Na prostoru Nacionalnog parka „Tara“ teško je utvrditi tačan broj bespravno podignutih objekata koji, kao i u drugim parkovima prirode u Srbiji, godinama unazad predstavljaju problem. Gradi se neplanski, na prostorima koje nastanjuju specifične biljne i životinjske vrste, na trasama predviđenih saobraćajnica, bez obazira na prirodu i postojeća, starosedelačka domaćinstva. Najugroženiji je prostor na obali jezera Perućac, gde se ilegalni objekti grade na državnom zemljištu i to u zaštićenom području Nacionalnog parka. Premda je u maju 2010. godine Republička građevinska inspekcija donela rešenja o rušenju ovih vikendica, izgređenih pretežno od drveta, ni osam meseci kasnije ni jedan objekat nije srušen.
Zakon o nacionalnim parkovima određuje nacionalni park kao “područje posebnih prirodnih vrednosti i odlika od ekološkog, naučnog, kulturnog, obrazovnog i zdravstveno-rekreativnog značaja” i stavlja ga pod zaštitu države. U okviru njega, Prostornim planom se određuju granice I, II i III zone zaštite, a ovi objekti na jezeru Perućac nalaze se u obuhvatu druge, koja se nalazi oko strogog rezervata prirode.
U drugoj zoni se ne mogu graditi kuće
„U drugoj zoni je dozvoljeno, pod ograničenim uslovima, da se nešto uradi, uglavnom u funkciji zaštite i monitoringa prve zone. To može da bude ulazna kapija, osmatračnica, kućića za vizitorske potrebe. To su objekti koji uglavnom služe za turiste, planinare i slično. Ne može se zidati kuća ili upravna zgrada“, kaže Boban Tomić, direktor JP Nacionalni park „Tara“.
Boban Tomić, direktor JP Nacionalni park „Tara“
Izgled jezera Perućac govori suprotno. Umesto osmatračnica i turističkih kućića, na obali stoje vikendice od drveta i betona, sa uređenim stazama i stepeništima ka vodi – i nekoliko kamp kućića. Malo naselje.
Javno preduzeće Nacionalni park „Tara“ ima upravljačku funkciju nad ovim područjem. To praktično znači da oni mogu da spreče lica u zidanju, evidentiraju bespravnu gradnju i podnesu prijave republičkim inspekcijama. Tu je kraj njihovih nadležnosti. Ovlašćenja za rušenje objekata, koliko god da im smetaju, preduzeće nema. Sa druge strane, s obzirom da se radi o Nacionalnom parku, ni lokalna samouprava nema nikakve ingerencije, jer taj prostor spada u nadležnost Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.
Nemoguće ih legalizovati
Građevinska inspekcija ovog ministarstva je u maju 2010. godine donela rešenja za rušenje 72 objekta izgrađena na državnom zemljištu bez građevinske dozvole, u drugoj zoni zaštite. Ti objekti ni po jednom zakonu ne mogu biti legalizovani, ali danas, osam meseci kasnije, nijedan objekat nije srušen, sa obrazloženjem da su objekti – u postupku legalizacije.
„Uklanjanju objekata prethodi rešavanje po podnetim žalbama. One su u postupku rešavanja kod Administrativne komisije Vlade Republike Srbije. Takođe, znatan broj vlasnika bespravnih objekata podneo je zahtev za legalizaciju. Objekti će sigurno biti porušeni kada doneta rešenja postanu pravosnažna, konačna i izvršna“, navodi se u odgovoru Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.
U Ministarstvu takođe navode da se rušenja neće sprovoditi sve dok se pitanje legalizacije ne reši, ali i da ovi objekti ne mogu biti legalizovani. S obzirom da ne postoji konačan rok kada će proces legalizacije biti završen, jasno je da će objekti i dalje ostati gde jesu. Ali, šta je sa prirodom?
„To je zavera protiv prirode. Ako sve tako ostane, priroda će biti uništena za manje od pet godina“, ističe Tomić.
Bespravna gradnja uništava biljni i životinjski svet
Ova područja su zaštićena zbog svojih specifičnosti, retkog biljnog i životinjskog sveta i osetljiva su na delovanje ljudi. Prema rečima Zorana Jakovljeva, profesora Fakulteta za primenjenu ekologiju, bespravna gradnja direktno ili indirektno utiče na organizme koji nastanjuju prirodu, ali i na životnu sredinu.
