Luka Bojović i Vladimir Milisavljević, poznatiji kao Vlada Budala, danas su putem video linka iz ekstradikcionog pritvora u Madridu svedočili na suđenju pripadniku Zemunskog klana Aleksandru Simoviću, optuženom za ubistvo Zorana Vukojevića Vuka, svedoka-saradnika u procesu atentatorima na Zorana Đinđića.
Bojović (više od hiljadu strana dokumenata o njemu pogledajte ovde), koji je označen kao novi šef Zemunskog klana pošto je u akciji Sablja 2003. pobijena ili pohapšena većina članova tada najveće mafijaške grupe u ovim krajevima, na pitanje da li zna bilo šta u vezi za postupkom sleže ramenima: ”Zaista mi ništa nije poznato osim onoga što je objavljivano u štampi”.
A da li je imao ikakve informacije o planiranju i izvršenju ubistva Zorana Vukojevića? “Apsolutno nemam nikakve veze s tim, nikakva saznanja”, tvrdi, Štaviše, “totalne gluposti” predstavljaju bilo kakvo dovođenje njega sa tim gnusnim činom.
Optužnica
Prema optužnici, Aleksandar Simović (na slici tokom hapšenja), koji je u to vreme bio u bekstvu, zajedno sa Zoranom Povićem Povom i više NN lica, sačekao je Zorana Vukojevića Vuka ispred njegove kuće u Zemunu. Oni su ga savladali, ubacili u kola i odvezli na auto-put Beograd-Šid, gde mu je Simović zadao više udaraca tupim predmetom u glavu (pretpostavlja se pištoljem), a potom pucao u njega iz ‘magnuma’ kalibra 357 mm i pogodio ga u glavu, grudi i vrat. Potom je telo ubijenog Vukojevića zapaljeno i ostavljeno pored puta.
Kada je upitan da li poznaje Sretka Kalinića (zemunski “pucač”, jedan od “najzaposlenijih” u seriji ubistva koja je ovaj klan organizovao od kraja devedesetih do 2003), Bojović odgovora da ni njega ne poznaje, ali jednu stvar ipak zna: Kalinić ima bliske veze sa sudbinom njegovog kuma Cvetka Simića koji je ubijen 2010:
“Ne poznajem tog mladića ili čoveka. On je bio u prijateljskim odnosima sa mojim kumom Cvetkom Simićem i svi znamo kako je on završio zbog tog prijateljstva s njim”.
Luka Bojović kaže da su jedine dve osobe koje poznaje, a da imaju veze s Kalinićem, njegov kum Cvetko Simić i Vladimir Milisavljević – dotični Vlada Budala, koji će uskoro i sam svedočiti.
Kada je zamenik tužioca upitao Bojovića o odnosu njegovog ubijenog kuma Simića i Kalinića, Bojović je rekao da su se njih dvojica družili, i da nije u pitanju ništa značajno, već “ono što je poznato svima”. Na pitanje zamenika tužioca na šta se to tačno odnosi, Bojović je odgovorio: “Da je ubio na najsvirepiji način mog kuma”.
Kada su Bojoviću postavljena pitanja o njegovom boravku u Španiji 2009, konkretno o pretresu koji su španske vlasti izvršile u ulici Nino Bravo u Madridu, Bojović je odvratio ispravkom: “Informišite se bolje, ta ulica se nalazi u Valensiji”.
Vladimir Milisavljević je takođe negirao da je imao bilo kakve veze sa ubistvom Zorana Vukojevića.
Sicilijansko saučešće?
Po završetku ispitivanja Bojovića, sud je odlučio da ga suoči sa Kalinićem. Profesinalni ubica Kalinić (čiji portret možete pročitati ovde) je ponovio da se njih dvojica, ipak, poznaju. ”Od 7. oktobra 2003. se poznajemo”, rekao je Kalinić, navodeći datum kada su se upoznali, i tačno dodavši da je taj datum Bojovićev rođendan.
Kalinić je ranije optužio Luku Bojovića da je postao vođa Zemunskog klana 2003. godine i da je pružao utočište i pomoć odbeglim članovima grupe, kao i da su oni po njegovom nalogu ubili Zorana Vukojevića Vuka.
Kalinić je danas rekao da ostaje pri onome što je ranije izjavio, na šta je Bojović odgovorio da ostaje pri tome “da su to gluposti”.
Kalinić je za vreme suočavanja Bojoviću rekao: “Moja sućut”, posle čega su se španske sudije požalile na takve provokativne izjave, te je beogradsko sudsko veće je opomenulo Kalinića koji je rekao: “Nisam pretio, samo sam izjavio saučešće za bratom”.
Kada je sud naredio da više takvih provokacija ne bude, Bojović je prokomentarisao: ”Jedina provokacija bila je s njegove strane”.
Iskaz “Vlade Budale”
Vladimir Milisavljević je čim je podneo zakletvu pred sudom pitao: “Na osnovu čega sam ja svedok ovde?”.
