Nekada najveći proizvođač kombajna i traktora u Jugoslaviji prodat je grupi of-šor kompanija iza kojih se, prema istraživanju NUNS Centra za istraživačko novinarstvo (CINS), kriju čovek kasnije optužen da je prao novac Darka Šarića, moćna porodica čiji je jedan član osuđen u Srbiji zbog šverca cigareta, jedan poznati biznismen i bivši minister energetike.
Industrija poljoprivrednih mašina „Zmaj“ nadomak Beograda prodata je na tenderu 2006. godine. Metodom tendera je privatizovano svega 5 procenata srpskih kompanija zato što su smatrane strateški bitnim za državnu ekonomiju. U slučaju „Zmaja“, interes je bio da se pronađe dobar investitor koji će kompaniju vratiti u život. Dogodilo se suprotno.
Nakon kupovine, ovi partneri su obustavili proizvodnju i godinama kršili ugovor koji su sklopili sa Agencijom za privatizaciju. Agencija, koja nije ni znala kome je prodala preduzeće, nikada nije reagovala na kršenje ugovora iako je, prema internoj dokumentaciji čije kopije CINS poseduje, znala šta se događa.
Zoran Ćopić
Prodaja „Zmaja“ na upečatljiv način ilustruje kako je u velikom broju slučajeva zloupotrebljavan proces privatizacije u Srbiji. Preduzeće je, naime, prodato grupi čiji su članovi bili i Zoran Ćopić, kojem se u trenutku prodaje sudilo za šverc cigareta, a danas je optužen i za pranje novca kriminalne grupe Darka Šarića i članovi porodice Antona Stanaja iz Crne Gore koji je prošle godine u Srbiji osuđen na šest i po godina zatvora kao šef grupe koja je švercovala cigarete u međunarodnim razmerama. Sa njima su, sa druge strane, sredstva udružili Bogdan Rodić, poznati domaći biznismen, osnivač „Roda marketa“ i nekadašnji vlasnik „MB pivare“ i Goran Novaković, ministar energetike u Đinđićevoj vladi. Posle prodaje, fabrika je prestala da proizvodi bilo šta, a preko petsto radnika je izgubilo posao. Vlasnik je dva puta založio nekretnine za potrebe svojih drugih preduzeća, na zemljištu fabrike su nikli hipermarketi, a „Zmaj“ je sada u vrhu liste najvećih dužnika u Srbiji.
Fabrika koja je proizvodila kombajne kojima se želo 95 posto svih žitarica u republikama bivše Jugoslavije, danas leži napuštena, a na 38,5 hektara zemlje u njenom vlasništvu nalaze se dva hipermarketa, od kojih je jedan izgradio Bogdan Rodić, član konzorcijuma koji je navodno trebalo da oživi fabriku.
Istraživanje srpskog i bosanskog Centra za istraživačko novinarstvo i novinarske mreže Organized Crime and Corruption Reporting Project otkrilo je da je Ćopić bio veza između grupe biznismena i kriminalaca iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore koji su zajednički pokupovali desetak kompanija iz regiona. Državne agencije koje su osnovane kako bi zaštitile državnu imovinu i kontrolisale da li se ulaganja realizuju, nisu učinile ništa da ih u tome zaustave, vidi se iz dokumentacije Agencije za privatizaciju i drugih državnih institucija, te poslovne dokumentacije dobijene iz lokalnih sudova i poreskih rajeva širom sveta. Privatizacija „Zmaja“ je jedna od njih.
Partneri
Na svom vrhuncu, u doba Federalne Republike Jugoslavije, fabrika „Zmaj“ je godišnje proizvodila 1.200 kombajna i zapošljavala 5.000 radnika. Njena produktivnost je s godinama opadala, ali je 2005. godine ipak proizvela 34 traktora.
Od 2006. godine kada je privatizovano, ovo preduzeće ništa ne proizvodi. Finansijski izveštaji deponovani u Agenciji za privredne registre pokazuju da je broj zaposlenih opao sa 647 pre privatizacije,
na 73 u 2010.
