičen za rukovođenje masivnom narkomrežom, putovao iz Brazila u Argentinu avionom i automobilom tokom 2007. i 2008. godine. Po svoj prilici je koristio slovenački pasoš.

Iz dokumentacije se takođe vidi da su Šarić i Radulović sakrivali kokain na brodovima koji su prevozili legalan teret, upakovan kao da je cement ili šećer.

‘’Prvi brod se zove MV VERTI, u pitanju je tovarni brod koji će stići u Argentinu 8.marta tekuće godine sa legalnim transportom 25 tona šećera; drugi brod se zove MV THE GOLDEN ili THE LION; takođe se radi o tovarnom brodu koji će stići u Argentinu druge ili treće nedelje marta sa legalnim transportom betona.’’, piše u izveštaju koji je sačinjen 03.aprila 2009.godine.

U izveštajima se pominje najmanje osam ljudi sa Balkana koji su učestvovali u krijumčarenju, uključujući i jednu osobu za koju argentinski istražitelji tvrde da je bila misionar u službi Srpske pravoslavne crkve.

Šarić je u bekstvu od januara 2010. godine kada je u Srbiji pokrenuta poternica, a zatim i optužnica protiv njega, zbog trgovine drogom i pranja novca. Iz dokumentacije koju su prikupili OCCRP i CINS se vidi da je Radulović posedovao fabriku za proizvodnju cementa u Abu Dabiju i da je živeo na najmanje tri kontinenta. On nije bio dostupan za komentar. Grčka policija je takođe prošle godine pokrenula istragu protiv Radulovića, Šarića i njihovih saradnika zbog trgovine drogom i pranja novca, ali do sada nisu uspeli pronaći ni jednog od njih.

Radulović sebe opisuje kao poštenog biznismena koji nije učinio ništa loše. Deo svog bogatstva preneo je na saradnika koji je zatim ubijen u Crnoj Gori.

Istražujući poslovne registre i sudske spise iz Rusije, SAD, Kajmanskih ostrva i Ujedinjenih arapskih emirata, kao i drugih zemalja, OCCRP i CINS su počeli da odmotavaju dvadesetogodišnje klupko prevara, obmanjujućih ugovora, nevraćenih zajmova i onoga što u sudskim spisima zovu “fiktivne” firme koje su osnovane sa ciljem da “izvuku” novac iz međunarodnih transakcija za račun Radulovića i njegovih kompanija.

Nakon povratka u Srbiju početkom 2002. godine, pričaju njegovi prijatelji i saradnici iz Beograda, Radulović se hvalisao kako je uspešan poslovni čovek koji vodi poslove u nekoliko zemalja, a da je u SAD-u postao izuzetno bogat. Njegovi saradnici kažu da je tako stekao reputaciju koja mu je otvaralo vrata za nove poslove.

U stvarnosti, do trenutka kada je napustio Ameriku, Radulović je već imao dugove veće od 15 miliona dolara, a američka Komisija za hartije od vrednosti je pokretnula istragu protiv njega. Brojne parnice koje su podigli poverioci i rešenja o plenidbi imovine nalaze se u sudskim spisima u tri savezne američke države. Sudija iz Majamija mu je naložio da plati 12,1 milion dolara zbog prevare, a banke su zaplenile više od 1,8 miliona od 3 miliona dolara vredne imovine. Među ovom imovinom se nalazila i vila na rivijeri u blizini mjesta Fort Loderdejl na Floridi. Radulovićevo bogatstvo se toliko smanjilo da je privatna škola dobila parnicu vrednu svega 3150 dolara zato što Radulović nije platio školarinu za svoje dete, navodi se u sudskim podacima iz južne Floride.
 

Radulovićeve kuće na obali Floride

OCCRP i CINS su takođe otkrili podatke koji pokazuju da je Državno pravobranilaštvo iz Njujorka podiglo optužnicu i izdalo nalog za hapšenje Radulovića 1. janura 2001. godine zbog sumnje da je varao u trgovini hartijama od vrednosti. Slučaj još uvek nije zatvoren. Podaci iz okružnog suda pokazuju da zamenik državnog tužioca Michael S. Kim nije preduzeo nikakve dalje mere nakon podizanja optužnice.

Podaci iz OCCRP/CINS istraživanja i intervjui takođe ukazuju na to da postoje bliske veze između osumnjičenih kriminalaca i legitimnih poslovnih ljudi širom Balkana.

Radulović je suvlasnik zgrade u Pančevu vredne 1,2 miliona evra, zajedno sa srpskim biznismenom Bogdanom Rodićem. Iz poslovnih i sudskih spisa se vidi da je takođe bio poslovni partner sa Šarićevim advokatom Andrijom Krlovićem, koji u pritvoru čeka na suđenje zbog optužbi da je prao novac za Šarića.

Rodić se, inače, uortačio i sa Zoranom Ćopićem, kome se takođe sudi za pranje Šarićevog novca. Ćopić, Rodić i bivši ministar energetike Goran Novaković koristili su of-šor kompanije preko kojih su privatizovali državne kompaniju „Zmaj“. OCCRP/CINS su tokom svog istraživanja otkrili da je nakon privatizacije proizvodnja zaustavljena, a vlasnici su u međuvremenu od imovine zaradili milione evra.

Pre nego što se Radulović vratio u Srbiju i privukao pažnju međunarodnih agencija koje istražuju trgovinu narkoticima, on je otvarao firme na raznim stranama sveta. Na tom putu se često spoticao, kako se vidi iz tužbi, presuda, izjava datih pod zakletvom i sudskih odluka.


Klikni ovde za nastavak priče

Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite
Anketa
Da li je cenzura medija i interneta opravdana u vreme prirodnih katastrofa?
Da, u vreme krize ne treba kritikovati državu.
Nije opravdana, ali odobravam privođenje onih koji šire dezinformacije.
Država ovde neprestano guši slobodu izražavanja, poplave su samo izgovor.
Vučić nas vraća u najgore vreme cenzure, kao kada je on bio ministar informisanja.
Rezultati