Na pitanje da li zna bilo šta o ubistvu, odgovorio je kao Bojović – da nema apsolutno nikakva saznanja i da je za ubistvo saznao iz medija.
Milisavljević je potvrdio da Kalinića poznaje od pre i da su bili u kontaktu u Srbiji i Hrvatskoj 2004, kao i u Španiji 2009, u vreme kada su obojica bili u bekstvu.
Na Kalinićeve optužbe da su Zemunci ubili zaštićenog svedoka, Milisavljević je odgovorio: “To je apsolutna laž. On sve laže, lagao je i na drugim procesima”, i dodao da je po načinu na koje je krivično delo izvršeno više ima veze s Kalinićem nego s njim i Bojovićem.
Ko je ubio Zorana Povića?
Prilikom otmice Vukojevića i komešanja u automobilu, Zoran Pović je ranjen pod nerazjašnjenim okolnostima, i kasnije je preminuo u Urgentnom centru.
Komisija sudskih veštaka ispred koje se nalazi dr Branimir Aleksandrić donela je 15.10.2013. nalaz iz medicinskog i balističkog ugla, pri kome je ostala i danas. Od Aleksandrića je traženo da pojasni detalje Povićeve smrti, konkretno mogućnost slučajnog opaljenja.
Komisija je konstatovala da je Pović bio pogođen u grudi, ali se ulazna rana nalazila na leđima, kao i da je prostrelna rana prislona, što znači da je takva da nije mogla da nastane drugačije nego da se cev pištolja prisloni direktno na leđa ubijenog..
Aleksandrić je u ime komisije sudskih veštaka rekao: „Mi smo mišljenja da je nemoguće da je došlo do slučajnog opaljenja“, objašnjavajući i da rana ne bi mogla da bude prislona da je do pogotka došlo slučajno.
Sudsko veće je pitalo da li je moguće da je do takve rane moglo da dođe u komešanju koje je nastalo kada su lica pokušavala da fizički savladaju Zorana Vukojevića, što je Aleksandrić negirao objašnjavajući da Pović nije mogao da bude okrenut leđima ako je pokušavao da savlada Vukojevića.
„Vukojević nije bitnije menjao položaj tela ili glave, on je već bio „smiren“, ali nije mogao bitnije da se pomera inače bi udarci po glavi bili više razbacani“, rekao je Aleksandrić skrećući pažnju na rane od udarca pištoljem koje je Vukojević zadobio pre nego što je ubijen.
Zamenik tužioca potom je pitao da li se Milisavljević viđao sa pokojnim Ilijom Novovićem zvanim Debeli u vreme kada je sa Kalinićem bio u Zagrebu, na šta je Milisavljević odgovorio potvrdno.
Potom je rekao i da se Bojović i Kalinić ne poznaju. Zamenik tužioca pitao ga je kako to zna, na šta je Milisavljević odgovorio da je zna jer je lični prijatelj Bojovića.
Milisavljevića su pitali i u kojim je to tačno procesima Kalinić teretio druge za dela koja je sam počinio, na šta je odgovorio: “Lažno je optužio Luku Bojovića u procesu u Madridu (ubistvo Milana Jurišića)”, i rekao da se isto desilo i u slučaju ubistava 2004. u Beogradu.
Milisavljević je rekao i da ne zna ništa o indirektnom (telefonskom i sličnom) kontaktu Bojovića i Miloša Simovića, brata optuženog na današnjem suđenju.
Tokom suočavanja sa Milisavljevićem Sretko Kalinić je rekao: “Da sam ja ubio Jurišića, to je notorna laž”, i dodao da je Vlada “lažov veliki”.
Kalinić je potom izneo da je doneo dokumente koji se mogu upotrebiti kao dokaz, i dao ih sudskom veću na uvid. U pitanju su bila pisma između Bojovićevih advokata i dokumentacija koju je Kalinić dobio od suda i za koju je rekao da će ukazati kako je planirana odbrana.
“Ko će, šta, i kako da priča, pokrivaju jedni druge”, rekao je Kalinić.
Sud je posle uvida i raspodele kopija odlučio da se ona ipak ne uzmu u obzir.
Sudsko veće je odbilo i Kalinića da “samo nešto pita Milisavljevića”, pošto se on u procesu pojavio kao svedok, ne kao stranka.
Nakon što je Kalinić otpušten kao svedok, optuženi Aleksandar Simović je rekao za da su tužioci već dokazali da Kalinić laže, i pitao sudsko veće: “Zašto niste naveli da je Kalinić slao svog oca Ani Simić da vrši pritisak na nju?”.
Prema njegovim rečima, ona je potvrdila navode da je Kalinić ubio Cvetka Simića, kuma Luke Bojovića.
“Veštaci su rekli svoje i dokazali činjenicama da Kalinić osim mržnje i animoziteta prema mojoj porodici ne poznaje ništa drugo”, rekao je Simović na završetku današnjeg saslušanja.
Objava presude Aleksandru Simoviću biće 17. decembra.
Ostavi komentar