Roda market u pozadini napuštene upravne zgrade Zmaja (foto: Stevan Dojčinović, CINS)
Na listi kompanija koje su najveći dužnici u Srbiji, koju je pre pola meseca objavila Poreska Uprava, “Zmaj” se našao na 91. mestu sa 6 miliona evra duga. Prilikom nedavnog obilaska fabrike, novinari nisu zatekli nikog od radnika, dok su 36.272 kvadratna metra fabričkih zgrada stajala prazna i zapuštena. U dva pogona u koja se moglo ući, mašina nije bilo. Po podu su ležali razbacani komadići stakla, a rastinje je probilo zidove. Nekoliko stotina metara dalje, takođe na zemljištu koje pripada „Zmaju“, nalaze se dva hipermarketa. Bogdan Rodić je podigao “Roda market“, koji je kasnije prodao slovenačkom gigantu „Merkatoru“ zajedno sa čitavim svojim maloprodajnim lancem. Drugi hipermarket je u vlasništvu kompanije DIS.
Konzorcijum of-šor kompanija tada nepoznatih vlasnika, kojem je „Zmaj“ prodat u decembru 2006. godine, u kupovini je pravno zastupao i dokumentaciju potpisivao Pavle Bašić – biznismen kojeg je pre godinu dana policija optužila za prevaru tokom privatizacije jedne druge firme. Ova grupacija je platila milion evra za preuzimanje preduzeća i obavezala se da će uložiti u proizvodnju dodatnih 6 miliona u narednih pet godina.
Konzorcijum je koristio niz kompanija smeštenih na Britanskim devičanskim ostrvima i u Delaveru (of-šor zona u Sjedinjenim Američkim Državama) i tako imao kontrolu nad firmama koje je kupovao, a prikrivao stvarne vlasnike, pokazuju podaci iz poslovnih registara na Britanskim devičanskim ostrvima, u Srbiji i SAD.
Prema CINS-ovom istraživanju, konzorcijum koji je kupio „Zmaj“ uključuje sledeće kompanije:
++ „Figra“ iz Beograda, 50 procenata. Firmu je osnovala ERG International sa Britanskih devičanskih ostrva. Iz tamošnjeg registra poslovnih subjekata se vidi da je bivši ministar energetike u vladi Zorana Đinđića, Goran Novaković, bio direktor i pravni zastupnik te kompanije. Novaković je u telefonskom intervjuu sa novinarom CINS-a rekao da je prodao svoje akcije godinu dana nakon privatizacije.
Goran Novaković, ministar energetike 2002. godine (foto: Vreme)
++ „Agrocoop“ iz Novog Sada, 31 procenat. Polovina deonica „Agrocoopa“ je vlasništvo Ćopića, Bašića i porodice Stanaj iz Crne Gore, preko njihovih preduzeća „DSD Tobacco“, te novosadskih firmi „Tandem Financial“ i „Europamont“.
Ćopić, koji je još 2004. godine bio optužen za šverc cigareta, centralna je figura u privatizaciji nekoliko drugih strateških firmi u Srbiji i BiH. Novinari Centra za istraživačko novinarstvo su saznali na osnovu dokumentacije iz poslovnih registara, sudova i u razgovoru sa Ćopićem, da je on radio zajedno sa nekim od vodećih biznismena i figura iz kriminalnog miljea. U avgustu 2010. godine optužen je da je za račun narko bosa Darka Šarića prao novac zarađen od prodaje droge.
Porodica Stanaj iz Podgorice vlasnik je firme „Rokšped“, koja je ovlašćeni zastupnik za prodaju vozila marke „audi“ i „folksvagen“ za Crnu Goru. Pored toga poseduju i agencije za promet nekretninama i najveću mrežu kioska u svojoj državi gde su i jedni od najvećih veleprodavaca cigareta. Beogradski Viši sud je krajem maja ove godine osudio Antona Stanaja na 6,5 godina zatvora i 100.000 evra zbog šverca cigareta.
Pavla Bašića je policija prijavila da je u oktobru 2010. učestvovao, zajedno sa Ćopićem i Nuom Stanajem, suvlasnikom „Rokšpeda“, u zloupotrebama prilikom privatizacije kompanije „Industrija kotrljajućih ležajeva“ iz Beograda.