„Direktno utiče na uzurpiranje, degradaciju ili potpuno uništavanje prirodnih staništa, odnosno može da dovede do uništavanja pojedinih populacija retkih i ugroženih vrsta životinja, biljaka i gljiva. Populacije pojedinih vrsta sačinjavaju tek nekoliko jedinki. Izgradnja objekata na staništima tih vrsta može trajno i nepovratno da dovede do gubitka čitave vrste. Pored toga, bespravna gradnja može da dovede do zagađivanja određenih medijuma životne sredine (voda, vazduh i zemljište), pre svega nekontrolisanim odlaganjem ili spaljivanjem otpada i neadekvatnim ispuštanjem fekalnih i sanitarnih otpadnih voda“, kaže Zoran Jakovljev, profesor Fakulteta za primenjenu ekologiju.
Osim ugrožavanja prirodnih i kulturnih vrednosti i kvaliteta životne sredine zaštićenih područja, bespravnom gradnjom se prouzrokuje i niz teškoća u vezi sa obezbeđenjem komunalnih funkcija. Neophodno je da postoje posebni kanisteri u koje bi išla otpadna voda, koji bi se zatim praznili. Međutim, ni jedan objekat ih nema. To znači da se fekalne i otpadne vode ispuštaju ili direktno na tlo ili u jezero, što dovodi do zagađenja okolnog zemljišta i vode.
„Posledice se ogledaju u manjem ili većem zagađenju vode, što zavisi od vodostaja, a koje nastaje ispuštanjem sanitarno–otpadnih voda iz bespravno sagrađenih objekata u jezero“, objašnjava mr Ivan Živadinović, zamenik direktora Javnog preduzeća „Srbijavode“.
On je dodao i da JP „Srbijavode“ nema ingerencije u pogledu sprečavanja ovakve gradnje, ali i da je ovo preduzeće Republičkoj agenciji za prostorno planiranje dalo mišljenje o uslovima koje treba da uvaži prilikom izrade budućeg Prostornog plana posebne namene za Nacionalni park „Tara“.
Prirodni i društveni zakoni
Razlog što ovi objekti i dalje postoje treba potražiti u važećim zakonima. Zakon o planiranju i izgradnji odlaže rušenje sve do završetka postupka legalizacije. Premda su nadležno ministarstvo i ministar Dulić u više navrata najavljivali obračun sa “divljom” gradnjom, ova tema se aktuelizuje skorašnjim najavama o pojeftinjenju legalizacije.
Obala jezera Perućac
Dok na jednoj strani sve ostaje na obećanjima, na drugoj se nastavljaju ugrožavanje nacionalnog parka i bezakonje. Vlasnici objekata na jezeru Perućac u toku turističke sezone izdaju vikendice, čime ostvaruju značajan profit. Neki su otišli i korak dalje – ne samo što su prisvojili državno zemljište, nego ga još i prodaju. Neretko se na lokalnim medijima i Internetu pojavljuju oglasi za prodaju placeva na obali Perućačkog jezera, sa ili bez ozidanog objekta na njima.
Održivi razvoj i razvoj turizma
Kako bi se sprečila potpuna degradacija prirode, neophodno je donošenje novog Prostornog plana, ali i urbanističkih planova kojima će biti precizirano gde se i šta sme graditi. Master plan za razvoj turizma donet je 2007. godine, usklađen sa važećim Prostornim planom i usvojen od strane skupštine opštine. Master planom je u Perućcu, uz ulaganja od 17,3 miliona evra, predviđena gradnja pet manjih hotela, ribarsko selo, etnoselo u Rastištu i žičara koja bi povezala jezero Perućac sa Mitrovcem na Tari. Da li zbog veličine ulaganja ili neažurnosti, ovaj plan, kojim se trasira put razvoja turizma, nije ostvaren.
„Zalažem se da se gore obezbedi boravak ljudima u prirodi, da se uredi i obezbedi prostor za splavove. Da na obali postoje sadržaji koji će da budu uređeni, održavani, i ponos ove države. A ne da bude divlje naselje kao u Džakarti“, dodaje Tomić.
Premda u Zakonu o nacionalnim parkovima postoji odredba da je zabranjeno “graditi objekte ili izvoditi druge radove kojima se zagađuje vazduh i zemljište, pogoršava kvalitet voda, menja njihova količina, prostorni i vremenski raspored”, njegovo kršenje se očigledno ne sankcioniše. Sve dok nadležne institucije ne učine konkretne korake kako bi rešile ovaj problem, priroda će morati sama da se bori za svoj opstanak.
*****
Tekst je produciran u sastavu CINS-ovog programa „Škola istraživačkog novinarstva“, uz podršku „National Endowment for Democracy“ (NED)
Ima objekti koji se rade u panjku kod crnog rzava na drzavnom zemljistu kome se treba obratit