Bivši ministar Milutin Mrkonjić rekao je na suđenju Miroslavu Miškoviću da mu vlasnik Delte nikada nije tražio ništa u vezi sa poslovanjem Nibens grupe ili bilo kojeg drugog putarskog preduzeća.
U nastavku suđenja Miroslavu Miškoviću, Milu Đuraškoviću i ostalima za malverzacije u putarskim preduzećima, pred Specijalnim sudom danas su saslušani svedoci koji su bili pozvani na prethodne pretrese, ali se nisu pojavili. Među njima je nekadašnji ministar saobraćaja i ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, kojeg je predložila odbrana. On je pričao o saradnji sa Nibens grupom, koju čini nekoliko privatizovanih putarskih preduzeća, kao i sa njenim vlasnikom, na poslovima izgradnje Koridora 10 i 11, ali i o poznanstvu sa Miroslavom Miškovićem.
– Znam Vas od 1990, kada ste bili potpredsednik republičke Vlade, ali mi niste tražili ništa u vezi sa putarskim preduzećima – odgovorio je Mrkonjić na pitanje Miroslava Miškovića da li mu je nekada tražio nešto u vezi sa radom Nibensa ili drugih putarskih preduzeća.
Mrkonjić je rekao i da Miškovića nije video „od 5. oktobra“, te da su mu, za pet godina, koliko je ukupno bio ministar, “mnogi privrednici” dolazili, ali ne i vlasnik Delte.
Na pitanje Miškovićevog advokata, Zdenka Tomanovića, da li je neka politička partija, iz bivše vlasti, vršila pritisak prilikom dodeljivanja poslova putarskim preduzećima, Mrkonjić je rekao:
– Kod mene nije, nijedna, pa ni iz moje partije. Svi su poslovi bili na tenderima, petoro ljudi iz pet različitih ministarstava, ja nisam bio, oni su odlučivali o poslovima.
Mrkonjić je rekao da je Mila Đuraškovića sretao na sastancima i da je, koliko on zna, Đurašković bio vlasnik Nibensa, ali da on to nije proveravao. Na Tomanovićevo pitanje da li bi putarska preduzeća u sastavu Nibens grupe opstala Đurašković, nije uhapšen, Mrkonjić je rekao da misli da bi.
– Taj posao (radovi na Koridoru 10, prim. aut) su dobili jer su imali potencijal. Dali su sjajne uslove za Vladu Srbije, izvanredne, ali izgleda da su za njih bili teški – rekao je Mrkonjić i dodao da su te firme bile „dosta dezorganizovane“ i da „nikada nisu dobile tako veliki posao“.
Zamenik tužioca Tamara Ristić pitala je Mrkonjića na čemu zasniva takvu procenu.
– Njihov bonitet proveravalo je Ministarstvo finansija i dobili su posao. Posle se dogodilo to hapšenje i naravno da svako hapšenje izaziva potrese, zamislite kad se prvi čovek preduzeća skloni kakav je to potres – rekao je Mrkonjić i dodao:
– Oba posla su bila oko 170, 180 miliona evra, rokovi su bili takvi da bi oni samo na tim poslovima mogli da održe likvidnost.
Ispitivanje svedoka biće nastavljeno i u petak, 2. oktobra.
Ostavi komentar