++ „Finpro“, registrovan u Delaveru, SAD, 18 procenata. Pravni zastupnik „Finproa“ je Zoran Koprivica, koji je takođe pravni zastupnik biznismena Rodića. Ćopić je, u snimamom intervjuu koji je dao novinarima Centra za istraživačko novinarstvo, potvrdio da je, kako se izrazio, „njegov prijatelj Bogdan Rodić“ bio jedan od partnera u privatizaciji „Zmaja“.
++ “D’Arcy & Platt“ iz Beograda, jedan posto. Kompaniju je osnovala firma „Red Plate“ sa Britanskih devičanskih ostrva u kojoj je Novaković direktor.
Hapšenje Antona Stanaja
Kasnije je firma „Finpro“ kupila 100 posto udela preduzeća „Figra“ i time 50 posto udela u „Zmaju“. Tada je Koprivica imenovan za predsednika upravnog odbora „Zmaja“, a među drugim članovima odbora nalaze se još tri visokopozicionirana službenika Rodićevih porodičnih firmi.
Rodić je bio nedostupan za komentar iako su ga novinari tokom istraživanja zvali nekoliko puta.
Novaković je na pitanja CINS-a odgovorio elektronskom poštom. Napisao je da ga je upravo Rodić povezao sa Ćopićem i Bašićem i predstavio kao Rodićeve partnere. Ćopić mu je dao legitimnost za kupovinu “Zmaja“ – trebali su mu „strateški partneri“ kako bi dobio zeleno svetlo od Agencije za privatizaciju, koja je zahtevala da u kupovini učestvuje firma sa iskustvom u poljoprivredi. Ćopić je bio kvalifikovan zbog svoje kompanije „Agroocop“, koja se bavila prodajom semena, đubriva, stočne hrane i drugih poljoprivrednih proizvoda.
On tvrdi da se tokom godinu dana, dok je “Zmaj“ bio u njegovom vlasništvu, ponašao u skladu sa odredbama ugovora. Dokumentacija iz Agencije za privatizaciju opovrgava njegovu tvrdnju i iz nje se vidi da proizvodnja mašina nije nastavljena.
Kršenje ugovora
Prema kupoprodajnom ugovoru, kupci su se obavezali „da će obezbediti kontinuitet proizvodnje… u periodu od 5 godina“ . U ugovoru piše i da će biti raskinut ako kupac „ne obezbedi kontinuitet u obavljanju osnovne registrovane delatnosti Subjekta privatizacije“ .
Šema kupovine Zmaja
Ali, istraga CINS-a je otkrila da uslovi ugovora nisu ispunjeni. Proizvodnja kombajna je prestala odmah nakon prodaje, imovina je stavljena pod hipoteku, preduzeće više ništa ne proizvodi, a većina radnika je ostala bez posla.
CINS je došao u posed internih dokumenata Agencije za privatizaciju, kao što su izveštaji koji pokazuju da su zaposleni u Ageniciji bili svesni smanjenja proizvodnje, ali da nisu pokrenuli postupak raskidanja ugovora. Na primer, Agencija je u sopstvenom izveštaju iz oktobra 2007. godine navela da ne postoji „organizovana proizvodnja“ i da je preduzeće ostvarivalo prihode prodajom rezervnih delova i materijala, te iznajmljivanjem i kroz subvencije.
Izveštaj iz maja 2008. pokazuje da je preduzeće u stvari prestalo da funkcioniše i da prihod od prodaje „čini samo 9,40 posto u poređenju sa prihodima od prodaje u 2005. godini“. Danas “Zmaj“ ne proizvodi ništa, ali kontroliše zemlju vrednu više miliona evra.
Ćopić je u snimanom razgovoru rekao da „Zmaj“ – „nije kupljen radi poljoprivrede“ i potvrdio da je kupljen samo zbog nekretnina.
Dokumentacija Agencije za privatizaciju, međutim, pokazuje da njeni službenici nisu znali samo za obustavu proizvodnje, već i za iznošenje kapitala iz „Zmaja“ u korist preduzeća Bogdana Rodića. Revizori Agencije su otkrili da su privatizacioni partneri tokom prve godine stavili pod hipoteku 24 posto nekretnina preduzeća kod novosadske Metals Banke kako bi, između ostalog, dobili bankovne garancije u vrednosti od 2,7 miliona evra za druga preduzeća koja su u Rodićevom vlasništvu, a nemaju veze sa “Zmajem“.
Napuštena fabrika Zmaja
(foto: Stevan Dojčinović, CINS)
Bankovna garancija nije trebalo da pomogne „Zmaju“ već Rodiću – za privatizaciju preduzeća „Vršački Vinogradi“, tvrdi se u izveštaju Agencije za privatizaciju, a drugi deo hipoteke nad imovinom „Zmaja“ je založen kod iste banke kako bi Rodićeva kompanija „M&B Invest“ dobila 3 miliona evra. Predsednik Upravnog odbora „Zmaja“ Bašić je rekao revizorima da su ta tri miliona iskorišćena kako bi se platio dug „Zmaja“, ali kada su od njega zatražili da preda ugovore koji bi objasnili vezu između „Zmaja“ i „M&B Investa“ on je, prema navodima Agencije, rekao da ti ugovori „ne postoje“.
Generalni direktor „Zmaja“ Vesna Miljković uhapšena je u januaru 2011. godine pod sumnjom da je zloupotrebila položaj i oštetila preduzeće za 800.000 evra. U krivičnoj prijavi piše da je ustupila dugovanje jednog preduzeća u stečaju prema „Zmaju“ firmi brata Pavla Bašića, Gordana, i to na Gordanov „nagovor“. Gordan je u trenutku podizanja ove krivične prijave već bio u pritvoru zbog optužnice za zloupotrebe u privatizaciji „Industrije kotrljajućih ležajeva“ iz Beograda, za koju je optužen i njegov brat Pavle.
Šta je dobro za „Zmaj“?
Pet godina nakon prodaje „Zmaja“, u razgovoru sa novinarima CINS – a, predstavnici Agencije za privatizaciju sada tvrde da ovo preduzeće „nije imalo šanse“, iako je prodato na tenderu.
„Opredeljenje države sigurno nije proizvodnja kombajna i traktora, da se ne lažemo“, kaže za CINS Ivan Paligorić iz Agencije za privatizaciju. „Je l’ mislite da je strateški interes da u Beogradu imamo tri fabrike traktora“?
Iako je ugovor o prodaji od nove uprave „Zmaja“ nedvosmisleno zahtevao da nastavi sa proizvodnjom u dotadašnjem obimu, predstavnici agencije su u snimanom razgovoru izjavili da bi raskidom ugovora „svi bili na gubitku“.
„Šta je dobro, raskinuti ugovor? I šta će onda posle ti radnici raditi? Ko će im biti vlasnik, država? Zadnja opcija, davanje svih mogućih zakonskih olakšavajućih okolnosti da se ugovor zadrži – to je nas cilj“, objasnio je Paligorić. „Ne samo Agencija – i ministarstvo, svi imamo interes da zadržimo kupca koliko god možemo“.
Radnici su otpušteni u stotinama, „Zmaj“ je jedan od najvećih dužnika u Srbiji.
„Nemam pojma ko je Zoran Ćopić“
Zoran Ćopić
Direktor sektora za komunikacije Agencije za privatizaciju, Dušan Belanović nam je rekao da, s obzirom da su of-šor firme u pitanju, agencija nije ni znala ko su kupci “Zmaja”.
Belanović: Zoran Ćopić ništa nije kupio.
CINS: Jeste, kroz “Agrocoop”.
Belanović: Ali kroz “Agrocoop”. Kako ja da znam šta je njegova firma? Ja sam proverio Zorana Ćopića, ja nemam pojma ko je Zoran Ćopić. Vi ste mene pitali za njega, ja sam proverio, može on da bude vlasnik sto preduzeća, otkud ja znam šta vas interesuje. On nije kupac nijednog preduzeća, porodica Stanaj nije kupac nijednog preduzeća. Ne postoji nijedan Stanaj koji je ikada bilo šta kupio.
CINS: Kupio je “Rokšped” (koji je u vlasništvu porodice Stanaj).
Belanović: Vi to znate, vi ste istraživački novinar, ja nisam.
(english version – engleska verzija: Failed privatizations had Ćopić in common)
Ostavi komentar